У Београду је у мају, залагањем Милене Зукић, директорке издаваке куће Ваганар, и Боре Бабић, директорке Академске књиге, гостовала једна од значајнијих савремених француских књижевница Камиј Лоранс (Camille Laurens). То је био повод да се у Француском институту у Београду одржи књижевно вече посвећено њеном стваралаштву, на коме смо др Владислава Гордић Петковић, професорка Филозофског факултета у Новом Саду, и ја представили њено стваралаштво, а посебно две њене књиге објављене у Србији у последњих годину дана. Прва је Филип, коју је, у мом преводу, објавио Ваганар, а друга је Женско, у издању Академске књиге и преводу Светлане Стојановић.
Камиј Лоранс је добро позната српским читаоцима, јер су, пре ова два, објављена још три њена романа: У том загрљају (2004, Народна књига, превод Милица Перић), Ни ти ни ја (2007, Моно и Мањана, превод Изабела Никодијевић) и Могла бих то бити ја (2018, Лагуна, превод Годана Бреберина), који је ауторка представила на Молијеровим данима 2018. године. Осим тога, екранизацију тог романа, у режији Сафи Небу, са изузетном Жилијет Бинош у главној улози, под називом Љубав на мрежама имала је прилике да погледа и наша публика 2019. године.
Камиј Лоранс је завршила студије савремене књижевности, коју је најпре предавала у Руану, а након тога дванаест година у Мароку. Од 2011. предавала је и на Институту за политичке студије у Паризу. Објавила је романе: Индекс (1991), Романса (1992), Хераклови задаци (1994), Будућност (1998), који заједно чине својеврсно четворокњижје од А до З. Након трагичног искуства описаног у роману Филип (1995), окреће се аутофикцији, чији је један од најзначајнијих представника. Следе романи: У том загрљају (2000, награда Фемина, награда Ренодо гимназијалаца), Љубав, роман (2003), Онај одсутни (2004), Ни ти ни ја (2006), Нервозна романса (2010), Могла бих то бити ја (2016), као и есеј Мала четрнаестогодишња плесачица (2017), те роман Женско (2020), који је проглашен књигом године часописа Lire. Осим романа, пише и есеје, приче и комаде за позориште, као и књижевне критике за више француских новина и часописа.
О њеном књижевном делу објављено је више научних радова и организовано неколико научних конференција. Дела су јој адаптирана и за позориште. Од 2020. чланица је Академије Гонкур и жирија најпрестижније награде за роман у Француској, за коју је и сама више пута била номинована. Управо као представница те Академије, Камиј Лоранс долази поводом проглашења Награде Гонкур – избор Србије за 2023, коју додељују студенти француског језика и књижевности из Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца већ 11. годину.
Будући да је хтела да се о њеном књижевном раду суди на основу самог дела, а не на основу тога да ли је писац мушкарац или жена, од првог романа одабрала је да пише под псеудонимом Камиј Лоранс, јер име Камиј може бити и мушко и женско име. Прва четири романа, која се могу читати одвојено, али и као својеврсна тертралогија, написала је у виду борхесовског речника, кроз поглавља насловљена алфабетским редом, од првог у роману Индекс, које почиње словом А („Abri“), до последњег у роману Будућност, које почиње словом З („Zygote“).
Након трагичног догађаја, који је описала у роману Филип, који је објављен између претпоследњег и последњег романа тетралогије, Лоранс се окреће аутобиографском приповедању и аутофикцији, иако, по сопственом признању, раније није могла да замисли да ће икада написати нешто у чему би употребила личну заменицу ја. Филип тако представља прекретницу, како у њеном животу, тако и у њеном романескном опусу.
Филип приповеда личну причу о губитку детата само два сата након порођаја, услед немара, незнања и нестручности лекара. Тиме она отвара једну веома болну, али друштвено прећуткивану, табу тему која се развија у два правца. Један је покушај зацељења дубоке ране уз помоћ писања, а други је указивање на то шта се може десити ако лице које је одговорно не поступа по правлима и протоколима, из надмености и(ли) незнања, свеједно. Овај кратки роман подељен је у четири поглавља. У првом ауторка описује срећне дане, али и зебњу у ишчекивању дететовог доласка на свет, у другом се бави суровим приказом стварности након трагичног догађаја кроз читање лекарских извештаја, треће је посвећено покушају разумевања, док четврто нуди објашњење због чега се књижевница одлучила да пише о сопственом болу.
Смрт детета је дубоко обележила стваралаштво Камиј Лоранс. Тој теми она се враћа и у каснијим својим делима (У том загрљају, Онај одсутни, Нервозна романса), а посебно у последњем роману Женско. У том роману, у другом поглављу, она фикционализује трагични догађај, изменивши имена и места. Приповедајући о смрти дечака симболичног имена Тристан, Лоранс исписује неку врсту наличја романа Филип, дајући нам и неке додатне, касније откривене чињенице које нам помажу да боље разумемо шта се десило, али и да осетимо саосећање са свим оним женама које су прошле кроз исту или сличну болну ситуацију. Женско је, ипак, роман у ком ауторка говори о феномену женског детета, те о три различите жене у три различите епохе 20. века: својој мајци, себи и, најзад, својој ћерки, са важним закључком да, без обзира на све проблеме са којима се у овом свету суочава током живота, „жена је чаробна“.
Стваралаштво Камиј Лоранс је, захваљујући својој формалној, тематској и језичкој иновативности и инвентивности, дубоко хуманистичко. Њене књиге нам помажу да схватимо себе, да схватимо другог, да схватимо и прихватимо различитост. Зато су оне данас преко потребне и изузетно важне. Поготово у Србији, у којој је од почетка године убијено 20-ак жена, и у данима након незамисливе трагедије у којој су страдала деца.
Фото галерија
https://blog.filfak.ni.ac.rs/teme/knjige-literatura/item/589-duboki-humanizam-kamij-lorans#sigProId6f603ac1eb
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
