Славећи март, месец српског језика, разговарале смо са Аницом Вишњић, руководиоцем Службе за издавачку делатност Медицинског факултета Универзитета у Нишу и некадашњим студентом Филозофског факултета Универзитета у Нишу.
Који предмети са студија националне филологије Вам у пракси највише користе у процесу лектуре?
У процесу лектуре неопходно је познавање свих језичких нивоа, почев од фонетско-фонолошког, преко морфолошког и творбеног, па све до синтаксичког и лексичког. Поред граматичке и језичке норме, важно је правилно коришћење ортографске, односно правописне, норме стандардног српског језика.
Које граматике, речнике и језичке приручнике најчешће користите у процесу лектуре текста?
У раду најчешће користим следећу литературу: Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, „Правопис српскога језика”, Матица српска, Нови Сад 2017; Речник САНУ; „Речник српскога језика”, Матица српска, 2007; Иван Клајн, Милан Шипка, „Велики речник страних речи и израза”, Прометеј, Нови Сад 2006; Софија Мићић, „Медицински речник: енглеско-српски, српско-енглески”, друго издање, 2011.
Да ли чешће радите лектуру директно на рачунару или практикујете да радите лектуру одштампаног текста?
При првом читању и кориговању текста практикујем рад на рачунару. Корисно је да завршну проверу урадим на одштампаном тексту. Такође, пожељна је пауза од барем неколико дана између ова два читања.
Да ли се и на који начин разликују процес Ваших првих лектура и типови измена у односу на Ваш процес лектуре данас?
Лектура којом се бавим специфична је по томе што се тиче стручних текстова из области медицине. У том смислу, веома је важно искуство које се стиче у овом послу, јер се временом боље упознају и разумеју захтеви и проблеми у процесу лектуре стручних текстова. Ово се нарочито односи на стручну терминологију и тражење адекватног језичког израза.
За које конкретне текстове сте били лектор? Каква су Ваша искуства?
Медицински факултет у Нишу издаје три научна часописа из области медицинских и стоматолошких наука: „Acta facultatis medicae Naissensis”, „Acta medica Medianae”, „Acta stomatologica naissi”. Од почетка свог радног ангажовања задужена сам за лектуру радова и апстраката радова који се објављују у овим научним часописима. Такође, бавим се лектуром наслова дипломских радова, докторских дисертација и специјалистичких радова. Била сам ангажована и као лектор појединих монографија и уџбеника. Како се лектура којом се бавим тиче стручних и научних текстова, моје искуство темељи се на проналажењу најадекватнијег начина да се задовоље карактеристике научног стила изражавања, који подразумева истинитост у саопштавању чињеница и логичност у изражавању мисли. Посебан изазов представља стилистичка неутралност језика у научном стилу. Из овога произлази потреба за усаглашавањем научног стила са духом српског језика, која је наметнута великим утицајем термина из страних језика, па и саме синтаксичке конструкције која се преузима из нематерњих језика. Нарочито је присутан утицај енглеског језика.
Којим областима су припадали текстови чију лектуру сте радили? Каква су Ваша искуства у вези са тим?
Текстови које сам лекторисала односе се на све области медицине: интерна медицина, хирургија, ортопедија, офталмологија, неурологија и др. Свака од области медицине садржи своју специфичну стручну терминологију, а често се дешава да се поједини стручни термини различито користе кроз медицинску литературу. Зато је велики изазов одабрати адекватно решење за правилно коришћење одређених стручних речи и термина, прилагодити их језичкој норми, природи српског језика, а при томе не нарушити језик струке. Постоји пуно примера за стручне речи и изразе који су се усталили у медицинској литератури, а можда нису језички најприхватљивији, па се поставља питање да ли у овим случајевима уопште треба вршити корекције. У таквим случајевима би требало да лектор буде веома опрезан.
Да ли сте у процесу лектуре у контакту са аутором, преводиоцем или уредником конкретног текста?
