ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ КО ЈЕ БИЛА ПРВА СРПСКА СВЕТСКА ПУТНИЦА И СПИСАТЕЉИЦА?

Ако се узме у обзир обим, богатство и разноврсност њеног књижевног дела, Јелена Ј. Димитријевић (1862–1945) је, уз Исидору Секулић, можда најзначајнија српска списатељица ХХ века. Полиглота, светска путница, космополиткиња и Српкиња, готово подједнако очарана и Истоком и Западом, активна феминисткиња и борац против сваке неправде, Јелена Димитријевић је имала талента и марљивости да све своје утиске, да сву своју замашну културу, која је према речима Јелице Беловић „способност за дубоко мишљење и осјећање“, преточи у писану реч.

Рођена је у Крушевцу 1862. године у трговачкој породици као десето дете. Са десет година прелази у кућу свог полубрата Николе у Алексинац где и почиње њена књижевна одисеја: ту је неуморно учила и ишчитавала књиге из богате братовљеве библиотеке, а стране језике је самостално почела да учи заједно са братом од ујака Добросавом. Тако ће научити немачки, француски, енглески, руски, грчки, италијански и коначно турски са Ибрахим-ефендијом. Научиће не само турски језик већ и исламске обичаје, а посебно ће је заинтересовати скривени живот муслиманки. Удаје се 1881. године за артиљеријског потпоручника Јована Димитријевића и сели се у Ниш где ће уз кратке прекиде остати наредних 17 година. Тамо наставља да ради на свом књижевном образовању и објављује прву збирку поезије Песме I. Од 1898. па до краја живота има стално пребивалиште у Београду, али њена номадска душа ће је у овом периоду водити на најудаљеније крајеве света. Уследиће низ прозних остварења као што су приповетке Ђул-Марикина прикажња, Фати-султан/Софи-ханум/Мејрем-ханум, затим дела епистоларне (Писма из Ниша о харемима, Писма из Солуна) и путописне (Нови свет или У Америци годину дана, Седам мора и три океана) књижевности, а посебно треба истаћи роман Нове који је објавила Српска књижевна задруга 1912. године. После погибије мужа на фронту у Првом светском рату, Јелена Димитријевић ће обићи готово читав свет: из Европе (Шпанија, Француска, Енглеска) одлази у Америку; обићи ће Блиски и Далеки исток (Египат, Либан, Палестина, Сирија, Индија, Цејлон, Кина, Јапан) и, што је најважније, оставиће трајне записе о свом интеркултурном посредовању. Њени путописи, али и друга дела, представљају личну (ис)повест у којој се стапају индивидуално и друштвено имагинарно и где можемо препознати како сензибилитет саме ауторке, тако и дух времена у којем путује и ствара.

За живота Јелене Димитријевић, њено књижевно стваралаштво је било познато, коментарисано и цењено, да би после смрти, у деценијама социјализма, била готово потпуно препуштена забораву. Ипак, наизглед неочекивано, она је у том периоду могла бити позната француским књижевним круговима: француски историчар Филип ван Тигем (Philippe Van Tieghem) уврстио је њену одредницу у свој велики четворотомни Речник књижевности (Dictionnaire des littératures) који се појавио 1968. године, у време када је име Јелене Димитријевић редовно изостајало из српских лексикона, историја књижевности и књижевних антологија. У тој скромној али не и безначајној одредници, Ван Тигем је истакао четири кључне књижевне врсте које обележавају стваралаштво Јелене Димитријевић: збирка поезије која одише „оријенталним мирисом“, приповетке и роман Нове у којима се описује живот модерних Туркиња у харемима под старим патријархалним режимом, и на крају „изванредни“ путописи у које убраја и епистоларна остварења Писма из Ниша и Писма из Солуна. Из неког разлога је изостављен путопис Седам мора и три океана, али без обзира на то, ова лексиконска одредница о једној српској списатељици у француској књижевној лексикографији сведочи о високом месту које Јелена Димитријевић свакако заслужује у српској књижевности. 

Значајна ревалоризација Јелене Димитријевић започиње средином осамдесетих година, а систематски је развијена у нашем добу дигиталне хуманистике, и то активним деловањем професора и истраживача окупљених око научног пројекта Књиженство – теорија и историје женске књижевности на српском језику до 1915. године (knjizenstvo.rs), који је једну деценију активно деловао (2011–2021). Два су кључна елемента које је тај пројекат изнедрио и који и даље трају: часопис и база података. Данас је одредница о Јелени Димитријевић у бази података Књиженство једна од најпотпунијих и најисцрпнијих у погледу био-библиографског садржаја. Забележено је 15 монографија, 154 чланка и 8 наслова из некњижне (необјављене) грађе, а када је о плодној рецепцији реч, за живота ауторке база бележи 18 референци, док је тај број много већи након смрти ауторке: чак 56 наслова – научних студија, зборника радова, критичких текстова, чланака у периодици, па и један роман, посвећено је тој српској списатељици од којих је већина из ХХI века. Уз то, поменимо и поновљена издања неких кључних дела: Нове (Службени гласник, 2012), Седам мора и три океана, први део (Лагуна, 2016), Писма из Индије (Ана Стјеља, 2017), Нови свет или У Америци годину дана (Лагуна, 2019) и најзад Седам мора и три океана, други део (НБС и Филолошки факултет, 2020), никад објављен, а који су из рукописне заоставштине транскрибовали истраживачи пројекта Књиженство, као и први пут објављена збирка поезије на француском Au soleil couchant/У сутон (НБС и Филолошки факултет, 2020), коју је транскрибовао и превео на српски др Владимир Ђурић. И можда као круна долази чињеница да је Јелена Димитријевић (тачније одломци из Седам мора и три океана) коначно уврштена у корпус обавезне лектире за седми разред основне школе, а то сигурно заслужује прва српска светска путница и списатељица.

 Јелена Ј Димитријевић , путопис , путовање , писма , интеркултуралност , феминизам , Књиженство ,

Фото галерија

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.