КЊИЖЕВНОСТ И СТВАРНОСТ У ИЗОЛАЦИЈИ

Kaда је у нашој земљи проглашено ванредно стање, чини нам се да нисмо довољно добро разумели реч изолација. Hо, њено значење у последњих месец дана постало је доста јасније. Одједном смо заменили свакодневни живот сталним боравком у кући, изоловани између четири зида, принуђени да се придржавамо одређених мера како би се ово стање што пре завршило и како бисмо га успешније превазишли без већих последица. Дани у изолацији пролазе споро, и не тако продуктивно како их иначе проводимо у уобичајеним околностима. Чињеница је да сада слободно време више користимо за активности за које до сада нисмо имали толико времена, а посебно за читање књига.

Када говоримо о читању, дешава се да се понекад запитамо како су књижевници проводили дане у изолацији, док су писали и стварали своја књижевна дела? Да ли су и своје јунаке такође изоловали? Евидентно је да је писцу веома важно да пре свега има инспирацију и да буде растерећен и концентрисан док пише. Али исто тако, од посебне важности је да кроз писање пренесе читаоцу сваку своју емоцију, сваки детаљ на који упућује као и да нам приближи свако дешавање. Тренутну ситуацију у којој се налазимо можемо слободно поистоветити с писцима, јер су они, као и ми сада, морали да буду стално затворени у својим кућама. На пример, француски писац Оноре де Балзак најбоље осликава данашње стање у нашој земљи. Био је посвећен писац који је даноноћно радио, који није волео да се одмара од интезивног писања, а поред изолованости и прекомерног рада, његово здравствено стање је знатно погоршавала кафа коју је испијао у неограниченим количинама током писања.

Међутим, постоје и друге врсте изолованости које нису нужно везне за писање, нешто потпуно другачије, као што је затвор, простор који нам најбоље даје слику изолације. На пример, Едмонд Днатес, главни јунак романа Гроф Монте Кристо Александра Диме, бачен у тамницу због лажне оптужбе, сведок је како у таквим околностима човек може бити усамљен и збуњен. Он нам пружа увид у то како затворен простор може утицати на људску психу, и колико нас то може ограничавати, и најзад довести до погрешних одлука и размишљања. Такође, један од занимљивијих примера је и Стендал, који је у том погледу отишао још даље. За његовог јунака Жилијена Сорела (Црвено и црно) затвор представља одређену врсту уточишта, одакле је он задивљен откривањем врхунског погледа који му се пружа са висина затворске куле у којој је заточен.

Дакле, свако од нас различито доживљава изолацију, међутим, писци су у великој предности од нас, обичних људи. Они су навикли на такав начин живота, да стално буду затворени и изоловани од света док стварају и пишу своја дела. Изолација је за њих постала свакодневница, а да су много храбрији и издржљивији у односу на нас, у то смо се у протеклих месец дана уверили.

 књижевност , писац , јунак , изолација ,

Фото галерија

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.