Славећи Савиндан и радујући се излажењу првог тома Корифеја студија националне филологије, разговарале смо са Драганом Пешић Главашевић, некадашњим студентом прве генерације студија националне филологије на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, данас вишеструко награђиваним библиотекаром у Основној школи „Бранко Миљковић” у Нишу.
Да ли је број часова Српског језика и књижевности у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама довољан?
Број часова Српског језика у основним школама довољан je за квалитетно реализовање наставног плана и програма, док у гимназијама треба повећати број часова због обимнијег програма предмета Српски језик и књижевност. Број часова у средњим стручним школама такође треба повећати, јер којим год послом да се у будућности буду бавили, потребно је да ученици умеју јасно да се изражавају.
На које све начине школа и школска библиотека којој припадате сарађују са предметним наставницима, школама и другим институцијама?
Као школски библиотекар, који је, стицајем животних околности и на лични захтев, дошао из наставе на радно место библиотекарa Школе, са пажњом пратим наставне планове и програме. Активно сарађујем са Стручним већем за Српски језик и књижевност, Стручним већем за стране језике, као и са разредним наставницима ‒ учитељима и вероучитељима. Сарађујем и са осталим стручним већима јер је повезаност предмета свеприсутна и неопходна. Заједно учествујемо у обележавању значајних датума ‒ јубилеја, рођења и смрти писаца обухваћених наставним планом и програмом. Заједно ангажујемо ученике који казују рецитале и припремају изложбе.
Годинама сарађујем са Друштвом школских библиотекара Србије. У два мандата била сам и члан Управног одбора Друштва. Организовала сам трибине у Нишу и Лесковцу: „О читању је реч”, „Библиотекари имају реч”, „Не затварајте врата школских библиотека”, ,,Библиотека и њена улога у школи”. Била сам излагач на Јавној расправи у Нишу о изменама и допунама у библиотекарству. Аутор сам и већ осам година координатор Републичког конкурса Друштва школских библиотекара Србије „Лето без бриге проведи крај књиге”.
Сарађујем са Народном библиотеком „Стеван Сремац” у Нишу. Била сам члан жирија литерарно-ликовног конкурса ,,Ја имам таленат – таленат за читање”, учествовла са ученицима у изради „Разгледнице мога завичаја”, поводом обележавања годишњице Миланског едикта. Поводом 65. рођендана Одељења књиге за децу уручена ми је и захвалница Библиотеке.
Са ђацима редовно посећујем Народну библиотеку, Одељење књиге за децу, пратимо манифестације које славе српски језик и лепу писану реч. Посећујемо изложбе и промоције, а често и ми учествујемо у њиховој реализацији.
Сарађујем са Нишким културним центром, Центром за стручно усавршавање Ниш, Удружењем писаца „Чегар” Ниш, Удружењем писаца „Бранко Миљковић” Ниш, Учитељским друштвом Ниш.
Посебно бих истакла сарадњу са Центром за стручно усавршавање Ниш, у коме сам поводом Дана просветних радника организовала програм „Наставник из сасвим другог угла” и учествовала у њему. У Центру сам представљала Књижевни клуб „Ватра и живот” и имала самосталну изложбу „Сећање на Бранка Миљквића”. Примере добре праксе из школске библиотеке организовала сам четири пута: „Сви смо ми деца”, „Зелене стране”, „Одјек који се памти” и „Писци имају реч”.
Истичем и сарадњу са Друштвом уметника ,,Слава”, која је крунисана ,,Златним слововезом”, признањем за очување корена, језика и традиције.
Култура читања негује се од првог разреда. Важна је сарадња са учитељима који радо доводе ђаке у школску библиотеку. Истакла бих веома важну дугогодишњу сарадњу са васпитачицом Марином Николић, која ради у предшколској припремној групи у нашој школи, али и деценијску сарадњу са вртићем „Пепељуга”, који припада ЈПУ „Пчелицаˮ, и њиховим посвећеним васпитачицама.
Сарађујем са књижевним ствараоцима како из Ниша тако и онима који живе и стварају ван Ниша. У нашој школској библиотеци, од када сам библиотекар Школе, угостила сам четрдесетак писаца.
Сарађујем са Удружењем Срба и Македонаца КУД „Бранко Чајка” из Тетова, Северна Македонија, организаторима пројекта „Пишемо и стварамо на српском језику”, који има за циљ очување српског језика и културног и националног идентитета код младих који пишу и стварају на језику својих дедова. За њих сам организовала и прикупљање књига са циљем да им помогнем у намери да сачувају српски језик у дијаспори.
Шта би на нивоу наше земље могло бити другачије у организацији литерарних конкурса, а шта се показало као добра пракса?
Дечју посвећеност писаној речи треба наградити, али и мотивисати је. Зато су ту литерарни конкурси. Они су углавном добро конципирани, али предметни наставници могли би више да подстичу ученике да учествују на литерарним конкурсима.
