Идући у сусрет новим такмичењима из Српског језика и књижевности, разговарале смо са мср Маријом Станчић Михајловић, некада студентом Филозофског факултета у Нишу, данас гимназијским професором Српског језика и књижевности у нишким гимназијама „Бора Станковић” и „Светозар Марковић”.
Збирно сагледано, Ваши ученици су међу најбољима према броју освојених награда на окружним нивоима Књижевне олимпијаде и Такмичења из српског језика и језичке културе у Нишавском округу. Шта Вас мотивише да несебично преносите знање својим ученицима из предмета Српски језик и књижевност?
Непоколебљива љубав према позиву је једина мотивација, која ме не напушта од првог радног дана. Знање не сме да се себично чува, напротив. Имала сам ту привилегију да учим од најбољих, а самим тим и обавезу да то што сам научила пренесем, јер је предмет Српски језик и књижевност утемељен на етичким и естетским вредностима које човека чине најузвишенијим бићем. Такође, радити са младим и паметним људима и пратити ток сазревања, када од деце постају одрасли, довољно је рећи – нема лепшег позива. Често сам исцрпљена и уморна од административених послова, али енергија и љубав коју осетим у учионици све брише. У тешким тренуцима живота схватила сам да ми је, поред породице, посао, односно љубав према свом позиву, најдрагоценији.
Колико су гимназијалци заинтересовани да учествују на такмичењима из предмета Српски језик и књижевност? Имате ли посебне методе за мотивисање такмичара?
Велики број пријављених такмичара говори о заитереованости гимназијалаца да учествују на такмичењима из предмета Српкси језик и књижевност. Не постоји посебан метод за мотивисање такмичара. Једноставно, када радите посао који волите и када имате привилегију да радите са најбољим уечницима – успех је неизоставан.
Када ученици осете да могу да добију нешто више од редовнох часова, мотивисани су да долазе на часове додатне наставе на којима на највишем нивоу показују богатство талената које треба да недгијемо, школујемо и усавршавамо.
Каква су Ваша искуства у припреми ученика за такмичење?
Искуства која носим са припрема су сјајна. Ученици, чини ми се, понекад, са нестрпљењем чекају часове додатне наставе. Није им тешко да се након 7 часова препусте вишечасовним предавањима и вежбањима.
То су иделани часови, када ученици активо слушају, питају, одговарају, коментаришу и тренуци када и ја учим од њих.
Да ли је број часова Српског језика и књижевности у свим смеровима гимназије довољан?
Моје мишљење је да број часова Српског језика и књижевности у свим смеровима гимназије није довољан. План и програм је обиман и често је потребан већи број часова за дела која захтевају детаљнији приступ. Предмет Српски језик и књижевност је најзахтевнији и најзначајнији зато што је као и код других, идентитет нашег народа утемељен у нашем језику. У овим новокомпонованим временима, овај предмет први промовише моралне, духоване и уметничке вредности.
Зато, негујмо српски језик и књижевност!
Да ли је стандардизација уџбеничких комплета пожељна и неопходна или Ви имате другачије решење за повремене неусаглашености у системима такмичења?
Искрено, нисам имала проблема са стандардизацијом уџбеничких комплета. Пратимо план такмичења, али често користимо и другу литературу.
Које теме из области Српског језика и књижевности су посебно инспиративне Вашим ученицима и због чега?
Зависи од сензибилитета ученика, неретко и читаве генерације. Не може да се одвоји. Што би Иполит Тен тврдио – на то утичу раса, средина и моменат. Неке генерације, на пример колективно обожавају Камијевог „Странца”, док га друге одбацују. Такође, искуство ми говори да је ученике могуће инспирисати и за дела према којима и пре самог читања пружају отпор. Задовољство је видети како се ученику након тумачења дела мења првобитно мишљење и хоризонт очекивања.
Шта Вам је остало у сећању из периода студирања? Да ли своје ученике мотивишете да упишу Србистику?
Сећање на студентске дане је прелепо. Највише га памтим по најбољим професорима и најбољим асистетима, од којих смо поред стицања знања имали разумевање и подршку.
Не могу да не почнем од најбољег, а то је професор Горан Максимовић, који је највише утицао на нашу генерацију. Поред сјајних, непроцењивих предавања из области предроматизма, романтизма и реализма, која константно користим у раду, пружао нам је огроман подстицај, мотивисао нас је да режирамо представе и глумимо, као и да учествујемо на разним градским манифестацијама.
На мом списку најбољих су такође и професори Снежана Милосављевић, Момчило Златановић и Бранко Летић, као и тадашњи предани асистетни Александра Лончар, Снежана Божић, Данијела Костадиновић, Александар Костадиновић и Дејан Милутиновић, који су данас, сигурна сам, добри професори.
Бити наставник књижевности са собом носи велику дозу одговорности и према друштву у коме живимо. Ми имамо задатак да младе људе научимо да поред знања треба да стреме ка љубави, идеалима, доброти и човекољубљу – ка вредностима које се новцем не могу купити. Пропагирајући тај став, ученике индиректно мотивишем да упишу Србистику. Уз књижевност човек доживљава духовни раст свесно или несвесно. Понекад човек од неке књиге добије одговоре на нешто што тиња у њему неупоредиво више од људи из окружења од којих то очекује.
Које смернице имате за актуелне студенте на Департману за србистику?
Најпре, да не пропуштају предавања добрих професора, јер то је можда јединствена прилика да упамте нешто што неће наћи забележено. Најбољи савет који им могу дати јесте да буду вредни и поштени, јер знање и врлине су највећи капитал који им нико не може одузети.
Шта се променило у приступу раду и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас?
Највеће промене видљиве су у админситартивном раду, а што се тиче мог начина рада природно је да сам искуствено богатија, па самим тим и боља у оранизационом делу, које ми никада није било „јача страна”. Мада, суштина је остала иста, а то је рад на развијању критичког мишљења код ученика, рад на потенцирању разговора о самоспознаји, вери, историји, борби добра и зла у човеку и откривању тајни човекове природе.
Које савете имате за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама?
Човек не сме да одустане од самог себе! Свим младим колегама поручујем да се у пуном капацитету посвете раду и препусте магији која тада наступа у учионици.
Кратка биографија
Марија Станчић Михајловић, професор српског језика и књижевности у Гимназији „Бора Станковић” у Нишу и Гимназији „Светозар Марковић” у Нишу, ради на неговању српског језика, књижевности и инспирисању младих умова. Професионални пут започела је дипломом Филозофког факултета, где је и стекла најпре звање дипломираног филолога за књижевност и српски језик, као и звањe мастер филолога, такође на Филозофском факултету, а потом уписала и докторске студије. Писање дипломског рада донело јој је Бранкову награду Матице српске. Ипак, највећи изазов и радост пронашла је у учионици, где и дан-данас своје знање стечено на Филозофском факултету и љубав према књижевности преноси ученицима више од 15 година. Многи од њих освојили су награде на републичким такмичењима из књижевности и српског језика и језичке културе, а њихов успех сматра највећим признањем за свој рад. Осим редовне наставе, активни је учесник семинара, литерарних конкурса и конференција, члан комисија на смотрама рецитатора и секретар Огранка Вукове задужбине у Нишу. Према њеном мишљењу, професор није само предавач већ и ментор и особа која у сваком ученику види потенцијал и настоји да га охрабри и ствара, зато и радо прихвата рад са студентима, хоспитантима.
Интервју су водиле доц. др Александра Јанић Митић и проф. др Кристина Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 336/1-6-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
