Славећи Дан жена, у Врању смо разговарале са Јеленом Цветковић, професором Српског језика и књижевности у Гимназији „Бора Станковић” и некадашњим студентом Филозофског факултета Универзитета у Нишу.
Шта Вас мотивише да несебично преносите знање својим ученицима из предмета Српски језик и књижевност?
Сматрам да је рад са децом и младим људима врло специфичан и подстицајан. Поред стручне и методичке оспособљености за рад, сваки наставник треба да поседује и квалитетна знања из области психологије и педагогије и да их примењује у пракси. У свакодневном раду подстичу ме ученици који негују одговоран и ангажован однос према настави матерњег језика, ученици који су спремни и жељни да усвајају нова и богате већ стечена знања како из области језика тако и из области књижевности, као и ученици који постављају занимљива и захтевна питања у вези са градивом и активно учествују у решавању истих. Нарочито је подстицајан рад са талентованим ученицима који показују посебно и додатно интересовање за овај наставни предмет, али и спремност у постављању и остваривању високих циљева у раду.
На које начине се припрема ученика за такмичење из области књижевности разликује од припрема за такмичење из области језика, а шта им је слично?
У припреми ученика за такмичење подјенако је важна и редовна и додатна настава, а посвећеност у раду и радна дисциплина је нешто што се подразумева. Припрема за оба такмичења је врло захтевна и потребно је уложити доста знања, енергије, труда и рада, нарочито када је реч о оном највишем ‒ републичком – нивоу такмичења. Сама настава књижевности је по својим садржајима обимнија, самим тим је можда и захтевнија сама припрема ученика за такмичење из књижевности, јер је потребно оспособити ученике за читање, тумачење и дубље разумевање књижевноуметничких дела у целини. Са друге стране, и настава језика је специфична, у самом раду са ученицима наилазимо на бројне језичке и правописне недоумице и комплексне задатке, које треба решавати на прави начин.
Можете ли издвојити публикације које су Вам ослонац у припреми обеју врста такмичења?
У припреми ученика за такмичење користим издања Матице српске („Речник српскога језика” Матице српске, „Нормативну граматику српског језика” и „Правопис српскога језика”), уџбеничке комплете издавачких кућа који су одобрени од стране Министарства просвете (Клет, Логос, Завод за уџбенике – читанке и граматике), „Граматику српског језика за ученике гимназија и средњих стручних школа”, чији су аутори Ж. Станојчић, Љ. Поповић и С. Мицић. Поред наведених, користим и речнике, правописне и језичке приручнике: „Речник књижевних термина” Тање Петровић, „Школски речник књижевних и сродних термина” Станише Величковића, „Велики речник страних речи и израза” Ивана Клајна и Милана Шипке и „Речник језичких недоумица” Ивана Клајна.
Да ли је стандардизација уџбеничких комплета пожељна и неопходна или Ви имате другачије решење за повремене неусаглашености у системима такмичења?
Сматрам да је стандардизација уџбеничких комплета и пожељна и неопходна. Како су јасно и прецизно дефинисани наставни садржаји по ниивоима такмичења из језика и књижевности – тако је потребно и стандардизовати уџбеничке комплете које ће користити сви наставници и професори у основним и средњим школама у припреми ученика за такмичење. Једино се на тај начин могу избећи бројне несугласице, језичке и правописне недоумице, а понекад и различито именовање истих појава како у настави језика тако и у настави књижевности.
Каква су Ваша искуства у припреми рецитатора?
Овај наставни предмет је специфичан и пружа прилику ученицима да испоље своје таленте у бројним областима. Једна од њих је и рецитовање. Трудим се да кроз свакодневни и менторски рад подстичем ученике да негују и културу говора и да путем лепе, моћне и изражајне речи преносе нечије најдубље мисли или нечија осећања. Моји ученици су до сада остварили запажене резултате на општинском и окружном такмичењу у рецитовању „Песниче народа мог”, као и на општинском такмичењу у рецитовању поводом традиционалне Светосавске недеље у јануару месецу. Подстичем ученике и да редовно учествују на окружном такмичењу у беседништву, које традиционално организује Гимназија „Бора Станковић” у Врању, поводом Дана школе, у марту. Ментор сам ученице која је на окружном такмичењу у беседништву освојила 1. место. Кроз заједнички припремни рад за такмичење у беседништву ученици развијају вештину говора, уче се да критички промишљају на задату тему и аргументовано бране своје ставове.
