Славећи Међународни дан књиге, у Лесковцу смо разговарале са Милицом Мишић, професором Српског језика и књижевности у Медицинској школи Лесковац и некадашњим студентом Филозофског факултета Универзитета у Нишу.
Шта Вас мотивише да несебично преносите знање својим ученицима из предмета Српски језик и књижевност?
За оног ко воли свој посао, а то свакако за себе могу рећи, мотивација се проналази свакодневно. Свакако, најважнија је љубав према књижевности и језику, те жеља да се она пробуди код ученика. Поред тога, свако радознало питање ученика, њихови утисци, жеђ за знањем, потреба да се пркоси поремећеном систему вредности времена у коме живимо – сваки час чине успешним, а мене додатно мотивисаном за наредни.
На које начине се припрема ученика за такмичење из области књижевности разликује од припрема за такмичење из области језика, а шта им је слично?
Осим саме материје која се изучава, све остало је исто. То нису такмичења која се тенденциозно спремају непосредно пред њихово одржавање. Наиме, неопходно је да се од септембра, готово на сваком часу, ученицима/такмичарима скрене пажња на појединости. Континуирано одржавање додатних часова ученицима je пожељно. Они унапред спреме питања, међусобно дискутујемо, студирамо литературу и највише енергије у завршници припрема посветимо вежбању тестова са ранијих такмичења.
Можете ли издвојити публикације које су Вам ослонац у припреми обеју врста такмичења?
Свакако акредитоване читанке и граматике. Ако ме питате конкретно, читанке ИК ,,Едука” и граматике ИК ,,Клет”. Понекад, програм такмичења захтева употребу уџбеника више издавача.
Да ли је стандардизација уџбеничких комплета пожељна и неопходна или Ви имате другачије решење за повремене неусаглашености у системима такмичења?
Стандардизација би олакшала посао.
Каква су Ваша искуства у припреми рецитатора?
У претходних десет година, два пута сам са ученицима Медицинске школе Лесковац представљала Округ на Републичкој смотри „Песниче народа мог”. Највише пажње посвећујем доживљају песме, адекватној интерпретацији, која није спорна ако је доживљај добар, као и акценатској прецизности. Наравно, с обзиром на то да наше поднебље одликује непоседовање постакценатских дужина у говору, награда на републичком нивоу овог такмичења често изостане. Знајући то, на ово такмичење идемо са једним циљем, да се лепо проведемо, слушамо дивне стихове и упознамо све лепоте Ваљева.
Да ли сматрате да би и републички нивои такмичења требало да мењају своје центре или пак да су Тршић, Сремски Карловци и Ваљево добро трајно решење?
Постоји симболика у томе што се републичка такмичења одржавају управо у поменутим центрима и то је у реду. Међутим, од Лесковаца су сва та места прилично удаљена и не постоји редовна аутобуска линија. Углавном путујемо целу ноћ уколико је такмичење, у преподневним часовима, а углавном јесте тада. Ученици након непроспаване ноћи крећу са израдом теста. Иако тиме њихове награде добијају на значају, читава логистика око одласка у Карловце, Тршић и Ваљево уме да буде прилично исцрпљујућа. Нисам сигурна да би се сталним мењањем места одржавања такмичења овај проблем решио.
Који републички такмичари су Вам остали у сећању по запаженим резултатима, а данас су запослени у области културе или просвете?
Сви републички такмичари који су под мојим менторством освајали награде данас су успешни у свету медицине, фармације, менаџмента, у складу са профилом који школује школа у којој радим. Међутим, њихова љубав према читању већ годинама расте и сазрева, што ме јако радује.
Имате ли савете за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама?
Ослушкујте своје ученике, схватите их и прихватите, покажите им да је свет књижевности сам живот, да ће путујући кроз епохе схватити своје време, тумачећи књижевне ликове – спознати себе. Наш предмет је много више од школског предмета и зато га не треба сводити само на оцену и провере знања.
Шта се променило у приступу и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас?
Примећујем да сам променила однос према ученицима. Временом сам дозволила да њихова интересовања обликују часове књижевности и језика. Сваки од тих часова производ је заједничког рада, неким знањима и вештинама учим ја њих, а неким они мене.
Мотивишете ли своје ђаке да упишу студије националне филологије?
Стално им понављам да одлука о њиховом будућем занимању треба да буде одлука њиховог срца. Можда баш зато, неколико ученика у свакој генерацији матураната Медицинске школе Лесковац упише неки од филолошких факултета. Колико ја доприносим тој одлуци – морали бисте да питате њих.
Кратка биографија
Милица Мишић, рођена Љубеновић (1982: Лесковац) дипломирала је на Групи за књижевност и српски језик Филозофског факултета у Нишу. Од 2013. године ради у Медицинској школи Лесковац. Претходно је радила у Пољопривредној школи Лесковац, као и у више основних школа. Ментор је такмичара који годинама освајају награде на републичком нивоу такмичења Књижевна олимпијада. На основу тога, Друштво за српски језик и књижевност Србије доделило јој је у два наврата Признање за упехе на такмичењу Књижевна олимпијада (2019. и 2024. године), као и Посебно признање за допринос у настави Српског језика и књижевности у средњој стручној школи. Остварује велике успехе у раду рецитаторске и драмске секције. Ради као спољни сарадник Центра за младе таленте при Центру за стручно усавршавање у образовању.
Интервју су водиле проф. др Кристина Митић и доц. др Александра Јанић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (336/1-6-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
