Славећи почетак нове академске године, разговарале смо са мср Ђорђем Шуњеварићем, награђиваним студентом националне филологије, а данас студентом докторских студија Филологије Филозофског факултета у Нишу и некадашњим стипендистом Министарства на Филозофском факултету у Нишу.
Шта Вас је инспирисало да упишете студије националне филологије?
Пре свега, студије националне филологије уписао сам због своје велике љубави према српском језику и књижевности, коју гајим од малих ногу. Одувек сам знао шта ћу студирати и није било дилеме приликом избора факултета. Све што сам радио у основној и средњој школи било је усмерено ка томе да упишем студије Србистике. Неизоставни део била су такмичења из области српског језика и књижевности, захваљујући којима сам, освојивши републичку награду, био ослобођен полагања дела пријемног испита. Осим тога, у породици сам имао велике узоре, вечиту инспирацију: свог деку Звонимира Шуњеварића, магистра књижевности, који је у сваком тренутку могао да анализира било које књижевно дело, да говори о стилским фигурама, а био је и ту да поправи сваки састав и разреши бројне недоумице; као и своју баку Добрилу Павловић, обожавану наставницу Српског језика, која је предано и са пуно љубави радила свој посао. Гледајући њихов рад, био сам додатно оснажен у остварењу свог циља.
Да ли сте у основној и средњој школи учествовали на такмичењима из области српског језика и књижевности? Уколико јесте, какво је Ваше искуство?
Јесам, наравно, такмичења из области српског језика и књижевности су међу мојим најлепшим успоменама из основне и средње школе. Једва сам чекао да дође пролеће, тј. друго полугодиште, и крене сезона такмичења. Од петог разреда основне школе био сам учесник Такмичења из српског језика и језичке културе. Врло брзо ме је освојила та целокупна атмосфера (такмичарски дух, позитивна трема док улазите у учионицу где сте распоређени, бројање поена, ишчекивање резултата) и учествовао сам сваке године. Такмичење из књижевности Књижевна олимпијада почело је да се одржава од школске године у којој сам био трећи разред средње школе, али сам се без размишљања опробао и у томе. Било је изазовно, а подједнако узбудљиво, те ни ово такмичење нисам пропуштао до краја свог средњошколског школовања. Посебан доживљај за сваког такмичара је одлазак на републичко такмичење. За нас из Ниша то је увек права авантура будући да се републички ниво такмичења одржава у Тршићу, односно у Сремским Карловцима. Та путовања памтим као додатну екскурзију, испуњену посебном радошћу и поносом када се враћате са дипломом и понеком књигом. Све у свему, та такмичења су обележила моје школовање на најлепши могући начин. И данас ми то највише недостаје.
Чега се радо сећате из периода студирања на Филозофском факултету у Нишу?
Студирање на Филозофском факултету у Нишу памтим као један леп и динамичан период. Смењивање предмета сваког семестра, упознавање нових наставника и сарадника, колоквијуми и испитни рокови – све је то чинило један нови свет. Тада је студије уписало нас седамдесеторо. Заиста је изузетан осећај када се нађете са колегама на предавањима или вежбама са којима делите иста интересовања и имате мноштво заједничких тема, а пред вама је исто тако инспиративан наставнички кадар. У сећању су ми остали часови вежби на којима смо, у групама, дискутовали о лингвистичким и књижевним проблемима. Веома упечатљиви књижевни разговори водили су се са професорком Јеленом Младеновић, која нам је држала готово све вежбе на књижевним предметима, од старе српске до савремене књижевности. Били су ми занимљиви истраживачки задаци из лексикологије, творбе, антропонимије, прављење блога и упознавање са дигиталним алатима применљивим у настави, а методичка пракса била је незаборавно искуство. Једноставно, студије националне филологије у Нишу одишу посебном лепотом у сваком свом сегменту.
Који наставник/професор Вам је током школовања био инспирација или модел? Због чега?
Сваки професор био ми је инспирација да предмет који предаје савладам на најбољи могући начин јер су сви посвећени областима којима се баве. Ипак, због свог посебног интересовања за савремени српски језик и творбу речи, издвојио бих професорку Александру Јанић Митић. Сарадња са њом траје од уписа студија Србистике, не само на обавезним већ и на бројним изборним предметима током студирања. Била је увек спремна да пружи прави савет, помоћ и подршку. Њена ажурност у раду, прецизност, научни методи којима испитује савремене појаве у језику представљају модел коме се дивим и модел коме тежим. Због тога сам посебно срећан што је данас могу звати својом менторком.
По чему су слични, а по чему се разликују различити нивои студија националне филологије?