Да ли сматрате да би и републички нивои такмичења требало да мењају своје центре или пак да су Тршић, Сремски Карловци и Ваљево добро трајно решење?
Тршић, Сремски Карловци и Ваљево јесу добро решење с обзиром на традицију и природу самих такмичења, али можда не морају да буду и трајно. Знамо колико је за професоре и ученике који долазе са југа Србије захтевно организовати њихов одлазак на највиши ниво такмичења, било да је у питању такмичење из језика, књижевности или такмичење у рецитовању. Нисам у прилици да одлучујем о томе, али било би лепо када би Ниш, као најзначајнији универзитетски центар на југу Србије, могао да учествује у организацији, на пример, Републичке смотре најбољих рецитатора Србије.
Који републички такмичари су Вам остали у сећању по запаженим резултатима, а данас су запослени у области културе или просвете?
Међу ученицима – републичким такмичарима било је оних који су се опредељивали за студије националне филологије и друштвене науке, али било је и оних ученика који су се у току четворогодишњег гимназијског школовања такмичили из језика и књижевности, а касније су уписивали природне науке. Вредно је пажње напоменути да је једна ученица, иначе редован такмичар из књижевности у средњој школи, сада уписала докторске студије националне филологије на Филолошком факултету у Београду.
Имате ли савете за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама?
Да код својих ученика развијају љубав према књизи и читању уопште, јер књига је та која буди радозналост, развија машту, богати речник и учи младе људе да воле свет. Истовремено, читајући књижевноуметничка дела, ученици развијају и љубав према језику и уче књижевни (стандардни) језик. Младим србистима саветовала бих да се потруде да им учионице буду место за пријатну, креативну и динамичну наставу, од које ће ученици осетити задовољство и срећу, а не само напор и муку. Оно што је најважније јесте да развијају, негују и поштују личност и индивидуалност сваког ученика, баш као што и он треба да поштује индивидуалности других ученика. Наставник је ту да охрабри своје ученике, похвали њихов труд и рад, али и свакодневно и отворено разговара са ученицима о свим животним питањима, припремајући их на тај начин за живот и будуће животне изазове.
Шта се променило у приступу и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас?
Мој ентузијазам, моја енергија, воља и жеља за радом и преношењем знања ученицима и даље је на високом нивоу. С обзиром на то да живимо у ери доминације савремене технологије и интернета, неопходно је и осавремењивати традиционалну наставу, тиме је учинити занимљивијом, истовремено подстичући ученике на рад, учење, стварање и креативност. Трудим се да у свакодневном раду са ученицима примењујем разноврсне поступке, методе и начине рада, негујем тимски рад и такмичарски дух код ученика, упоредо развијајући и осећај одговорности у раду.
Мотивишете ли своје ђаке да упишу студије националне филологије?
Мој циљ је да кроз редовну и додатну наставу код ученика развијем љубав према настави српског језика и књижевности, подстичући их да на тај начин и размишљају о студијама националне филологије. Подједнаку пажњу у раду са ученицима посвећујем и настави језика и настави књижевности јер сматрам да књижевно и језичко образовање благотворно утичу на комплетан развој личности ученика – како емоционални тако и интелектуални. Кроз наставу језика подстичем ученике на усвајање трајнијих лингвистичких знања о матерњем језику и учење стандардног (књижевног) језика, уз поштовање језичке и правописне норме, истовремено негујући и чувајући специфичности свог дијалекта или народног говора. Кроз наставу књижевности оспособљавам ученике за естетски доживљај и вредновање књижевноуметничких дела подстичући их да негују лепоту и богатство писане речи. Као руководилац литерарне секције у школи, утичем на то да ученици у што већем броју учествују на литерарним конкурсима и такмичењима у току школске године, али и на њихово активно и ангажовано укључивање у ваннаставне активности и обележавање значајних датума, јубилеја и културних догађаја, како у школи тако и у граду. Ове године смо у фебруару обележили Међународни дан матерњег језика припремом и реализацијом огледног часа на тему „Народ и језик су једно”.