Значајна је добра сарадња са ауторима, преводиоцима и професорима енглеског језика у процесу лектуре. Понекада је неопходно консултовати се са ауторима текста када су реченице и делови текста недовољно разумљиви. У таквим околностима аутори додатно саопштавају тачну информацију коју би требало пренети, а задатак лектора је да то адекватно стилски уобличи на разумљив и језички прихватљив начин. Како сам већ напоменула, утицај енглеског језика је велики у стручним медицинским текстовима. Често се при писању на српском језику задржавају термини, синтагме, па и читаве реченичне конструкције из енглеског језика. Синтагме и реченице преводе се буквално са енглеског на српски језик, чиме не само да се нарушава дух српског језика и неправедно запоставља лексика српског језика већ се често сама информација и значење могу на погрешан начин интерпретирати. Зато је пожељна консултација са професорима енглеског језика, који могу пружити тачан увид у значење термина, синтагми и реченица. У Служби за издавачку делатност Медицинског факултета у Нишу ради тим лингвиста који чине србисти и англисти. Међусобна сарадња у оквиру рада Службе доприноси бољем квалитету лектуре текстова.
Да ли након интензивног бављења лектуром другачије читате оно што сами напишете? На који начин?
Након интензивног бављења лектуром свакако да другачије читам оно што и сама напишем. Лектура ми помаже у настојањима да на најбољи начин сагледам могућности правилне и адекватне употребе језика.
Шта бисте поручили младим србистима који размишљају о томе да буду лектори?
Избор студија србистике данас је важнији него икада пре. Млади људи који су се определили за студије србистике требало би да буду свесни своје улоге коју ће имати у друштву у ком живе и раде. Изузетност посла којим ће се бавити огледа се, између осталог, и у томе што ће имати прилике да свој утицај остварују на генерације које долазе. Ово је изузетно одговоран, али и леп посао, пре свега због тога што језик није само друштвена категорија, већ и духовна.
Младим србистима који размишљају о томе да буду лектори поручила бих да је лектура, нарочито стручних текстова, пре свега истраживачки посао. Лепота, драж и изазови овог процеса огледају се у томе што лекторисање текстова пружа могућност за стручно усавршавање, али и прилику да се негује, чува и развија једно од највећих блага од националног интереса, матерњи језик.
Која успомена Вам је посебно драга из периода студирања на Филозофском факултету у Нишу?
Из периода студирања памтим дружења са својим колегама, нашу сарадњу и међусобну подршку. Срећна сам што сам са многима од њих развила дивна пријатељства, која су се одржала и након завршетка студија.
Кратка биографија
Аница Вишњић (1973: Ниш) дипломирала је на Групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу. Тренутно ради на Медицинском факултету Универзитета у Нишу. Своју професионалну каријеру започела је као професор српског језика и радила је у основним и средњим школама у Нишу. Након неколико година рада у просвети, добила је понуду од Медицинског факултета у Нишу да ради као лектор за српски језик у издавачкој јединици овог факултета. Нови пословни изазов пружио јој је могућност даљег усавршавања знања о језику, нарочито на пољу стручне терминологије, коју је важно прилагођавати духу српског језика. Како Медицински факултет у Нишу има богату издавачку активност, издаје три научна часописа, уџбенике, монографије, практикуме, научне књиге, историографије, атласе, зборнике радова, посебна и друга издања, указала се потреба за формирањем нове стручне службе за издавачку делатност, у циљу побољшања квалитета и боље организације издавачког процеса. Сачињен је тим који ће радити у Служби, који чине лингвисти, лектори за српски и енглески језик, преводилац и стручно-технички сарадници. Тренутно ради као руководилац ове службе, што јој је пружа могућност да прошири своје пословне видике, открије и усавршава своје потенцијале. У оквиру Службе задужена је за промоцију издаваштва, коју је обављала у градовима Србије, на сајмовима књига и стручним конгресима, али и у иностранству, где посебно издваја посету Масариковом универзитету у Брну (Чешка) и Универзитету у Месини (Италија).
Интервју су водиле доц. др Александра Јанић и проф. др Кристина Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (336/1-6-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
