Идући у сусрет Недељи Департмана за србистику, разговарале смо са Данијелом Стојановић, некада студентом Филозофског факултета у Нишу, данас наставником у Основној школи „Вук Стефановић Караџић” у Левосоју код Бујановца.
Шта Вас мотивише да несебично преносите знање својим ученицима из предмета Српски језик?
Љубав према матерњем језику, као и жеља да ученици увиде сву раскош и богатство нашег језика – мотивишу ме да преносим знање својим ученицима. Тај свој задатак не обављам само на часу Српског језика већ и у необавезним разговорима са ученицима после школе. Верујем да када нешто радимо из љубави то мора бити осуђено на успех, јер је љубав покретач свега лепог и племенитог у животу.
На које начине се припрема ученика за такмичење из области књижевности разликује од припрема за такмичење из области језика, а шта им је слично?
Такмичење из области језика, исто као и такмичење из области књижевности, захтева поступну, систематску и темељну припрему. С обзиром на то да је градиво повезано и да недовољно познавање једне области често утиче на успех у другим областима, јасно је колико је важно да се „кућа гради од темеља”.
Моји ученици више воле кад се припремамо за такмичење из области језика, јер су им занимљиви задаци из граматике, док припрему за такмичење из области књижевности сматрају обимном и захтевнијом.
Можете ли издвојити публикације које су Вам ослонац у припреми обеју врста такмичења?
Поред уџбеника које користим у редовној настави, ослонац у припреми за такмичење су ми следеће књиге: „Српски језички приручник” Павла Ивића, Ивана Клајна, Митра Пешикана, Бранислава Брборића, „Речник језичких недоумица” Ивана Клајна, „Правопис српског језика” (школско издање) Митра Пешикана, Јована Јерковића, Мата Пижурице, „Књижевност, граматика, тестови” Часлава Ђорђевића, Радомира Петковића, „Књижевноманија” Милентија Ђорђевића, „Књижевни појмовник” Оливере Радуловић, „Знам за више” (збирка тестова) Зоре Филиповић, Мирјане Дудварски.
Да ли је стандардизација уџбеничких комплета пожељна и неопходна или Ви имате другачије решење за повремене неусаглашености у системима такмичења?
Сматрам да је стандардизација уџбеничких комплета изузетно важна, јер тако неће бити много одступања у системима такмичења. Кад би програм био исти за све, онда би било мање незадовољства и код ученика, а и код наставника.
Каква су Ваша искуства у припреми рецитатора?
Руководилац сам драмско-рецитаторске секције у школи већ неколико година. Своје ученике припремам за наступе како на школским приредбама тако и за смотре аматерских позоришта. Припремајући приредбу за Дан Школе, који обележавамо 8. новембра, написала сам пре две године драмски тескт „Вук Караџић по други пут међу Србима”. Тај текст сам помоћу ученика, који су били моји сарадници, превела на локални дијалекат, тј. дијалекат Бујановца и околине. Текст се заснива на споју традиционалног и модерног, са елеметима хумористичког приступа српском језику. Током протекле две године приказивали смо овај текст у многим градовима Србије. Гостовали смо у Лебану, Лозници, Трстенику, Прокупљу, Трговишту и Димитровграду. Освојили смо треће место на Међуокружној смотри аматерских позоришта у Лебану, а признање за најбољу представу по оцени и стручног и дечјег жирија добили смо на Међународној смотри аматерских позоришта у Трстенику 2022. године. Драмски текст „Вук Караџић по други пут мећу Србима” има други и трећи део, које смо изводили на школским приредбама 2023. и 2024. године.
Сваке године имам све више заинтересованих ученика за драмско-рецитаторску секцију и срећна сам због тога, јер се приликом креативног казивања текстова код ученика развија љубав према књижевности и језику.
Да ли сматрате да би и републички нивои такмичења требало да мењају своје центре или пак да су Тршић, Сремски Карловци и Ваљево добро трајно решење?
