Славећи Савиндан и радујући се излажењу првог тома Корифеја студија националне филологије, разговарале смо са др Аном Савић-Грујић, некадашњим студентом Филозофског факултета Универзитета у Нишу, данас вишим научним сарадником Института за српски језик САНУ.
Какво је Ваше мишљење о систему такмичења из области националне филологије у Републици Србији?
С обзиром на то да не радим у настави, немам ни непосредна искуства у вези с такмичењима из области националне филологије у Републици Србији, те не могу дати релевантан одговор.
Шта Вас је инспирисало да упишете студије националне филологије?
Српски језик представља једно од највећих општенационалних добара. Проучавање свих нивоа језичке структуре, било на синхроном или дијахроном плану, доприноси неговању и очувању српског језика, унапређењу културе говора, те подизању општег нивоа свести о националном, духовном и културном значају језика. Када сам 2000. године на Филозофском факултету у Нишу уписала студије Српског језика и књижевности, у фокусу моје пажње био је првенствено стандардни српски језик. Међутим, сазнања стечена о дијалектима побудила су нова интересовања и жељу да подробније приступим њиховом проучавању.
На знања из којих предмета са студија националне филологије се највише ослањате у свом раду?
С обзиром на то да се данас професионално бавим српском дијалектологијом, првенствено говорима призренско-тимочке дијалекатске области, основу мог стручног и научног усавршавања представљају знања стечена из дијалектологије, историје српског језика, историје српског књижевног језика, упоредне граматике словенских језика. Изузетно садржајна и подстицајна предавања професора Недељка Богдановића и професора Слободана Реметића у највећој мери утицала су на моје професионално усмеравање и усавршавање.
Које речнике најчешће користите у својим истраживањима и које су њихове специфичности?
Бројни дијалекатски речници, посебно с подручја призренско-тимочке дијалекатске области, чине основу мојих проучавања. При изради дијалекатских речника аутори углавном настоје да укажу на диференцијалну лексику у одређеном дијалекатском идиому, односно, на њену различитост у односу на стандардни српски језик, чиме велики део лексичког фонда остаје изван речника. Међутим, без обзира на диференцијалну опредељеност, дијалекатски речници представљају сведочанства о материјалном, духовном и социјалном животу, а богата лексичка грађа похрањена у њима непресушан је извор за проучавање језичких релевантности.
Каква су Ваша искуства у изради речника?
Иако сам на различите начине учествовала у припреми многих дијалекатских речника и њихових допуна, пре свега оних који су објављени у издању Српског дијалектолошког зборника, најнепосредније искуство имам у вези с израдом Антропографског речника југоисточне Србије, аутора Недељка Богдановића. Наиме, у овај речник укључено је више од хиљаду и шестсто именичких и придевских лексема које се могу дефинисати као речи које карактеришу човека по некој физичкој особини, а које сам прикупила и обрадила за потребе своје докторске дисертације „Антропографска лексика у говорима сврљишког краја – лингвогеографски приступˮ. Професор Богдановић је ову грађу искористио као допуну азбучнику или као додатак већ постојећим подацима код одговарајућих лексема, што је у Речнику посебно назначено.
Шта се променило у приступу и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас?
Не много тога. Будући да сам од заснивања радног односа запослена у Институту за српски језик САНУ, централној научној институцији у Србији за свестрано проучавање српског језика, мој приступ раду у складу је с мисијом и визијом Института. Наравно, мој рад прати континуирано научно и стручно усавршавање, што свакако доприноси и квалитету остварених резултата.
Чега се радо сећате из периода студирања?
За период студирања веже ме много лепих сећања и дивних познанстава. Напорно и предано смо радили, размењивали искуства, помагали једни другима, дружили се. Најдраже су ми успомене из Великог Трнова. Радује ме што се та сарадња наставила и надам се да ће бити прилике да као бивши студент Филозофског факултета у Нишу поново посетим Великотрновски универзитет „Свети Кирило и Методијеˮ.
На које све начине сарађујете са Филозофским факултетом у Нишу?
Поред личне професионалне сарадње коју имам с многим колегама, успешну сарању са Филозофским факултетом у Нишу остварујем и посредством Института за српски језик САНУ. Захваљујући директору Института проф. др Софији Милорадовић и професорима с Департмана за србистику, успостављени су драгоцени контакти, покренути бројни заједнички пројекти, реализовани значајни резултати.
Каква су Ваша искуства са студентима националне филологије?
Никада нисам радила у настави, али управо захваљујући сарадњи с Филозофским факултетом у Нишу, имала сам част и задовољство да упознам бројне студенте националне филологије. Неки од њих радо су нам помагали при теренским истраживањима, показујући висок ниво знања, изузетну посвећеност и одговорност.
Имате ли савете за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама, гимназијама и у другим институцијама?
Када је настава српског језика у питању, верујем да сви наши наставници савесно обављају посао и да адекватно преносе знања из стандардног српског језика. Међутим, брине ме однос према дијалектологији, посебно према говорима призренско-тимочке дијалекатске области. Често су информације у уџбеницима површне, нејасне, а понекад и нетачне. Дијалектима се приступа узгред, сувопарно, понекад и нестручно. Наши млади србисти знају колика је вредност наших дијалеката, стога је и њихова обавеза да се изборе за достојан статус дијалеката у уџбеницима и школама.
Кратка биографија
Ана Савић-Грујић (1981: Ниш) завршила је Студије српског језика и књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Нишу одбранивши дипломски рад Фонолошки опис говора села Гулијана, урађен под менторством проф. др Слободана Реметића. Од 2006. године запослена је на Институту за српски језик САНУ. Докторску дисертацију Антропографска лексика у говорима сврљишког краја ‒ лингвогеографски приступ одбранила је 2016. године на Филолошком факултету у Београду, пред комисијом у саставу: проф. др Првослав Радић (ментор), проф. др Софија Милорадовић, проф. др Рајна Драгићевић. Године 2022. изабрана је у звање виши научни сарадник у области српске филологије и лингвистике. Истраживања најпретежније заснива на материјалу српских говора југоисточне Србије, онима који припадају призренско‑тимочкој дијалекатској области. Главне области њеног научног проучавања јесу дијалектологија, лингвистичка географија, дијалекатска лексикографија и лексикологија. Ангажована је на националном пројекту Српски дијалектолошки атлас (СДА). Члан је Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА), Редакције часописа Етно-културолошки зборник и Редакционог одбора Универзитетске библиотеке „Никола Теслаˮ у Нишу. Вишегодишњи је сарадник на бројним пројектима Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, а од 2016. године Огранка САНУ у Нишу. Од децембра 2024. године проф. др Софија Милорадовић поверила јој је руковођење пројектом Пастирска/сточарска лексика призренско-тимочких говора, који заједно реализују Огранак САНУ у Нишу и Институт за српски језик САНУ. Објавила је две монографије, више од 50 научних радова, учествовала на бројним научним скуповима и промоцијама одржаним у земљи и иностранству.
Интервју су водиле проф. др Александра Јанић Митић и
проф. др Кристина Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу 2025, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 423/1-3-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
