Идући у сусрет новим такмичењима из Српског језика и књижевности, разговарале смо са Валентином Андрејић Ристић, некада студентом Филозофског факултета у Нишу, данас просветним саветником Школске управе у Нишу.
Да ли је број часова Српског језика и књижевности у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама довољан?
Савремена настава треба да буде оријентисана ка исходима, а не ка садржајима предмета који се изучавају у нашим школама. У том смислу, постојећи број часова јесте довољан да се постигну планирани циљеви образовања. Повећање норме не мора нужно да води квалитетнијој настави. Акценат треба ставити на методологију учења која подстиче трајније усвајање знања, као и развијање целоживотних компетенција код ученика.
На које све начине Школска управа Ниш, којој припадате, сарађује са предметним наставницима, школама и другим институцијама?
Школска управа Ниш део је Министарства просвете Републике Србије и надлежност њеног деловања прописана је законом. Обављање стручно-педагошког надзора, спољашњег вредновања рада установе, давање подршке развојном планирању и унапређивању квалитета рада установа основни су послови школских управа.
Шта би на нивоу наше земље могло бити другачије у организацији свих нивоа такмичења, а шта се показало као добра пракса?
Организација такмичења суштински добро функционише на свим нивоима у нашој земљи. Понекад се јавља проблем недовољног броја наставног особља које треба да учествује у организацији такмичења и то треба системски решити. Са друге стране, добра пракса јесте организовање окружних такмичења на факултету, као што је то случај на Филозофском факултету у Нишу.
Да ли Школска управа прати напредовање успешних такмичара из предмета Српски језик и књижевност? Да ли бисте могли да издвојите неке од најуспешнијих ученика?
Као што је већ наведено у неком од претходних одговора, послови школских управа одређени су законом, а један од послова јесте и прикупљање разних података из школа и њихова анализа, која се ставља у функцију унапређивања рада школа и процеса образовања уопште.
Каква су Ваша искуства у припреми ученика за такмичење? Колико су ученици заинтересовани да учествују на такмичењима из предмета Српски језик и књижевност?
Ја сам имала срећу да предајем у филолошким одељењима у гимназији и да радим са ученицима који воле српски језик и који се радо такмиче и скоро по правилу освајају једно од прва три места на неком од три нивоа такмичења. Било је и доста заинтересованих ученика у другим смеровима и то су увек били ученици који се такмиче зато што воле предмет Српски језик и књижевност и желе да што више науче. Са њима је било уживање радити, јер они несебично шире свој ентузијазам и покретачку енергију.
Да ли је стандардизација уџбеничких комплета пожељна и неопходна или Ви имате другачије решење за повремене неусаглашености у системима такмичења?
Настава, а самим тим и тестови за такмичења, треба да буду усмерени на достизање и проверавање остварености исхода учења, а не искључиво на обраду и усвајање садржаја који су предвиђени планом и програмом наставе и учења. Када би се овај принцип поштовао, онда не бисмо имали повремене неусаглашености, као што сте навели. Није толико битно из ког се уџбеника учи, наравно под условом да је одобрен, важан је циљ образовања који желимо постићи, а он је изнад појединачног уџбеника који се користи на часовима.
Које теме из области Српског језика и књижевности су посебно биле инспиративне Вашим ученицима и због чега? У којим сте све ваннаставним активностима учествовали са својим ученицима?
Књижевност је живот и ако се тако представи ученицима, онда је свака тема занимљива. Све оно са чим ученик може да се емотивно и рационално повеже – постаје инспиративно за обраду. С обзиром на период живота у којем ученици читају књиге предвиђене планом и програмом у средњој школи, најзанимљивије теме за обраду су одрастање, освешћивање сопственог бића и разумевање света у којем се живи, изазови у поимању моралности кроз време и слична егзистенцијална питања.
Шта Вам је остало у сећању из периода студирања? Које смернице имате за актуелне студенте Департмана за србистику?
