СЕСТРЕ ПО ЖИВОТУ И СУДБИНИ

У сусрет Награди Гонкур – српски избор 2023:

Cloé Korman, Les presque sœurs (Seuil, 2022)

Доба Вишијевске Француске. У периоду од 1942. и 1944. године, хиљаде јеврејске деце постаје сирочад након што су њихови родитељи одведени у логоре. Животи су им неизвесни, остављени на милост и немилост наредних напада. У једној таквој тензији и средини у којој живот виси о концу, ауторка Клое Корман (Cloé Korman, 1983) представља нам шест малих, невиних, тек процветалих живота у ужасу јеврејског геноцида чије су размере немерљиве.

Када је реч о форми, роман је подељен на три поглавља од којих свако представља одређену целину.

Стил је веома леп, реченице се нижу једна за другом, лако се читају, јасне су и диманичне. Захваљујући томе, овај роман један је од оних који се читају у једном даху, пун напетости и ишчекивања.

Група од шест девојчица, сестре Камински и сестре Корман, одведена је из логора да би била смештена у хранитељске породице. Сестре Корман биле су рођаке оца ауторке, што роману даје посебан интимни карактер. Клое Корман кроз свој роман, који представља својеврсну истрагу богату доказима, архивима и документима, покушава да сазна ко су била ова деца, посебно њене рођаке које би сада познавала да нису страдале.

Роман прати њихов пут, седам месеци које су провеле заједно и различите путеве њихове судбине. Ауторка успева да, на страницама романа, оживи девојчице толико да можемо да их замислимо како се играју, разговарају или иду у школу у садашњем тренутку. Клое Корман нам приповеда садашњост истраге, јер жели да ове девојчице буду запамћене као деца, девојчице од којих су неке имале свега 3 године, а не страшна судбина коју су имале. Сестре Камински успеле су да се избаве из наручја ратног анђела смрти, док су сестре Корман убијене у логору Аушвиц.

Роман Скоро сестре није само прича о прогону Јевреја, већ историја о снази, револту и неизвесности живота. Доминантна је и тема сестринства која уједињује шест девојчица које, иако не по крви, постају сестре по животу, што је, чини се, још дубља веза.

Иако смо сусретали и друге романе који се баве темом рата, сваки ју је другачије представио. Овај роман није само прича о терорима и насиљу Другог светског рата, већ се могу пронаћи и остале теме – стање људског ума, страх, љутња и протест против власти, што га чини свевременим и буди у читаоцу многа питања. Посебно данас, треба застати и запитати се где смо као друштво и када ће насиље коначно постати део прошлости и остати у страшним ратним годинама.

Ауторка отвара роман невероватном реченицом истичући да су неке приче као шуме и да је циљ изаћи из њих. Изађимо их шуме насиља и терора затроване нељудским вредностима у којој смо као друштво заробљени. Разбистримо умове и окренимо се емпатији, љубави, сестринству и братству, јер само заједничним снагама можемо надживети и преживети ужас прошлости, садашњости и будућности која нас тек чека.

 Гонкурова награда , француска књижевност , Клое Корман , Награда Гонкур српски избор , роман ,

Фото галерија

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.