Уводним речима које казује приповедач, а уједно и јунак ове новеле, читалац се упућује на истинитост самог догађаја, тј. приче. Он записује причу дан пред своју смрт као чин исповедања и одрицања греха, али више реда ради (друштвени принцип исповедања) него по свом личном нахођењу.
Јунак каже: „Ипак, ја луд нисам – а засигурно и не сањам”, а по томе се може одмах претпоставити да ће се у причи десити нешто надреално, онострано. Мотив који носи са собом елементе натприродног јесте мотив којим је и насловљена новела – црни мачак.
Приповедач се служи интроспекцијом и представља нам какав је био: „Одмалена сам био запажен по нарави меканој и човечној”, али тај опис личности се мења појавом мотива порока, конкретније алкохола. Мотив алкохола упућује на даљи развој лика који истог мења у корену, те му приписује епитете насилника, али и наслућује појаву психозе (јер јунак кроз фабулу приче губи савест, али не и објективност).
За себе каже да је волео животиње и да је међу љубимцима имао и црног мачка. Његова жена, патријархалног и паганског схватања, мачку приписује народно веровање да је он заправо зачарана вештица, тј. нешто злослутно, што ће надаље и допринети развоју приче и мотива у њој. Да је црни мачак злослутан, не сазнајемо само од приповедачеве жене већ и захваљујући самом имену – Плутон. Наизглед безазлено име може се повезати и тумачити из два аспекта: први – тиче се римске митологије и бога Плутона који је бог подземља и оностраног; а други се тиче астрологије, забавне квазинауке оја карактерише планету Плутон као моћну, манипулативну, мистериозну, али тако и планету која наслућује драстичну трансформацију (која се може повезати са променом главног јунака у причи).
Сам јунак бива емотивно нестабилан, па је узрок убиства Плутона изазван осећајем одбачености јер лик убија свог љубимца управо када схвата да га мачак избегава.
Идеја дела приказана је у самој новели речима: „Нисмо ли у сталном искушењу да, и поред свих добрих разлога, нарушимо оно што се зове Закон само зато што га као таквог уважавамо?”
„Закон” у овом случају представља, са приповедачеве стране, сва друштвена начела и принципе којих се појединац треба придржавати, а с друге стране, тај исти „Закон” може се повезати са принципом у езотерији да се сваки дуг мора вратити – сваки узрок мора имати последицу (доброта – зло, алкохол – насиље, живот – смрт, смрт – смрт).
Да је црни мачак представник нечег езотеричног и мистериозног открива и начин његове смрти – бешење (као и у Великој инквизицији када су жене сматране вештицама биле обешене). Такво злодело извршено над животињом бива враћено крајњим исходом новеле, али и раније – пожаром.
„Све се враћа три пута”, неписано је правило које је и јунак ове новеле доживео:
1. пожар;
2. мачак са мрљом која личи на вешала;
3. смрт (откривање места леша).
Оно што доприноси закључку да је ово дело новела јесте управо крај. Јунак на апсурдан начин себи потписује смртну казну и себе доводи до безизлазне ситуације.
Јован Ђорђевић
Литература:
- Едгар Алан По, Изабрана дела, I издање, Вулкан издаваштво, Београд, 2020.
- Едгар Алан По, Црна мачка, превод: Љубиша Јеремић.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
