Славећи Савиндан и радујући се излажењу првог тома Корифеја студија националне филологије, разговарале смо са Наташом Узуновић, некадашњим студентом Филозофског факултета Универзитета у Нишу, данас наставником Српског језика у Основној школи „Ратко Вукићевић” у Нишу.
Шта Вас мотивише да несебично преносите знање својим ученицима из предмета Српски језик?
Вечити мотив сваког наставника требало би да буде љубав – љубав према деци, знању. Сваком ученику требало би пружити љубав и сигурност, требало би му помоћи да изрази себе на најбољи начин, да научи што више градива, али и да научи да буде добар човек, да воли себе и своје порекло, да воли и поштује друге. У овом послу нема материјалне, новчане сатисфакције, али зато је сатисфакција када сретнете неког свог ученика и он вам топло каже да сте за њега једина светла тачка у основној школи, да Вас се сећа, да се сећа часова, да сте му помогли да преброди тешке тренутке, да се када вас види враћа у најлепши период свог живота.
На које начине се припрема ученика за такмичење из области књижевности разликује од припрема за такмичење из области језика, а шта им је слично?
Припрема за такмичење из књижевности је, по мом мишљењу, лепша и лакша, јер поред знања које преносите ученицима, ви много времена проводите причајући са њима, указујући им на књиге које би требало читати, мисли које су оставиле утисак на вас, поруке које се могу извући из дела, па је, сходно томе, одлазак на такмичење опуштенији и више личи на екскурзију. Заједничко за оба такмичења је да мора постојати велика посвећеност раду и код ученика и код наставника, да иза сваког успеха стоје сати, дани, месеци рада, као и да увек пружате подршку ученику, посебно ако не успе да, због многих околности, дâ свој максимум на такмичењу и покаже праве резултате свог рада и труда. За оба такмичења важи да би требало посебно припремити ученике на то да може да им се деси и неуспех, јер је то тренутак расположења, концентрисаности, пажње...
Можете ли издвојити публикације које су Вам ослонац у припреми обеју врста такмичења?
Користим уџбенике свих издавача, као и збирке тестова у издању Друштва за српски језик и књижевност Србије са седиштем на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Да ли је стандардизација уџбеничких комплета пожељна и неопходна или Ви имате другачије решење за повремене неусаглашености у системима такмичења? Каква су Ваша искуства у писању уџбеника за основну школу?
Стандардизација уџбеника је од националног значаја, јер се на тај начин уједначава рад у свим школама на целој територији земље.
Каква су Ваша искуства у припреми рецитатора?
Посао наставника је да, поред држања наставе и рада везаног за наставни процес, припрема ученике за такмичење рецитатора или извођење неког рецитала или представе. Посебно је задовољство, али и велика одговорност, поставити на сцену неку представу у којој глуме наши ученици. Изузетно сам поносна на чињеницу да је Основна школа „Ратко Вукићевић”, у време када је само Гимназија „Стеван Сремац” изводила представе и приредбе у Народном позоришту, прва основна школа која је извела своју представу на том месту. Било је то 4. јуна 1998. године, драматизовала сам и режирала захтевни комад „Радован III”, глумци су били ученици тадашњег осмог разреда.
Да ли сматрате да би и републички нивои такмичења требало да мењају своје центре или пак да су Тршић, Сремски Карловци и Ваљево добро трајно решење?
Сматрам да није добро све мењати, потребно је неговати традицију.
Који републички такмичари су Вам остали у сећању по запаженим резултатима, а данас су запослени у области културе или просвете?
На моју велику жалост, моји најбољи такмичари су се определили за електронику или природне науке, што би један мој такмичар рекао: „Наставнице, идем на такмичење јер немам срца да Вас одбијем!”
Имате ли савете за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама?
Радите посвећено, с осмехом, љубављу и поштовањем, резултати неће изостати – имаћете доброг ученика и доброг човека!
Шта се променило у приступу и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас?
Присутпнија је техника и модерна технологија у настави, савремени приступи и наставна средства, али је ентузијазам остао исти.
Мотивишете ли своје ђаке да упишу студије националне филологије?
Кроз обраду народне књижевности учим своје ђаке значају неговања народног наслеђа, обичаја и народне књижевности, чувању историје, али и језика. Инсистирам да воле своју земљу и корене, да слободно буду националисти у изворном значењу, развијам љубав код њих према језику посебно, али нешто мора да уради и Држава.
