Славећи Недељу Департмана за србистику, разговарале смо са мср Јеленом Стојковић Стојанов, некадашњим студентом Филозофског факултета у Нишу, данас професором Српског језика и књижевности у Гимназији у Босилеграду.
Да ли сматрате да је број часова Српског језика и књижевности у гимназијама довољан? Због чега?
Одговор зависи од тога на који тип гимназије се мисли. Радим у гимназији општег типа, где је Српски језик и књижевност заступљен са четири часа недељно. Сматрам да поменути предмет треба да буде заступљен са пет часова недељно. То, свакако, не би требало применити на средине у којима живе националне мањине. Конкретно, гимназијалци у Босилеграду поред четири часа Српског језика и књижевности, имају и два часа Бугарског језика и књижевности.
Које теме из предмета Српски језик и књижевност су посебно инспиративне Вашим ученицима и због чега? Које специфичности наставе у двојезичном окружењу бисте издвојили?
Када је у питању књижевност, пракса је показала да ученици воле српску прозу 19. века, као и народну књижевност, нарочито епску поезију. Ако треба бирати градиво из лингвистике, издвојила бих лексикологију и синтаксу реченице.
Постоје позитивне стране двојезичности јер ученици лакше „пролазеˮ кроз периоде и њихове поетике. Корелација између предмета је олакшана јер говоримо о језицима који припадају истој словенској групи.
Колико су гимназијалци из Босилеграда заинтересовани да учествују на такмичењима из предмета Српски језик и књижевност? Имате ли посебне методе за мотивисање такмичара?
Заинтересованост код ученика постоји. Не могу рећи да је на високом нивоу, али постоји. Верујем да су љубав према књизи и љубав према језику нешто што ученици уочавају и осећају код нас наставника Српског језика и књижевности, те да је то оно што их мотивише да више читају и да више раде. Наравно, неоспорни су такмичарски дух и осећај задовољства приликом остваривања запажених резултата.
Каква су Ваша искуства у припреми ученика за такмичење?
Ученици воле такмичење Књижевна олимпијада. Сваке године имамо ученике који учествују на такмичењима из Српског језика и књижевности, а наставу похађају на бугарском као матерњем језику. Морам напоменути да су то одељења где је предмет Српски језик и књижевност заступљен са два часа недељно.
Да ли је стандардизација уџбеничких комплета пожељна и неопходна или Ви имате другачије решење за повремене неусаглашености у системима такмичења?
Сматрам да је стандардизација уџбеничких комплета пожељна. Нажалост, не могу предложити решење јер не сматрам да сам довољно компетентна за давање одговора на то питање. Мислим да изборни садржаји, као и неуједначеност између одломака у читанкама различитих издавача, на пример, доприносе неусаглашеностима.
Да ли сте имали прилике да предајете ученицима који имају статус миграната у Републици Србији? Уколико јесте, које специфичности предавања српског језика као страног бисте издвојили?
Рад са ученицима мигрантима увелико се разликује од рада са ученицима којима је српски језик нематерњи и који живе на територији Републике Србије. Показало се да ученицима мигрантима употреба два писма, односно ћирилице и латинице, изазива потешкоће. Због практичности, код ученика који знају енглески и француски, окретали смо се латиници, писму за које смо сматрали да ће га брже и лакше усвојити. Морамо имати на уму да ученици мигранти најчешће долазе са арапског говорног подручја, те да је њихово писмо другачије. Затим, радила сам са ученицима који долазе из Сомалије и Бурундија. Такође, показало се да је изговор појединих гласова, нарочито африката, ученицима тежак. Ученици мигранти су позитивно реаговали на једноставније текстове из српске књижевности. Тиме што уче наш језик, читају текстове из наше књижевности и позитивно реагују на научено – ученици мигранти усвајају обичаје и културу српског народа.
Шта Вам је остало у сећању из периода студирања? Да ли своје ученике мотивишете да упишу Србистику?
Мотивисани професори, жеља да знање пренесу на нас студенте. Нажалост, наставничка професија је деградирана и самим тим није први избор свршеним средњошколцима. И поред тога, гимназијалци из Босилеграда опредељују се за студије Србистике. Студије националне филологије, ипак, уписују ентузијасте из чисте љубави према књижевности.
Које смернице имате за актуелне студенте на Департману за србистику?
Студентима Србистике желим да истрају у свом избору, да марљиво раде и успех неће изостати.
Шта се променило у приступу раду и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас?
Дигитализација и електронски дневник утицали су на начин рада. Свакако, радно искуство доприноси бољем и одговорнијем обављању посла.
Које савете имате за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама, гимназијама и онима који раде са странцима?
Србистима је поверен велики задатак у виду очувања матерњег језика, националне културе, јачања националног идентитета. Тај задатак треба обављати часно, приљежно и са много љубави.
Кратка биографија
Јелена Стојковић Стојанов рођена је 1988. године у Лесковцу. На Филозофском факултету у Нишу завршила је основне академске студије Србистике и мастер академске студије Филологије, модул Српска и компаративна књижевност. Под менторством проф. др Горана Максимовића 2015. године одбранила је мастер рад Феномен мушкости у делу Боре Станковића. Од 2012. године ради као професор Српског језика и књижевности у Гимназији у Босилеграду, а од 2014. године члан је жирија окружног нивоа такмичења рецитатора „Песниче народа могˮ. Тренутно је докторанд на Софијском универзитету „Св. Климент Охридскиˮ. Радови су јој објављивани у зборницима са научних скупова и у часописима од националног значаја.
Интервју су водиле доц. др Александра Јанић и проф. др Кристина Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 300/1-14-9-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
