Славећи Савиндан, у Бабушници смо разговарале са Елвиром Митић, професором Српског језика и књижевности у Гимназији „Вук Караџић” и некадашњим студентом Филозофског факултета Универзитета у Нишу.
Шта Вас мотивише да несебично преносите знање својим ученицима из предмета Српски језик и књижевност?
Чињеница је да живимо у времену када су друштвене мреже преузеле примат, али то не значи да децу не можемо заинтересовати ни за шта друго. Деца се „нађу” у једном друштву, оваквом или онаквом, и нису она „крива” ни за шта, већ је друштво одговорно за њихово „обликовање”. Велику улогу у формирању младих имају и наставници. Ако наставник уме ученицима да пружи добру мотивацију, они ће узвратити већом заинтересованошћу. Када код деце видим вољу за учењем, будну заинтересованост, онда је то моја покретачка снага која ме тера да радим више и квалитетније.
На које начине се припрема ученика за такмичење из области књижевности разликује од припрема за такмичење из области језика, а шта им је слично?
Искрено, више уживам у припреми такмичења из области књижевности, ту имамо и више остварених резултата. Граматика је права и прва наука, ту имамо правила која треба научити и вежбати. За такмичење из књижевноси интересују се деца која воле да читају. То такмичење поред текста подразумева и учење о писцу и учење књижевнотеоријских појмова, али љубав према читању остаје покретачки мотив за ову врсту такмичења. На припремним часовима ми продубљујемо анализу започету на редовним часовима, на којима, нажалост и неретко, немамо довољно времена за квалитетну анализу због преобимних програма. То је време када деца могу додатно да изразе себе. На тим часовима – кроз разговор о делима – ми се међусобно упознајемо, тако да се на тим часовима учи, али све то је заоденуто једном пријатељском атмосфером. Оно што је моје искуство показало јесте то да на додатној настави време брзо пролети, некада се задржимо дуже него што смо предвидели, некада смо мотивисани да радимо сваки дан.
Наравно, додатни мотив је тај што све ово са собом носи компетитивни елемент ‒ деца воле да освоје диплому или неко од прва три места. Ми смо мала школа, из малог смо места и често због тога носимо извесне комплексе. На тим такмичењима деца схватају да су у истом рангу са децом из већих градова и школа, да нема места самоомаловажавању, напротив.
Можете ли издвојити публикације које су Вам ослонац у припреми обеју врста такмичења?
У припреми такмичења користим акредитоване уџбенике за средњу школу. Логосови уџбеници имају благу предност у односу на друге издаваче.
Да ли је стандардизација уџбеничких комплета пожељна и неопходна или Ви имате другачије решење за повремене неусаглашености у системима такмичења?
Стандардизација уџбеничких комплета је неопходна!
Каква су Ваша искуства у припреми рецитатора?
Можда је код такмичења у рецитовању најважније припремити ученике да је ту заиста важно учествовати и уживати у том учествовању, а не нужно освајање неког места. Неоспорно је да је ту присутан субјективни став, често учесници буду незадовољни одлуком жирија, онда све то често прате непријатне ситуације. Међутим, саме припреме су задовољство када се ослободимо приоритета освајања места – онда је само искуство које деца доживе на тим такмичењима изузетно по себи.
Да ли сматрате да би и републички нивои такмичења требало да мењају своје центре или пак да су Тршић, Сремски Карловци и Ваљево добро трајно решење?
Волела бих да то остане тако како је било и до сада ‒ Тршић, Сремски Карловци и Ваљево.
Који републички такмичари су Вам остали у сећању по запаженим резултатима, а данас су запослени у области културе или просвете?
Теодора Алексић, дипломирани филолог, Филозофски факултет у Новом Саду, као и Јована Миленковић, мастер филолог (за српски језик и књижевност), Филозофски факултет у Нишу. Јована је тренутно запослена у истој школи у којој и ја радим – СШ „Вук Караџић” са домом ученика у Бабушници. Истакла бих још једног бившег ученика – Јована Ђорђевића. Нажалост, нисмо учествовали на републичком такмичењу због пандемијских услова, али је Јован био изузетан по много чему, ученик због којег сте срећни што се бавите послом којим се бавите. Јован је тренутно студент на основним академским студијима Србистике баш на Филозофском факултету у Нишу. И студенти нишке Србистике Невена Јовановић и Јован Андреић иду истим стопама.
Имате ли савете за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама?
Можда ће ово звучати као фраза ‒ треба да воле свој посао! Бити у контакту са децом, са младим, паметним људима, учествовати у њиховом образовању и формирању није само посао, то је позив који носи са собом задовољство и испуњеност. „Ми не можемо да учимо дете како да буде уметник, али му можемо помоћи да само развије ‒ око које види, руку која слуша, душу која осећа” (Марија Монтесори).
Шта се променило у приступу и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас?
С временом сам схватила да ученицима треба дати више простора да сами истражују. Опет према речима Марије Монтесори: „Помози ми да то сам учиним”.
Мотивишете ли своје ђаке да упишу студије националне филологије?
Да. Нарочито ако код деце препознам таленат и љубав, али и истрајност.
Кратка биографија
Елвира Митић (1973: Бабушница) дипломирала је на Групи за српски језик и књижевност Филизофског факултета у Нишу. Тренутно ради у СШ „Вук Караџић” са домом ученика у Бабушници као професор и библиотекар, као и председник Актива Српског језика и књижевности у Бабушници. Ментор је такмичара који освајају награде на највишим нивоима такмичења из Српског језика и књижевности, а често и на смотрама рецитатора. Уредник је школског часописа Поглед. Лектор je и рецензент књига 60 година средње школе у Бабушници од 1961. до 2021. у издању СШ „Вук Караџић” са домом ученика у Бабушници и Пи-пресa у Пироту, као и збирке песама Радољуба Маринковића Песме у издању Библиотеке Дома културе Бабушница.
Интервју су водиле проф. др Кристина Митић и доц. др Александра Јанић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 336/1-6-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