Кратка биографија
Наташа Узуновић (1971, Неготин) дипломирала је на Групи за српски језик и југословенске књижевности Филозофског факултета у Нишу. Радила је у ОШ ,,Вук Караџић” у Прешеву и ОШ ,,Бранислав Нушић” у Доњој Трнави. Од 1. септембра 1997. године ради у Основној школи ,,Ратко Вукићевић” у Нишу.
Наставница Наташа Узуновић остварује са својим ученицима изузетан успех на такмичењима и смотрама одређеним календаром такмичења Министарства просвете Републике Србије. Њени ученици су освајали и прва места на такмичењима из: Српског језика и језичке културе у Тршићу, Књижевној олимпијади у Сремским Карловцима, Дечијем сабору „Дани ћирилице, Баваниште”, Међународна смотра читалаштва „Читалићи 2023”, категорија „Дигитални читалићиˮ. Њени ученици били су награђивани за учешће на песничким сусретима ,,Веснино пролеће”, Велики Дреновац, Међународном фестивалу дечије поезије у Бањој Луци, Литерарном конкурсу Вукове задужбине, Републичком фестивалу ,,Ризница талената”. Ученици имају и освојено прво место за најкомплетнију представу на фестивалу „Позориште” у Дечијем културном центру Ниш, за представу „Мали принц”, текст драматизовала и режирала наставница Наташа Узуновић.
У Бази знања на сајту ЗУОВ-а има следеће часове: 1. „Палатализација или прича о Кратком Гордану Храбром”, „Креативна школа 2011/12”; 2. „Љубавни растанак – народна песма”, „Креативна школа 2011/12”; 3. „Непостојано А или мистерија једног драгуља”, „Креативна школа 2011/12”; 4. ,,Подне – Јован Дучић”, ,,Креативна школа 2012/13”; 5. „Орлови рано лете и хајдучки вишебој”, „Креативна школа 2013/14”; 6. „Никола Тесла ,Моји изуми”, „Креативна школа 2013/14”; 7. „Независне реченице или како их научити и обновити кроз обраду Њутнових закона”. Направила је и снимила шест онлајн-часова за РТС-ову платформу, пет за шести разред и један за осми разред: 1. Палатализација; 2. Прелазак Л у О; 3. Непостојано А; 4. Исправак писменог задатка, 1. час; 5. Исправак писменог задатка, 2. час и 6. „Труба” Момчило Настасијевић.
Снимила је према свом сценарију са ученицима осмог разреда „филмић” ,,Почеци словенске писмености” поводом Дана словенске писмености. Рад је послат и деци у дијаспори, ученицима у Манхајму, о чему је извештавао и РТС у свом програму за дијаспору. Написала је и објавила у „Просветном прегледу” три рада: 1. „Једно искуство везано за приповетку Јелена, жена које нема”; 2. „Настава уз помоћ шашаве справице – изазови другог модела организације образовно-васпитног рада, из угла једног наставника”; 3. „Стварамо своје вести – одговорно и морално ‒ угледни час из Медијске писмености.”
У ,,Збирци припрема за часове у оквиру предмета Језик, медији и култура (2022), на Филозофском факултету у Нишу, Департман за комуникологију и новинарство, налазе се два часа Наташе Узуновић: 1. ,,Одговорност и моралност у новинским насловима” и 2. ,,Стварамо своје вести”.
Наставница Наташа Узуновић одржала је велики број угледних и огледних часова, творац је многих оригиналних приредби поводом прославе Светог Саве и Дана Школе. На позив ЗУОВ-а, у Регионалном центру, представила је са Биљаном Николић, наставницом физике, час „Палатализација или прича о Кратком Гордану Храбромˮ, учесник је ЕРАЗМУС пројеката, многих семинара, укључујући и регионални симпозијум наставника у Сарајеву. Сарађује са Департманом за комуникологију и новинарство и Департманом за србистику Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Установа Дечији културни центар Ниш доделила јој је Захвалницу за посебан допринос дечјем стваралаштву. Номинована је од стране колектива ОШ „Ратко Вукићевић” за Светосавску награду 2023. године.
Интервју су водиле проф. др Кристина Митић
и проф. др Александра Јанић Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 423/1-3-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