Сећам се да смо се понекад мучили да пронађемо књиге које је требало прочитати, да смо сатима седели у библиотеци и извлачили податке из књига које нису смеле да се износе из библиотеке, јер их је било само неколико; сећам се и нашег старог клуба на Факултету где смо проводили време пауза између предавања и где смо у ватреним разговорима, седећи на ниским клупицама и пијући једну кафу сатима, заједно постајали одрасли.
Оно што бих поручила садашњим студентима јесте да никада не престану да верују да је Србистика прави студијски програм за њих, да су на Факултету са правим разлогом и да ће свако ко се искрено труди и напорно ради увек бити награђен за то.
Шта се променило у приступу раду и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас? Да ли сте своје ученике мотивисали да упишу студије националне филологије? Уколико је одговор на друго питање потврдан, наведите на које начине сте то чинили.
Ученицима треба увек приступати искрено и отвореног срца и то је нешто што се никад неће променити. Они желе да виде пред собом праву особу од крви и меса, а не некакву маску; и тек када сагледају професора као такву особу, прихватају да уче, не зато што морају, него зато што схватају смисао и значај учења. Приступи у обради наставног градива променили су се у смислу да су децентрализовали фигуру професора као доминантног фактора на часу, а фокусирали су се на то да ученик сам открива, сам учи, а да наставник само креира подстицајно окружење за истраживање, даје смернице и коригује грешке.
Ученике сам увек подстицала да упишу оне студије које воле, без обзира на то какав је став околине према том избору.
Које савете имате за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама?
Пратите своје срце и волите свој посао.
Кратка биографија
Валентина Андрејић Ристић (1977: Крушевац) дипломирала је на Групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу. Завршила је Обуку ментора за извођење студентске наставне праксе на Филозофском факултету у Нишу (30 ЕСПБ бодова из области психолошких, педагошких и методичких предмета). Тренутно ради у Министарству просвете Републике Србије, у Школској управи у Нишу, на пословима просветног саветника. Четрнаест година радила је као професор Српског језика и књижевности и Српског језика у Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац” у Нишу и још шест година као наставник у неколико основних и средњих школа у Нишу и Крушевцу. Ментор је великом броју ученика који су освојили неко од прва три места на свим нивоима такмичења из српског језика и језичке културе и на Књижевној олимпијади. Као спољни сарадник Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања од 2017. године била је члан неколико радних група које су радиле на пројектима: Матура у општем, стручном и уметничком средњем образовању и васпитању и завршни испит у средњем стручном образовању и васпитању, Унапређење квалитета образовања кроз увођење завршних испита на крају средњег образовања, Припремање програма, инструмената и реализације завршног испита у основном образовању, Развој националних испита у средњем образовању – припремање услова за успостављање система матурских испита, где је својим радом допринела обликовању образовних политика у настави Српског језика и књижевности у средњим школама. Супервизор је 56 снимљених часова за предмет Српски језик и књижевност за средњу школу, који су емитовани на РТС Планети. Члан је међународне мреже наставника (Centropa) која се бави израдом наставног материјала за област превенције насиља и темом Холокауста. На сајту ЗУОВ-а Култура сећања објављен је материјал Две судбине наспрам глобалних историјских дешавања, на сајту Меморијалног центра у Паризу (Memorial de la Shoah) објављено In the Search of Refuge: Yugoslav Jews Fleeing the Holocaust, на сајту Centropa објављено Searching for the lost world… Аутор је и координатор више од 20 пројеката који се баве инклузијом маргинализоване деце у систем. Писала је текстове који су објављени на националној платформи Чувам те. Такође, аутор је акредитованог семинара од стране ЗУОВ-а (Планирање превенције и ефикасно/ефективно реаговање на насиље у образовно-васпитним и васпитно-образовним установама). Освојила је друго место на конкурсу Филозофског факултета у Нишу за избор најбоље методичке припреме у 2023/2024. години. Лектор је интернационалног часописа Медицинска реч. Била је предавач и на летњим академијама: Тhe 10th Centropa Summer Academy, Праг, Беч, Будимпешта, Тhe 11th Centropa Summer Academy, Будимпешта, 6th Annual Seminar for Teachers from the Western Balkans, Скопље.
Интервју су водиле проф. др Кристина Митић и доц. др Александра Јанић Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 336/1-6-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