Сваки округ у Србији има своје језичке квалитете. Било који град у нашој држави који поседује неопходне услове да угости најдаровитије и најуспешније ученике из језика и књижевности – заслужује да буде домаћин републичког такмичења.
Који републички такмичари су Вам остали у сећању по запаженим резултатима, а данас су запослени у области културе или просвете?
Већина мојих ученика који су се такмичили из матерњег језика данас je или на студијама или су завршили студије. Без обзира на то које су студије уписали или завршили, у њима је остала љубав према књизи и сећање на занимљивости са часова Српског језика. Кад их после неколико година од завршетка основне школе видим успешне и образоване, знам да сам домаћи задатак добро урадила.
Имате ли савете за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама?
Србисти су стуб сваке школе. Из односа према матерњем језику проистиче однос према свом народу. Треба да будемо свесни значаја нашег предмета и да се трудимо да га приближимо ученицима, да га заволе, да увиде колико је важно неговати свој језик, а самим тим и културу. Наш предмет нуди обиље креативног приступа различитим темама, па самим тим наставне јединице из области српског језика и књижевности могу бити веома занимљиве.
Шта се променило у приступу и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас?
У основној школи радим четрнаест година. На почетку своје каријере трудила сам се да све постигнем да урадим, а то чиним и сада. Наравно, као и сваком почетнику, тада ми је било потребно много времена да осмислим и организујем час, али то се, уз стицање искуства, променило. Данас имамо савремена наставна средства која нам омогућавају да лакше и креативније одржимо час.
Мотивишете ли своје ђаке да упишу студије националне филологије?
Да, трудим се да их мотивишем да студирају матерњи језик. Подсећам их на племенитост, значај и лепоту нашег позива. Понекад им причам о својим искуствима са студија књижевности и језика, о догодовштинама са предавања и о дивним људима које сам упознала студирајући.
Кратка биографија
Данијела Стојановић рођена је 4. 6. 1985. године у Приштини. Основну школу похађала је у Урошевцу, где је и живела са породицом до 1999. године, а потом се преселила у Бујановац и у том граду завршила средњу Економску школу. Уписала је Филозофски факултет у Нишу и дипломирала на Групи за српску књижевност и језик.
Од 2011. године до данас ради у Основној школи „Вук Стефановић Караџић” у Левосоју код Бујановца као наставник на предмету Српски језик.
Припремала је ученике за наступе на школским приредбама и смотрама, а често је за те прилике сама писала текстове. Љубитељ је позоришта, а своју љубав према лепој речи и глуми пренела је и својим ученицима који су се активно укључили у драмско-рецитаторску секцију у оквиру школе, а потом и у драмски студио Бујановачког аматерског позоришта.
Учествовала је на Еколошком позоришном фестивалу у Врању 2013. године и том приликом добила са својим ученицима награду за оригиналност за драмско извођење представе по сопственом тексту „Чист ваздух, дуг живот”.
Драмски текст који је написала на јужноморавском дијалекту „Вук Караџић по други пут међу Србима” прво је изведен на прослави Дана школе у Левосоју, а потом на Међуокружној смотри аматерских позоришта у Лебану (где су њени ученици освојили 3. место), потом Лозници, Трстенику, Прокупљу, Трговишту и Димитровграду. Њени ученици су на смотрама аматерских позоришта нарађени за најбоље улоге, а представа по њеном тексту за најуспешнију по оцени стручног и дечјег жирија на Међународној смотри драмског аматерског стваралаштва у Трстенику 2022. године. Представе је сама режирала.
Радови њених ученика награђивани су на литерарним конкурсима од стране часописа „Витез”, Завода за јавно здравље из Врања и Српске православне цркве.
Лектор је школског часописа „Вуково перо”.
Живи са супругом и ћерком у Врању.
Интервју су водиле доц. др Александра Јанић Митић и проф. др Кристина Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 336/1-6-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
