Славећи Савиндан и радујући се излажењу првог тома Корифеја студија националне филологије, разговарале смо са Нином Динчић Милинковић, некадашњим студентом Филозофског факултета Универзитета у Нишу, данас професором Српског језика и књижевности у Медицинској школи „Др Миодраг Лазићˮ у Нишу.
Шта Вас мотивише да несебично преносите знање својим ученицима из предмета Српски језик и књижевност?
Велико хвала што сте ме се сетили у овој школској години, која је за мене значајан јубилеј. Школска 2024/2025. година је тридесета школска година моје каријере професора српског језика и књижевности. Ово су године пуне зрелости, значајног искуства. Године у којима могу много да пружим и својим ђацима, и својим колегама, нарочито онима који тек почињу са радом у настави.
Своју професију сам сама бирала и радим вођена љубављу према књижевности и језику, према ђацима и школи. Мотивишу ме знатижељне очи мојих паметних и свестраних ђака. Они не воле увек да читају, али воле да размишљају. Онда када успем да их заинтересујем, када их натерам да ме пажљиво слушају, када пробудим њихову критичку мисао – тада сам најсрећнија. Радим са дубоким уверењем да сваког часа мора нешто да се научи, да празног хода не сме да буде. Све своје бриге и проблеме остављам испред школског улаза, а час водим насмејана, енергична, гласна и јасна. Кроз своју каријеру снажно носим идеју да у стицању знања ништа не сме да нас омете, да је знање моћ, а љубав према књижевности огромно богатство.
Мотивишу ме и бивши ученици, који углавном настављају своје школовање. У сусрету са њима имам повратни одговор да воле да читају, да сам оставила некакав траг и утицала на њихове животне изборе. Школа је образовна институција, али и васпитна. Професор књижевности и језика има огроман утицај на овај други значајан сегмент рада са децом. То никада не сме да се сметне с ума.
На које начине се припрема ученика за такмичење из области књижевности разликује од припрема за такмичење из области језика, а шта им је слично?
Скоро цели радни век провела сам у средњој стручној школи, у Медицинској школи „Др Миодраг Лазићˮ у Нишу (претходни назив: „Др Миленко Хаџићˮ). Фонд часова Српског језика и књижевности је три часа недељно. Наши ученици имају напорну и оптерећену радну недељу са свим општеобразовним предметима као у гимназијама, али и са стручним предметима, вежбама, блок-наставном и стручном праксом, коју обављају у наставним базама. Поред свих обавеза које имају, увек имам заинтересоване ђаке за такмичења, како из књижевности тако и из језика. Њихова заинтересованост доказује свестраност ове деце. Дугујем дубоку захвалност њиховим наставницима из основних школа. Чињеница је да добијем изграђене такмичаре, који су пре свега били најбољи ђаци у својим школама. Припремити их за такмичење није тежак посао. У школи тешко налазимо слободне термине за додатни рад и припрему за такмичење. Изостајање са наставе је непопуларно и не толерише се ако не одговара законским оквирима. Из тог разлога онлајн-настава, нарочита популарна у периоду пандемије, остаје као најбољи и најпопуларнији начин за припрему мојих такмичара.
Начин припреме такмичења из књижевности или језика је по мом искуству сличан. Обухвата прецизно одабрану литературу из чијих оквира не излазимо, праћење програма такмичења за одређени разред и израду тестова са ранијих такмичења. Моји такмичари су се добровољно пријавили и у сваком тренутку смеју да одустану, без икаквих санкција. Радим и са децом која показују слабије резултате на часу, али желе да се опробају на такмичењу. Припреме почињу у октобру и трају до краја такмичарске сезоне. Ми у средњим стручним школама без такмичара остајемо у четвртом разреду зато што наши матуранти уписују медицину, стоматологију, фармацију и тада не могу, и поред добре воље, да се спремају за такмичења. Четврта година је период када нас гимназијски преоптерећени програми, увелико премаше својим обимом и врло је тешко да их све пређемо и надокнадимо.