Конкурс „Лето без бриге проведи крај књиге” покренула сам са циљем да истакнем значај и улогу читања, али и скренем пажњу на улогу и важност школских библиотекара и школске библиотеке. Конкурс је пример добре праксе.
У школи у којој радим аутор сам Литерарног конкурса за песму „Бранково перо”, који је намењен основцима. Конкурс је настао на предлог наставнице Историје Бојане Симић. Конкурс, на мој предлог, Школа расписује на Дан Миљковићевог рођења 29. јануара и симболично представља рађање Миљковића кроз сваки нови стих и песму. Теме за конкурс пажљиво бирам у складу са његовим стваралаштвом. Конкурс расписујемо већ 13 година и то је још један пример добре праксе.
Важност конкурса сагледала сам и као председник и члан жирија за Награду Града Ниша за књижевност за децу и младе, за најбољу дечју књигу „Малени цвет” за 2018, 2019, 2020. и 2021. годину.
Да ли бисте могли да издвојите неке од најуспешнијих ученика на литераним конкурсима који су наставили са успесима у оквиру каријера?
Неки од мојих ученика са којима сам радила и на које сам веома поносна јесу: Драгана Ђорђевић, која ради у Нишком културном центру у Служби за односе са јавношћу и маркетинг; Мирјана Јовановић, професор Енглеског језика у Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац”; Николина Пешић, професор Немачког језика у Основној школи „Вожд Карађорђе” Ниш; Милена Петрушевски Јевтић, професор Српског језика и књижевности у Основној школи „Цар Константин” Ниш; Маријана Витас Лојпур, новинар и водитељ; Александар Стевановић, дипломирани глумац; ученица Наталија Благојевић има припремљену збирку песама. То су само неки од ученика који су наставили да славе лепоту српског језика, његово богатство и снагу изражајности. Поменула бих да и међу најуспешнијим ауто-механичарима у Нишу имам ђака који воли свој матерњи језик – Александра Миљковића, али и међу лекарима – Дарка Ковачевића.
Моји ученици су понели са собом надахнуће које их прати кроз посао који обављају, што је веома важно за сваку професију, посебно ако су у послу у сталном додиру са људима.
Каква су Ваша искуства у припреми ученика за такмичења из предмета Српски језик и књижевност?
Такмичења су важна и подстицајна. Ученици који воле да читају и радо долазе у библиотеку заволе и такмичење кроз необавезно дружење у библиотеци. Боравак у библиотеци, сусрети са писцима, читање, интересовање и подршка родитеља – путеви су да се ученици заинтересују за такмичења.
Као библиотекар, у улози ментора, учествовала сам на такмичењима и заједно са ученицима освајала награде.
На Републичком фестивалу ,,Ризница талената”, у организацији Учитељског друштва Ниш, као ментор и аутор сам са ученицима освојила 1. место.
Као аутори часописа ,,Крила” освојили смо 2. место у категорији ,,Дигитални Читалићи и вешто уплитање чаробних светова уметничке маште, књижевне речи и читалачке радости”.
Док сам радила у настави, као ментор, са ученицом Александром Јанковић учествовала сам на Републичком такмичењу у Тршићу.
Од 2015. године сам најпре школски, а касније општински и градски координатор Републичког пројекта развијања и неговања вештина Разумевања прочитаног и Писмено изражавање „Читалићи”. Најважнија припрема за ово такмичење је читање и само читање са разумевањем прочитаног, на чему предано радим и што је Ауторски тим „Читалића” препознао и доделио ми Захвалницу „за предану подршку идеји повезаности и сарадње ради оплемењивања детињства магијом чудесних светова књига”.
Да ли је стандардизација уџбеничких комплета пожељна и неопходна или Ви имате другачије решење за повремене неусаглашености у системима такмичења?
Неопходна је стандардизација уџбеника како би такмичења из Српског језика и књижевности била потпуно равноправна за све ученике широм Републике.
Које теме из области Српског језика и књижевности су посебно инспиративне Вашим ученицима и због чега? У којим сте све ваннаставним активностима учествовали са својим ученицима?
Инспиративне су им теме из савременог живота. Најинспиративнија дела су им „Мали принц” и „Мој дека је био трешња”. То су дела за све генерације. Али инспиришу их и дела која не спадају у обавезну лектиру. То су књиге које носе јаке поуке и буде снажне емоције.
У оквиру ваннаставних активности учествујемо на промоцијама у оквиру Сајма књига, промоцијама које организује Нишки културни центар, Удружење писаца „Чегар” Ниш, Народна библиотека ,,Стеван Сремац” Ниш, Одељење књиге за децу. Сарађујемо и помажемо у очувању и неговању традиције српског народа са КУД-ом ,,Анђели” из Јелашнице. Доприносимо унапређењу културног и забавног живота корисницима Геронтолошког центра у Нишу, као и деци на болничком лечењу у Клиничком центру у Нишу.
Шта Вам је остало у сећању из периода студирања? Које смернице имате за актуелне студенте на Департману за србистику?