На свим нивоима студија програм и одговарајући предмети воде вас до циља, да стекнете све потребне компетенције из области српског језика и књижевности. На основним студијама стиче се свеобухватна лепеза знања и добра подлога за наставак студирања, док се на мастер и докторским студијама сужава област према сопственом интересовању. Након завршених основних студија, уписао сам мастер студије на модулу Српски језик и усмерио се ка изучавању лингвистичких дисциплина. На докторским студијама сам имао слободу да сам креирам свој списак предмета, с обзиром на то да су сви понуђени предмети у статусу изборног. Према томе, на вишим нивоима студија постајете самосталнији и према сопственим афинитетима бирате области и теме које желите да истражујете.
Били сте један од студената које је Матица српска наградила за рад написан за време студија на Филозофском факултету у Нишу. Да ли бисте могли да нам кажете нешто више о томе?
Био сам почаствован када сам видео да је жири Матице српске за доделу Награде „Љубомир Стојановић” издвојио и мој мастер рад „Именице са суфиксом -ост мотивисане придевима на -(а)н/-ни у српском језику” у конкуренцији са радовима дипломираних студената мастер студија из целе Србије. Захвалан сам својим професорима који су предложили мој мастер рад и послали га на конкурс. Ово признање за мене представља велику награду и подстрек да наставим да се усавршавам.
Да ли бисте издвојили још неке награде које сте добили током школовања?
Поред награда на такмичењима, поносно истичем признање ученик генерације Прве нишке гимназије „Стеван Стемац” школске 2013/2014. године. Такође, добитник сам плакете као најбољи дипломирани студент основних академских студија на студијском програму Србистика у академској 2017/2018. години. Током основних студија две године сам примао стипендију Министарства просвете, док сам академске 2017/2018. и 2018/2019. године био стипендиста Фонда за младе таленте Министарства омладине и спорта Републике Србије (стипендија Доситеја) као најбољи студент завршне године основних, односно мастер студија. Ове награде ми много значе јер показују да се сваки труд препознаје и цени.
Чиме се тренутно бавите?
Бавим се научноистраживачким радом и учествујем на научним конференцијама, а своје резултате објављујем у научним часописима и зборницима радова. Тренутно сам на докторским студијама. Положио сам све испите предвиђене програмом, а у току је израда докторске дисертације на тему „Конкурентност агентивних суфикса у савременом српском језику”. Радим и лектуру и коректуру текстова.
Које бисте савете дали млађим колегама које су тек уписале основне студије националне филологије?
Бити студент националне филологије је велика привилегија и одговорност. Живите студије пуним срцем и уживајте у сваком тренутку! Важан је континуиран, вредан рад, као и постојање циља ка коме стремите. Да, све је лако када волите то што радите, а у сваком предмету ћете понешто заволети.
Које стручне књиге бисте препоручили младим филолозима као неизоставни део кућне библиотеке?
Оно што је обавезан део кућне библиотеке јесу речници савременог српског језика (нпр. „Речник српскога језика” Матице српске; „Обратни речник српскога језика” Мирослава Николића), „Нормативна граматика српског језика” Предрага Пипера и Ивана Клајна и „Правопис српскога језика” Матице српске. Колегама препоручујем капитална дела наших врсних лингвиста: „Лексикологију српског језика” Рајне Драгићевић, двотомно дело Ивана Клајна „Творба речи у савременом српском језику”, као и књиге из Прометејеве едиције Популарна лингвистика.
Кратка биографија
Ђорђе Шуњеварић (1995, Ниш) завршио је основне студије Србистике 2018. године на Филозофском факултету Универзитета у Нишу као најбољи дипломирани студент на студијском програму, а потом мастер студије Филологије на модулу Српски језик 2019. године, такође на Филозофском факултету у Нишу (просечна оцена: 10,00), одбранивши мастер рад на тему „Именице са суфиксом -ост мотивисане придевима на -(а)н/-ни у српском језику” (ментор: проф. др Мирјана Илић). Похваљен је за мастер рад од стране жирија за доделу Награде Љубомир Стојановић Матице српске. Тренутно је докторанд Филологије у Нишу и ради на докторској дисертацији „Конкурентност агентивних суфикса у савременом српском језику” под менторством доц. др Александре Јанић Митић. Од јуна 2020. до маја 2024. године био је укључен у научноистраживачки рад Филозофског факултета у Нишу као стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација. Посебна интересовања и љубав гаји према истраживању лингвистичких дисциплина, нарочито оних које негују синхронијски приступ проучавању српског језика. Примарна опредељења за научни рад и усавршавање су му творба речи и лексикологија савременог језика. Своје научне радове из области творбе речи, морфосемантике и фразеологије излагао је како на домаћим тако и на међународним научним скуповима. Од 2017. године учествовао је на четрнаест студентских и седам међународних конференција. До сада је објавио шеснаест радова у научним часописима и зборницима радова са конференција. Бави се и лектуром и коректуром текста.
Интервју су водиле проф. др Кристина Митић и доц. др Александра Јанић Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (336/1-6-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