Можете ли издвојити публикације које су Вам ослонац у припреми обеју врста такмичења?
Литература коју користим приликом припреме за такмичења су пре свега школски уџбеници. То су читанке издавачких кућа Клет, Едука или ЗУНС, граматике аутора Поповића и Станојчића или оних чији је издавач Клет. За књижевност обавезно „Интерпретације књижевног делаˮ Петра Пјановића. Док прелазимо градиво обавезно користим тестове са такмичења које издаје Друштво за српски језик и књижевност. Моји ђаци немају времена за шири списак литературе.
Да ли је стандардизација уџбеничких комплета пожељна и неопходна или Ви имате другачије решење за повремене неусаглашености у системима такмичења?
Када су у питању уџбеници, ту делим разочарење са својим колегама. Сањам о стандардизованом уџбеничком комплету за сваки разред. Мноштво различитих издавача, високе цене уџбеника, шаренило старих и нових издања – доводе до збуњивања ђака и родитеља. У жељи да прођу јефтиније, користе стара издања, а неретко одлучују да уопште не набаве уџбенике, нарочито у старијим разредима. Стандардни комплет би нас решио многих мука – како у редовној настави тако и у припреми за такмичење.
Каква су Ваша искуства у припреми рецитатора?
Пре много година сам била врло разочарана организацијом овог такмичења и препустила сам га својим колегама из школе.
Да ли сматрате да би и републички нивои такмичења требало да мењају своје центре или пак да су Тршић, Сремски Карловци и Ваљево добро трајно решење?
Често сам путовала у Тршић и Сремске Карловце на републичка такмичења. Свесна сам тешкоћа Друштво за српски језик и књижевност, као организатор, има, пре свега у материјалном смислу. Организација такмичења је одговоран и скуп посао. Дошли смо до тога да су и организатори и они који учествују волонтери који то раде из љубави и оданости према свом послу. Награде су симболичне, а конкуренција огромна и тешка.
Не бих мењала Тршић и Сремске Карловце. Наши ученици воле да путују, а ова места имају свој значај и лепоту. Ако бисмо мењали центре такмичења, ти градови би морали да уложе значајан труд и средства како би боравак такмичара учинили занимљивим. Моје мишљење је да нисмо достигли такав ниво у садашњем тренутку. Значајна су искуства која у овом смислу имам у оквиру Заједнице медицинских школа Србије. Често смо домаћини и организатори такмичења из различитих стручних предмета. Знам колиико труда, рада и средстава је потребно да би овакав догађај прошао успешно и био за памћење.
Који републички такмичари су Вам остали у сећању по запаженим резултатима, а данас су запослени у области културе или просвете?
Од много имена својих ђака-такмичара, овде бих истакла име Николе Миљковића, који је сада ваш студент, а мој будући колега. Никола је био фармацеутски техничар, вуковац. Уписао је Медицински факултет у Нишу, али је после годину дана прешао на Филозофски факултет и уписао Србистику. Вратио се свом правом интересовању и љубави – језику. Године 2017. на републичком такмичењу у Тршићу освојио је прво место, са максималних 20 поена. Никола је могао бити и добар лекар или добар фармацеут, али је одабрао оно што је највише волео. Радити са таквом децом је истинска привилегија.
Имате ли савете за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама?
Улога ментора је мени једна од омиљених улога у школи. Ја сам имала ту срећу да одрастем у кући учитеља. Мој отац је мени био први и најбољи ментор. Немају све моје колеге такву срећу. У претходним деценијама има превише примера оних који су бачени у наставу, без адекватне методичке припреме. Честе измене планова и програма, недефинисана политика уџбеника, промене правилника о оцењивању, постигнућа и исходи учења – чине један конфузан систем који колега на почетку каријере треба да савлада и уклопи се. Зато је озбиљно схваћено менторство нешто што треба подићи на виши ниво и увести га у радну листу запосленог.