Припадам првој генерацији студената на Групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности Филозофског факултета у Нишу. Међу двадесет и пет студената била сам и ја са индексом број 14. Дружења започета у јесен 1987. године трају и данас.
Памтим предавања професора Симеона Маринковића из Методике наставе. Био је креативан, сугестиван, свестран. Памтим професоре: Владету Јанковића, Ива Тартаљу, Весну Половину, Недељка Богдановића, Радослава Раденковића, Слободана Реметића, професора Јову, који је имао надахнута предавања из хрватске књижевности. Посебно сам волела часове француског језика и професора Ристу Лаиновића, као и професора Миљка Јовановића, који је својим предавањима реалност чинио још реалнијом. Кад год се у животу осетим попут „Вејке на ветру”, сетим се нашег професора Миће Стојановића.
Шта се променило у приступу раду и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас? Да ли своје ученике мотивишете да упишу студије националне филологије? Уколико је одговор на друго питање потврдан, наведите на које начине то чините.
Од 2007. године нисам у настави, па не знам колико могу говорити о променама. Мислим да нас је технолошки развој мало отуђио, ђаци више времена проводе у виртуелном свету. Тај виртуелни свет је, нажалост, њихова реалност. Трудим се да их усмерим на пут саткан од „живих” речи. Мотивишем их да чују једни друге, да се погледају у очи и доживе садашњи тренутак. Подстичем их да бирају студије из области коју воле, да се не воде туђим изборима, већ да ослушну себе и шта они заиста воле.
Које савете имате за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама?
Младим колегама србистима саветујем да се припремају за часове, праве уредне припреме, консултују се са старијим колегама, да уносе занимљивије методе предавања, више креативних часова, што више живе речи, да их граматику уче кроз поезију и квизове. Језик је жив, он се ствара сваком нашом изговореном речју. Дакле, младе колеге, србисти: Играјте се са језиком! Вратите се народним умотворинама, загонеткама, учењу стихова напамет... То су одличне вежбе да се језик заволи, а најважнји задатак за наставнике је да ученици заволе језик. Ко то постигне ‒ успео је, и као човек, и као предавач.
Кратка биографија
Драгана Пешић Главашевић рођена је у Скопљу. Основну школу „Доситеј Обрадовић” и Гимназију „Бора Станковић” завршила је у Врању, у коме је провела најбезбрижније дане детињства и ране младости. Дипломирани је филолог за српскохрватски језик и југословенске књижевности.
Радила је као наставник српског језика у ОШ „21. мај” у Нишу, Средњој хемијско-техничкој школи у Нишу, Школи за основно и средње образовање „14. октобар” у Нишу, ОШ „Филип Филиповић” у Нишу, ОШ „Моша Пијаде” у Нишу. Од 28. 1. 2002. године ради као наставник Српског језика у ОШ „Бранко Миљковић” у Нишу, а од 1. 9. 2007. године као библиотекар те школе. Положила је стручни испит за библиотекара и има две лиценце: за рад у настави и у библиотеци.
Обновила је Књижевни клуб „Ватра и живот” као библиотечку секцију, који је у школи постојао до осамдесетих година, али је био дуго заборављен. Клуб окупља ученике од 1. до 8. разреда.
Добитник је бројних захвалница и признања за афирмацију књиге и читања. Носилац је Награде ,,Мина Караџић” за најбољег школског библиотекара за 2018. годину, коју додељује Друштво школских библиотекара Србије. За ,,Деценијско неговање култа Бранка Миљковића” од школе у којој ради добила је посебно признање „Бранково перо”. Ауторски тим „Читалића” јој је на Међународној смотри читалаштва 2024. доделио звање „Библиотекар поета” и прогласио је „Чуваром читалачке ватре Земље Читалића”.
Излагач је на трибинама, аутор литерарних кокурса, члан жирија и аутор бројних рецензија: „Причај ми, молим те”, басне са поукама, Вера Цветановић, издавач Свици, Ниш, 2019, стр. 38‒41: На путу врлина уз басне Вере Цветановић; „Где је исток”, роман за децу и младе, Милијана М. Јовановић, издавач Наис-принт, Ниш, 2020, стр. 109‒110: Исток је тамо где се пријатељство рађа; „Срце испод мајице беле”, поезија за децу, Милијана М. Јовановић, издавач Наис-принт, Ниш, 2021, стр. 87: Шапат одрастања; „Камено огледало”, роман, Надежда Михајловић, издавач Наис-принт, Ниш, 2016, стр. 13‒17: У „Каменом огледалу“ Надежде Михајловић; „На измаку”, песме, Мирослав Мишо Бакрач, издавач Наис-принт, Ниш, 2020, стр. 133–135: „На измакуˮ са помаком ка животу (Мирослав Мишо Бакрач, песник срца који срцем пева).
Интервју су водиле проф. др Кристина Митић
и проф. др Александра Јанић Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 423/1-3-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