У овој професији врло је важно да се кроз стручно-педагошки рад са ученицима међу ученицима изгради заједница међусобног уважавања различитости, уз очување идентитета личности сваког појединца. Основни принцип којим треба да се руководе сви који раде у васпитно-образовним установама је љубав, љубав према професији и љубав према деци.
Кратка биографија
Јелена Цветковић (Врање: 1978) дипломирала је на Групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу. По завршетку факултета започела је рад у Основној школи „Вук Караџић” у Врању. Радила је пуних осам година. У току осмогодишњег рада, поред редовних активности наставника, сваке године је учествовала у тимском уређивачком раду школског листа „Вукови клинци”. У својству главног и одговорног уредника припремала је лист ученика основних школа општине Врање „Срећни дани”, у оквиру програма обележавања „Светосавске недеље 2008”. Такође, у оквиру обележавања Дана школе, припремала је сценске приказе под називом „Вода” и „Светост и светлост језика”. Од школске 2011/2012. године запослена је у Гимназији „Бора Станковић” у Врању, где и сада ради. Ментор је ученика који остварују запажене резултате и освајају награде на највишим нивоима такмичења из језика и књижевности, литерарним и рецитаторским такмичењима, као и на такмичењу у беседништву. Руководилац је Литерарне секције у школи, члан Тима за стручно усавршавање и Тима за организацију такмичења. У школској 2017/2018. години, у оквиру обележавања Дана Светог Саве у школи, припремила је сценски приказ под називом „Ко има циљ, тај види и пут” са ученицима од првог до четвртог разреда. У школској 2018/2019. години, поводом обележавања Дана школе, организовала је окружно такмичење у беседништву на тему „Или си бунтовник или се прилагођаваш”, у оквиру кога је припремила пројекцију филма о филозофском правцу стоицизам, са освртом на учење филозофа Сенеке. Поводом обележавања Међународног дана матерњег језика припремила је и реализовала огледни час „Народ и језик су једно” у библиотеци школе, са ученицима четвртог разреда. Са ученицима другог разреда, у оквиру редовне наставе, реализована је пројектна настава о Вуку Караџићу и најважнијим областима његовог рада. Са ученицима првог разреда, у оквиру тимског рада, одржан је Јавни час о дијалектима (народним говорима) и говору младих данас, у Свечаној сали Гимназије „Бора Станковић” у Врању. Награде и признања у досадашњем раду: Награда „Свети Сава”, најбољи професор предметне наставе средње школе за 2019. годину за изузетне резултате у васпитно-образовном раду у школи (Одбор за обележавање „Светосавске недеље”, 27. јануар 2020. године); „Признање Друштва за српски језик и књижевност за велико залагање у раду са ученицима и натпросечне резултате на Републичком такмичењу из књижевности „Књижевна олимпијада”, од школске 2012/2013. до 2017/2018. године (1. фебруар 2019. године); „Признање Друштва за српски језик и књижевност за високи степен стручности, методичке и педагошке обучености за рад, као и за изузетан успех у припремању ученика за Републичко такмичење из књижевности „Књижевна олимпијада”, од школске 2012/2013. до 2022/2023. године поводом 10-годишњице овог такмичења друштва” (10. фебруар 2024. године). Комисија Друштва одлучила је да Признање добију наставници који имају девет и више републичких награда у гимназијама. Ученици Јелене Цветковић су у периоду од школске 2012/13. до 2022/23. освојили укупно десет републичких награда на такмичењу из књижевности „Књижевна олимпијада”.
Интервју су водиле проф. др Кристина Митић и доц. др Александра Јанић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (336/1-6-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
