Славећи Савиндан и радујући се излажењу првог тома Корифеја студија националне филологије, разговарале смо са Иваном Павловић, некадашњим студентом Филозофског факултета Универзитета у Нишу, данас професором Српског језика и књижевности у Гимназији „9. мај” у Нишу.
Шта Вас мотивише да несебично преносите знање својим ученицима из предмета Српски језик и књижевност?
Пре свега љубав према књижевности, писаној речи, према послу који радим, према деци коју желим да научим колико је важно да буду писмени, образовани, начитани. Жеља да схвате колико ће им књижевност помоћи у решавању свакодневних проблема и колико ће им олакшати и осветлити живот.
На које начине се припрема ученика за такмичење из области књижевности разликује од припрема за такмичење из области језика, а шта им је слично?
Основна разлика огледа се у самој тематици такмичења. Сматрам да је припрема из књижевности много захтевнија и да ученик мора да буде посебно мотивисан и заинтересован за књижевна дела и спреман да савлада велики број књижевнотеоријских појмова који се кроз такмичење постављају као задаци. Потребан је стални и предан рад са ученицима, читање сваког књижевног дела, упућивање на важне одломке и стихове, на биографске податке писаца…
Језик је за ученике, можда, једноставнији за припрему, јер већ постоји једна добра основа знања из основне школе. У средњој школи се на већ постојеће знање надовезује и употпуњује ново.
Слично за обе припреме је свакако стални рад и упућивање ученика на изворе из којих могу да уче и на тестове, задатке које стално треба да решавају.
Можете ли издвојити публикације које су Вам ослонац у припреми обеју врста такмичења?
Пре него публикације, рекла бих да су то сви тестови из претходних година такмичења и свих нивоа такмичења који се налазе у збиркама из језика и књижевности које објављује Друштво за српски језик и књижевност. Граматике, често све из којих се учи у одређеном разреду, различити издавачи (Клет, Логос, Завод за уџбенике). Што се књижевности тиче, то су читанке, опет различитих издавача. Теорија и историја књижевности, када то питање захтева, публикација „Колико познајеш књижевност” Зоне Мркаљ.
Да ли је стандардизација уџбеничких комплета пожељна и неопходна или Ви имате другачије решење за повремене неусаглашености у системима такмичења?
ПОЖЕЉНА И ОБАВЕЗНА! Није могуће и лако, већ веома тешко и некада немогуће припремати ученике из више уџбеника. Разноликост аутора и издавача не задовољава потребе припреме за такмичење јер се у тим уџбеницима не налазе исти одломци нити теоријски или језички појмови, ако је граматика у питању. Они који праве тестове за такмичења нимало о томе не размишљају, већ је то искључиво одговорност наставника и ученика.
Каква су Ваша искуства у припреми рецитатора?
Имала сам их више пута с обзиром на то да сам члан драмско-рецитаторске секције дуги низ година. За то је потребно да ученике сваког одељења добро ослушкујемо, пратимо њихову дикцију, начин изражавања, жељу да се изразе на тај начин. Како се каже у нашој професији, за то морамо имати посебан слух, да препознамо такво дете и охрабримо га да покуша да искаже своје рецитаторске могућности.
Да ли сматрате да би и републички нивои такмичења требало да мењају своје центре или пак да су Тршић, Сремски Карловци и Ваљево добро трајно решење?
Сва три центра су репрезенти онога што је њихова сврха, али сматрам да је апсолутно потребно мењати их јер постоји много градова у Србији који су места рођења истакнутих писаца, са изузетним историјским и културним значајем за образовање и васпитање ученика који их посећују.
Који републички такмичари су Вам остали у сећању по запаженим резултатима, а данас су запослени у области културе или просвете?
Много их је који су остварили запажене резултате, али нико од њих није запослен у области културе или просвете. Неки се баве медијским послом, али у просвети не.
Имате ли савете за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама?
Да воле свој посао, сваког часа и дана, да га раде предано, да уче, да се стално едукују и усавршавају, да својим ученицима буду узори. Да увек насмејани долазе на час, да на што интересантнији и савременији начин представљају сваку нову наставну јединицу. Да се прилагођавају времену у коме раде, али да буду ауторитети својим ђацима и подстичу их на љубав према књизи и знању.
Шта се променило у приступу и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас?
Осим осавремењивања наставе и мог личног прилагођавања свим технолошким иновацијама, не много. Радим са пуно страсти, љубави, ентузијазма, преданости.
Мотивишете ли своје ђаке да упишу студије националне филологије?
Искрено не, личним ставом, конкретним предлозима не, али знам да сваке године барем њих неколико, којима предајем, упише студије националне филологије. Можда је најбоља мотивација лични пример и љубав према предмету.
Кратка биографија
Ивана Павловић (1978: Ниш) дипломирала је на Групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу. Тренутно ради у Гимназији „9. мај”, у Нишу. Радила је на почетку радног века, од 2005. године, у ЕТШ „Мија Станимировић”, у Техничкој школи „15. мај” и Гимназији „Стеван Сремац”, као наставник Српског језика и књижевности. У гимназији у којој сада ради је руководилац Стручног већа за српски језик и уметности, ментор је такмичара који освајају награде на највишим нивоима такмичења из Српског језика и књижевности. Такође, ментор је ученика који освајају награде на литерарним конкурсима. Уредник је школског часописа Гимналист. Сваке године је ментор студената са Департмана за србистику. Учествује у припреми и обележавању свих важних догађаја, јубилеја везаних за школу.
Интервју су водиле проф. др Кристина Митић
и проф. др Александра Јанић Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу 2025, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 423/1-3-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
