Славећи Савиндан и радујући се излажењу првог тома Корифеја студија националне филологије, разговарале смо са Наташом Раденковић Антић и Снежаном Делијом, некадашњим студентима Филозофског факултета у Нишу, данас библиотекарима на Филозофском факултету у Нишу.
Укратко нам опишите посао библиотекара на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.
Посао библиотекара заснова се на активном раду на попуњавању фонда најсавременијим насловима из свих научних области које се изучавају на Факултету. Наставни планови и програми се прате и набавка књига се усклађује са потребама наставе. Са друге стране, рад у библиотеци подразумева и активни рад са студентима и сарадњу са наставницима. Трудимо се да на најбољи начин одговоримо на захтеве студената и помогнемо им приликом израде стручних радова и припремама за испите. Такође, библиотекари Факултета израђују универзалну децималну класификацију, познатију као УДК, како би научне радове класификовале у одређена научна поља.
Да ли сте приметили да се студенти Департмана за србистику по нечему издвајају као корисници библиотеке?
Студенти Департмана за србистику се издвајају пре свега по литератури коју траже. Као што знамо, бити студент Србистике не подразумева само пуко узимање литературе наведене у силабусу, штавише, подразумева једно свестраније културолошко, социолошко и историјско истраживање. Захтеви су ,,сложенији”, ако тако можемо да кажемо.
Да ли знате за неке од бивших студената Департмана за србистику који су изградили своје каријере у библиотечком послу?
Можемо истаћи Оливеру Недељковић, која ради као библиотекар у Библиотеци ,,Владислав Петковић Дис” у Чачку, Сању Вучковић и Милицу Вучковић из Библиотеке Факултета за спорт и физичко васпитање Универзитета у Нишу, Александру Радосављевић и Аницу Вишњић из Библиотеке Медицинског фактета, Душицу Икић из Библиотеке Основне школе ,,Јастребачки партизани” и многе друге.
На које начине библиотека којој припадате сарађујe са предметним наставницима, школама и другим институцијама?
Сарадња са предметни наставницима се заснива пре свега у консултацијама о набавци нових релевантних издања, неопходних за спровођење наставних програма. Библиотека сарађује и са другим библиотекама кроз размену књига и у вези са стручним усавршавањима.
Да ли сте учествовали у неким ваннаставним активностима студената?
Такве активности нису тако честе (било би лепо да се то промени). Најчешће наставници доводе своје студенте прве године основних студија у нашу библиотеку, где се упознају са радом и правилима коришћења библиотеке.
Да ли сте имали прилике да промовишете свој рад и на које се све начине библиотекари могу усавршавати?
Библиотекари одлазе на стручне семинаре организоване од стране Народне библиотеке Србије, Универзитетске библиотеке Београда, Универзитетске библиотеке из Ниша. Библиотечка делатност прати новине и напретке у науци и усклађује свој рад.
Шта Вам је остало у сећању из периода студирања?
Пре свега, дружење са колегама у старом клубу.
Које смернице имате за актуелне студенте на Департману за србистику?
Наши савети били би да прочитају све наслове који су наведени актуелним и ,,старим” програмима (чак и ако су садашњи силабуси скраћени у односу на оне које смо ми имали), да се труде да развију своје критичко размишљање, да прате актуелна културна дешавања у граду и шире, те да своја знања примене.
Шта се променило у приступу раду и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас?
Суштина рада се није променила. Променили су се само приступи раду. Обраде књига везане су за новије платформе, програме итд.
Које савете имате за младе србисте запослене у библиотекама?
Рад у библиотеци може се посматрати као продужетак студија, окружени сте младим радозналим људима и дивним књигама. На неки начин, то је и разлог зашто сте уписали Србистику. Искористите рад у библиотеци да проширите своја знања и вештине.
Кратка биографија
Наташа Раденковић Антић (1982: Ниш) дипломирала је на Групи за књижевност и српски језик Филозофског факултета у Нишу. Дипломски рад из Теорије књижевности на тему ,,Типови приповедача у роману Бука и бес Вилијема Фокнера” објављен је у Свескама: часопис за уметност, књижевност и културу (2009 и 2010). Тренутно ради у Библиотеци Филозофског факутета у Нишу. На почетку радног века радила је као професор у Гимназији ,,Бора Станковић”, ОШ ,,Бубањски хероји”, ОШ ,,Душан Радовић”. Током студија радила је краће време као новинар Народних новина и као лектор-сарадник Народног музеја у Нишу. Објавила је многе књижевне приказе као што су: ,,Да ли је било довољно?” (Градина, 2009), ,,Петар Кочић између симболизма и импресионизма” (Прича, 2011), ,,Стари мит у новом руху” (Свеске, 2010), ,,Савремени Memento Mori” (Недогледи, 2010) итд.
Снежана Делија (1973: Ниш) дипломирала је на Групи за књижевност и српски језик Филозофског факултета у Нишу. У Библиотеци Филозофског факултета у Нишу ради од 2001. године.
Интервју су водиле проф. др Кристина Митић и проф. др Александра Јанић Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу 2025, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 423/1-3-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
