Целог једног суморног, мрачног и тихог јесењег дана, када су облаци тешко и ниско висили на небу, пролазио сам сам, јашући на коњу, кроз необично пуст крај; и најзад, док су се вечерње сенке већ прикрадале, нашао сам се на догледу туборне Куће Ушера.
Чуо сам лагане, готово неприметне кораке који допиру однекуд, а инстинкт ми је говорио да нечији поглед мотри на мене. Облио ме је хладан зној када сам, недалеко од себе, чуо тихи, женски глас како ме дозива. „Да ли је ово могуће?“, изустио сам готово нечујно, док ми је срце тутњало у грудима као да ће искочити. То је био глас моје преминуле жене Миријам. Кроз главу ми је прошло сећање на њену смрт, чије околности нису биле у потпуности разјашњене. У сећању ми је остао стравични призор дворишта у којем сам је пронашао, слично оном пред којим сада стојим.
Миријам је била љубав мог живота. Када ме је, без икаквог упозорења, оставила самог на овом пустом свету, нисам могао да се помирим са чињеницом да је више никада нећу видети. Себе сам кривио годинама за то што се десило и заклео сам се да никада више нећу бити ни са једном женом, јер сам знао да је Миријам била она права.
Тргнувши се и схвативши да већ минутима укочено гледам према непознатој кући, одлучио сам да се суочим са својим страхом и сишавши са коња, лаганим кораком, упутио сам се према гласу који је био све јаснији. „То је она“, тихо сам проговорио. Глас је долазио из мрака који је зјапио из отшкринутих врата куће која су сабласно шкрипила на ветру. Осећао сам као да ме ветар који струји око мене дозива да закорачим у кућу, те сам без колебања то и учинио. На прагу сам застао видевши сабласну силуету моје Миријам...
Тргао сам се, обливен знојем и дрхтећи, не од хладноће, већ од језе, схватио сам да лежим у кревету сопствене собе. Непомично сам гледао одећу која је била иста као у сну. Нагонски сам устао и без размишљања кренуо ка кући која ми није давала мира. Нисам могао, а да не помислим да се тамо крију одговори на сва моја питања. У нади да ћу коначно пронаћи решење за оно чиме сам годинама трагао, хитао сам ка кући Ушера.
Стигавши, посматрао сам кућу са неверицом. Моје разочарање није могло бити веће. Кућа није била онаква какву сам је замишљао у сну. Била је потпуно обновљена и насељена неком новом породицом. Кроз замагљени прозор могао сам да видим осветљене просторије и насмејан лик оца који седи за старинским столом и храни своју децу.
Покисао, стигао сам кући, без трунке наде да ћу икада сазнати праву истину. Упркос томе, призор оног брижног оца ми није напуштао мисли.
Нешто на лицу то човека није било како треба... Тај отац сам био ја!
Тим Сањари
Јована Симић је ученица прве године Гимназије „Светозар Марковић" и похађа природно-математички смер. Слободно време воли да проводи читајући неки добар трилер. Желела је да опроба своје вештине писања, због чега се и пријавила за пројекат ,,Фан-фикција".
Наталија Новковић је ученица треће године Гимназије ,,Светозар Марковић", природно-математичког смера. Воли да путује са добром књигом у рукама.
Марта Станковић је ученица трећег разреда Гимназије ,,Светозар Марковић" и похађа природно-математички смер. Писање је њена велика страст и воли да се опроба на свим такмичењима која јој нуде могућност да своје таленте искаже. Да постане део пројекта ,,Фан-фикција" одлучила је из жеље да плодове своје маште јавно представи.
Вељко Јованов похађа билингвално одељење Гимназије „Светозар Марковић". У слободно време воли да чита књиге. Воли књижевност, што је и разлог пријављивања за пројекат „Фан-Фикција“.
Ментори
Маја Димитријевић и Марија Станчић Михајловић, професори српског језика и књижевности,
Гимназија „Светозар Марковић“ у Нишу
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
