Књиге и литература

ЗАШТО ВОЛИМО ПРЕВЕРА

29. децембар 2020. Књиге и литература
Коментари
1047 речи, ~5 минута читања

0%

О аутору

Никола Бјелић доцент на Департману за француски језик и књижевност
Жак Превер /

Ове године (4. фебруара) навршило се 120 година од рођења Жака Превера (Jacques Prévert, 1900–1977), великог француског песника, колажисте, текстописца и филмског сценаристе, али и 75 година од објављивања прве и најпознатије његове збирке поезије, Речи (Paroles, 1945). Обележавању овог јубилеја придружио се и Департман за француски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу, организовавши онлајн Недељу Жака Превера (21–25.12.2020, доступно на: https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=881451025974793&id=307671073352794), у којој су, интерпретацијом стихова, осим студената и професора француског учешће узели и ђаци-рецитатори (Неда Бјелић), студенти глуме (Јован Вељковић и Никола Драгашевић) и наши познати глумци (Саво Радовић, Сандра Бугарски, Слађана Влајовић, Ервин Хаџимуртезић, Надежда Јаковљевић). Овај догађај, својеврсни Превер фест, на друштвеним мрежама је испратило неколико десетина хиљада гледалаца, одавши тиме почаст великом песнику.

Међутим, у деценијама у којима је Превер стварао, мишљење о дометима његовог књижевног дела било је подељено: једни (читалачка публика нарочито) хвалили су његову једноставност и непосредност израза, док су други (већи део критичара) управо то замерали песнику, сматрајући да његова поезија, лишена интелектуалности, не може да се мери са поезијом других великих песника његовог доба. Ипак, великог песника не чини критика, већ управо његово присуство међу читаоцима најразличитијих генерација. У осмој деценији након првог објављивања, његове Речи су и даље најчитанија француска збирка поезије, а он је највољенији, најчитанији, најрецитованији и најпревођенији француски песник, што показује да је време потврдило његову вредност.

Превер је народни песник, песник свакодневице, поета великих песничких тема (љубав, слобода, лепота, детињство, живот) и малих људи (чистач ципела, фабрички радник, скитница, продавачица цвећа). Зато је његова поезија тако далеко и тако дубоко одјекнула. У њеној једноставности крије се, међутим, привид: она је све само не једноставна. Или, ако је једноставна, онда је реч о сложеној једноставности, коју је у књижевном стваралаштву најтеже постићи. То је пошло за руком само одабраним песницима (неретко због тога и најоспораванијим). Та сложена једноставност огледа се у привидно једноставном изразу иза кога се крије брижљиво негована песничка форма. У Преверовој поезији постоји прецизан ритам, изражен хумор (и ведар и црни), наглашена драматичност, велики број скривених асонанци, алитерација, зеугма, силепси, неологизама, афоризама и рима, што његове песме често приближава народној лирској песми и шансони. Али пре и изнад свега, рекли бисмо да је Превер највећи мајстор каламбура, игри речи, који су тако ненаметљиво уткани у његове стихове да их само ретки духови могу препознати и ући у њихов смисао. Критичари који су то приметили управо тај сегмент истичу када говоре о њему као о великом песнику.

Узмимо један пример, из чувене (рекли бисмо аутопоетичке) песме „Пикасова шетња“. Говорећи о начину како његов омиљени сликар и пријатељ слика јабуку, Превер исписује један од најинтригантнијих стихова француске поезије XX века:

 

Le serpent du Jeu de Paume le serment du Jus de Pomme

 

Тај стих је један од најсложенијих за тумачење (и најтежих за превођење), јер је пун асоцијација и симболике. Он управо представља  једну изузетно успелу игру речи. Превер је, променом свега 2 гласа у 2 речи, постигао ту игру и повећао број асоцијација (пре тога и говори о навали асоцијација код сликара док гледа јабуку!). Дакле, прави редослед би био:

 

Le serment du Jeu de Paume le serpent du Jus de Pomme

 

Le Jeu de Paume је старинска игра рекетима, нека врста претече тениса, која се играла у затвореним салама. У једној таквој сали у Версају су дворјани у 17. и 18. веку играли ту игру. У тој сали 20. јуна 1789. састали су се депутати грађанског сталежа и положили заклетву да ће Народна скупштина заседати када год буде потребно. То је први важан догађај у данима непосредно пре Француске револуције, кад се грађански сталеж супротставио владавини Луја XVI. Велики сликар Жак-Луј Давид (Jacques-Louis David) је насликао слику под називом Le Serment du Jeu de Paume, која показује тај важан моменат у историји Француске. Тај део стиха у Преверовој песми нас асоцира и на те догађаје, али упућује и на историју сликарства, што је главна тема песме.

Le serpent de Jus de Pomme је асоцијација на библијску јабуку: Бог је забранио Адаму и Еви да поједу јабуку (pomme) са Дрвета познања добра и зла. Змија (le serpent), међутим, наговори Адама да Еви да јабуку, чиме крше забрану божију, и због тог, првобитног, греха они бивају протерани из Раја. То је основни мит о настанку цивилизације и човечанства. И то је безброј пута било приказано на сликама.

У свом стиху Превер је само променио гласове „m“ и „p“ (sermentserpent) и добио вишезначност на више нивоа: тако је Змија из тениске сале, што значи да је тај догађај превратнички и мења постојеће стање јер ставља, као змија у Еденском врту, на искушење, док је други део Заклетва јабуке, одн. заклетва да се јабука неће пробати. Дакле, реч је о асоцијацији на историју човечанства, на првоботни грех, на симболику змије и јабуке, на настанак модерне Француске, на револуцију, на Библију и догађаје из ње, али и преиспитивање тих догађаја. Уједно, то су и асоцијације на ликовне уметности, односно на слике које те догађаје приказују (подсећамо, у песми је реч о Пикасу и његовим асоцијацијама при погледу на јабуку). Уз све то, постоје и алитерације и асонанце, јер, осим промене m – p, постоји и веома мала разлика у изговору речи jeu (игра) и jus (сок), а скоро никаква (само у писању) разлика између речи paume (затворено о) и pomme (отворено о), што песми даје велику сложеност и музикалност.

Оваквих стихова је у Преверовој поезији много. Они доказују да је Превер интелектуалнији, много тежи и компликованији, дубљи и мисаонији, него што се о њему обично мислило и говорило.

Осим стихова (било из песничких збирки, било у шансонама, које певају великани као што су Ив Монтан, Кора Вокер, Серж Ређани, Жилијет Греко), и даље нас очаравају изванредни поетски сценарији које је Превер писао за велике редитеље свога доба. Без филмова великог Марсела Карнеа (Marcel Carné) Обала у магли (Le Quai des brumes, 1938), Дан се рађа (Le Jour se lève, 1939), Ноћни посетиоци (Les Visiteurs du soir, 1942) или Деца раја (Les Enfants du paradis, 1945), за које је он писао дијалоге, француска и светска кинематографија се не би могли замислити.

Својим делом, овај песник (на фотографијама скоро увек са цигаретом у углу усана) тера нас да размишљамо, да дубоко промишљамо живот. Зато је он и данас незаобилазна лектира младих нараштаја, који се на његовим стиховима уче шта значе лепота и љубав.

Превер , јубилеј , поезија , стихови , француска књижевност , филмски сценарио ,

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600