Славећи почетак нове академске године, разговарале смо са мср Ксенијом Стаменковић, награђиваним студентом националне филологије, а данас студентом докторских студија Србистике Филозофског факултета у Нишу и стипендистом Министарства на Институту за српски језик САНУ.
Шта Вас је инспирисало да упишете студије националне филологије?
Још од основне школе волела сам часове Српског језика. То ми је, заправо, био омиљени предмет у школи, тако да се моја љубав према, првенствено, српском језику развијала од малена.
Да ли сте у основној и средњој школи учествовали на такмичењима из области српског језика и књижевности? Уколико јесте, какво је Ваше искуство?
Јесам, и у основној и у средњој школи. Учешће на такмичењима утицало је на продубљивање мог интересовања за српски језик.
Чега се радо сећате из периода студирања на Филозофском факултету у Нишу?
Као најзначајније успомене морала бих да издвојим ваннаставне активности које смо имали током студирања: организовање Дана Факултета, Недеље Србистике, Светосавске академије, где смо имали прилику да на креативан начин применимо знања стечена током наставе. Посебно су ми драги представа и филм које смо радили по мотивима Држићеве „Новеле од Станца”. Мотиве из ренесансе прилагодили смо духу нашег времена, а дубровачки говор заменили призренско-тимочким.
Поред тога, лепе успомене представљају и екскурзије: обиласци средњовековних манастира, одласци у музеје, позоришта и на изложбе, као и студентска екскурзија у Бањалуку. Та путовања била су и те како корисна за употпуњавање знања из области историје језика, средњовековне, али и новије, књижевности. Такође, током путовања у Бањалуку стекли смо пуно нових познанстава и пријатељстава.
Који наставник/професор Вам је током школовања био инспирација или модел? Због чега?
Споменула бих свима драгу професорку Мају Вукић, која ми је на првој години студија држала предавања из Правописа. Њено предавање је било последње предавањем средом, колико се сећам, али је она увек успевала да нас својим ведрим расположењем и стручношћу заинтересује за градиво. Професорка Маја ми је била велика подршка још пре уписа на факултет. Она, нажалост, више није са нама, али у мислима и срцу биће увек.
Професорка Ивана Митић, као велики стручњак за синтаксу. Тешко и, многи би рекли, комплексно градиво из синтаксе преносила нам је на такав начин да смо сви једна чекали предавања. Имала сам прилику да ми она буде ментор за дипломски рад и том приликом, као и касније кроз мастер студије, од ње сам научила много у вези са методологијом израде научног рада. Знам да, кад год имам неку неодумицу у вези са градивом из области синтаксе, могу да рачунам на њен брз и детаљан одговор.
По чему су слични, а по чему се разликују различити нивои студија националне филологије?
Кључна разлика огледа се у научним областима које су заступљене на конкретном нивоу студија. На основним студијама заступљени су подједнако и језик и књижевност. Од мастер студија, студенти се одлучују за један од два модула: Српски језик или Српска и компаративна књижевност, чиме се заправо опредељују за једну од две научне области којом планирају да се бави у будућности. На докторским студијама настава се заснива углавном на изборним предметима, тако да студент може бирати оне предмете који су у најужој вези са облашћу која га интересује.
Били сте један од студената које је Матица српска наградила за рад написан за време студија на Филозофском факултету у Нишу. Да ли бисте могли да нам кажете нешто више о томе?
Матица српска једном годишње додељује награде за најбоље мастер радове из области књижевности (Бранкова награда) и српског језика (Награда „Љубомир Стојановић”), а мастер радове могу слати србистичке катедре из Републике Србије, Републике Српске и Црне Горе. Ове године имала сам огромну част да жири мој рад прогласи најбољим мастер радом из области српског језика. Тема којом сам се бавила тицала се двоклаузалних асиндетских реченица (сложених реченица без везника), прецизније, бавила сам се њиховом структуром, семантиком и прагматиком. Мастер рад је урађен под менторством проф. др Бранимира Станковића.
Да ли бисте издвојили још неке награде које сте добили током школовања?
Издвојила бих награду за најбољи мастер рад из области српског језика коју додељује Департман за србистику Филозофског факултета у Нишу. Изузетно ми је драго што су се одлука нашег департмана и одлука жирија Матице српске поклопиле.
Чиме се тренутно бавите?
Тренутно сам као стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација ангажована на Институту за српски језик САНУ, на Одсеку за стандардни језик. Поред тога, бавим се и лектуром и коректуром текстова.
Које бисте савете дали млађим колегама које су тек уписале основне студије националне филологије?
Главна порука је да не одустају. Можда ће се у неком тренутку чинити да је тешко, можда ће из неког предмета бити превише књижевних дела за читање или превише сложених реченица за анализу из синтаксе, међутим, студије Србистике заиста шире наше видике, а стечено знање примењиво је не само у сфери филологије већ и у многим другим научним дисциплинама: психологији, социологији, новинарству и комуникологији, економији, а да не говоримо о информатици и вештачкој интелигенцији, која је све више у развоју. Наравно, ми, старији студенти, увек смо ту као подршка и помоћ.
Које стручне књиге бисте препоручили младим филолозима као неизоставни део кућне библиотеке?
На првом месту бих издвојила Речник Матице српске, који је од велике помоћи. Стално га користим када нисам сигурна за значење или акценат неке речи. Поред тога, „Правопис српског језика”, с обзиром на то да би требало да ми, као србисти, будемо пример исправног и лепог начина изражавања (било усменог, било писменог). Такође, значајни су и књиге попут „Правописног речника српског језика” Милана Шипке, „Речника језичких недоумица” Ивана Клајна, „Језичког саветника” Раде Стијовић.
Кратка биографија
Ксенија Стаменковић (2000: Ниш) основне академске студије Србистике на Филозофском факултету у Нишу уписала је школске 2018/2019. године и завршила их у року 2022. године, са просеком 9,68, одбранивши дипломски рад О асиндетским и њима еквивалентним синдетским реченицама у српском језику, који је урађен под менторством доц. др Иване Митић. Мастер академске студије Србистике, модул Српски језик уписала је на истом факултету академске 2022/2023. године. Због посебног интересовања за област синтаксе и прагматике савременог српског језика, под менторством проф. др Бранимира Станковића, написала је мастер рад на тему Структурне, семантичке и прагматичке особености вишезначних двоклаузалних асиндетских реченица у српском језику и тиме завршила мастер студије са просечном оценом 10. Следеће академске године (2023/2024) уписала је докторске студије Србистике, такође на Филозофском факултету у Нишу. Током основних и мастер студија учествовала је и била волонтер на многим пројектима и у активностима које је покренуо Савез студената Филозофског факултета у Нишу, а припада и првој генерацији студената-ментора овог факултета. Такође, бави се лектуром и коректуром текстова, тренутно је лектор електронског часописа Без лимита, а радила је и у Студентском дневном листу и Пресингу. Као лектор потписана је и у неколико зборника, монографија и библиографија. Од јесени 2020. до јуна 2023. године волонтирала је у Библиотеци Центра за црквене студије „Свети владика Николај”. У току студија, на основним и на мастер студијама, била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја и добитник стипендије „Доситеја”. Током академске 2023/2024. године радила је као демонстратор на Департману за србистику Филозофског факултета у Нишу. Тренутно је као стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација ангажована на Институту за српски језик САНУ, на Одсеку за стандардни језик.
Интервју су водиле проф. др Кристина Митић и доц. др Александра Јанић Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (336/1-6-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