Реализација часа српског језика је тежак и захтеван посао. Младе колеге треба да инсистирају на живој речи на часу, на коришћењу текста, примера, књиге. Знам да је технологија напредовала и да нуди велике могућности. У настави језика и књижевности жива реч је кључ свега. Треба инсистирати на давању властитог мишљења, изражавању личног става, на дебати, драматизацији, изражајном казивању. Никако не треба тражити напамет научене чињенице и непотребно гомилати податке. Треба се посветити сваком ученику посебно, схватити да нису сви исти, а да је оцена нешто што може да се поправи. Такође, треба инсистирати на култури писаног изражавања и обавезно треба радити граматику и правопис. Све што раде морају да раде са широким осмехом на лицу, расположени и ведри.
Шта се променило у приступу и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас?
Променило се много и променило се врло мало. Наше школе су још увек врло далеко од модерних светских образовних институција. Ја још увек имам 30 или 33 ученика у одељењу. Користим таблу и фломастер. Имам пројектор и компјутер, али они не функционишу увек. Моји ђаци користе књиге и свеске. Седе у клупама и слушају предавања својих професора. У школској библиотеци немају довољан број књига. Ја немам свој кабинет, сама плаћам интернет. Човек помисли да би требало да буде мађионичар да заинтересује ту децу, буде занимљив, преноси знања, стигне да оцени, формулише формативне оцене, прегледа све писмене вежбе, писмене задатке и сл.
С друге стране, данашњи професори имају много више могућности за едукацију. Примери добре праксе налазе се на интеренету, организовани су разноврсни семинари и стручна саветовања. Модерна технологија омогућава стално учење и усавршавање. Посвећен наставник може заиста много да постигне и стално напредује. Наш традиционални Зимски семинар у организацији Друштва за српски језик и књижевност пример је дивних и садржајних предавања из струке, које у последњим годинама можемо и онлајн да пратимо.
Мотивишете ли своје ђаке да упишу студије националне филологије?
Можда звучи необично да се после средње медицинске школе упише Србистика, али ми сваке године имамо ђаке који постају ваши студенти. Признајем да је постојало време када сам саветовала да књижевност може да буде хоби, а медицина живот. Ђаци су ме демантовали и настављали мојим путем. Радо смо ваши гости на Факултету и не пропуштам прилику да вас похвалим зато што радите много и изузетно добро. Одушевљена сам разноликошћу предмета како обавезних тако и оних изборних. Студенти се уче самосталности, а предиспитне активности су креативне. Моје мишљење је да су ваша предавања занимљива и подстицајна. Негујете здраву комуникацију са својим студентима. Са њима сте тим. Срдачно вам честитам на томе.
Кратка биографија
Нина Динчић Милинковић (1970) уписала је Филозофски факултет у Нишу 1989. године, тада поставши студент Групе за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Трећа је генерација студената ове групе у Нишу, са сјајним предавачима који су у време тек основане групе били углавном гостујући професори (Михајло Пантић, Асим Пецо, Јелка Ређеп и др.). Дипломирала је 1994. године. На почетку своје каријере две године је радила у Основној школи „Стефан Немањаˮ у Нишу, а затим од 1996. године ради у Медицинској школи „Др Миодраг Лазићˮ у Нишу. Аутор је првог сајта средње медицинске школе 1996. године, као и обимне монографије у виду сведочанства о раду школе од 1946. до 2011. године, која је издата поводом прославе 65 година рада школе. Истиче се њен рад у Секцији професора Српског језика и књижевности Заједнице медицинских школа Србије. Ментор је такмичара који освајају значајне награде на највишим нивоима такмичења из српског језика и језичке културе и на Књижевним олимпијадама.
Интервју су водиле проф. др Кристина Митић и
проф. др Александра Јанић Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу 2025, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 423/1-3-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
