„Светови Балзакове причеˮ (Тим „Артемˮ)

Предложак

Растињак, оставши сам, пође неколико корака ка узвишици на гробљу и спази Париз који се искривудано протеже обалама Сене и који је већ почео да се осветљава. Његове се очи зауставише готово пожудно на простору између Вандомског стуба и Инвалидског дома, тамо где живи онај отмени свет у који је хтео да уђе. И он баци на ту шумну кошницу поглед који је, како изгледа, унапред сисао мед из ње, и изусти ове знамените речи: ,,А сад је на нас двоје ред!ˮ

„… Ја сам добро. Нов пансион у који сам се преселио много је уређенији и газдарица је попустљивија. Нашао сам пристојан посао као чиновник. Иако овај посао није онакав какав сам желео, имаћу довољно да издржавам себе и своју породицу. Сутра сам ослобођен од службе, те ћу отићи на бал. Видимо се ускоро.”

Оноре де Балзак, Чича Горио

*

Одлажући перо дрхтавим рукама, Ежен пресавија своје последње писмо упућено мајци. Чак и након толико година, падало му је тешко да се претвара у писмима и лаже мајку. Али још увек није пронашао речи којима би јој ишта могао објаснити. Свака му се чинила довољно тешком да сиротој жени легне на плућа и заустави дисање.

Окренувши се, поглед му је застао на свом портрету који је добио у знак захвалности  од једног младог грофа. Док су сви на портрет гледали са дивљењем, у Ежену је он будио изразиту мучнину и нелагоду. Из мисли га је пренуло куцање на вратима и шкрипа златне браве. Слуга се појавио на вратима: 

– Да ли сте спремни за бал, господине Де Растињак? 

– Стижем – одговори Ежен уморно.

Док је силазио низ степенице заједно са супругом и поздрављао званице, Ежен није могао да се не присети како је све почело. Његови студентски снови постали су стварност као производ непроспаваних ноћи, дугогодишњег напора и слушања савета своје богате рођаке виконтесе Де Бозеан, која га је у ово друштво великодушно увела. Сада, иако се љубазно смешио свим званицама и са привидном заинтересованошћу одговарао на сва њихова питања, Ежен се дубоко у себи није осећао тако. Све ово је била дуго и пажљиво дизајнирана маска која одговара захтевима високог друштва. Ипак, већ неко време само жели да је здере са лица.

– Како сте, господине Де Растињак? Бал који сте припремили је очаравајући – обрати му се један од позваних министара.

– Добро сам. Надам се да је све у реду. Сада ме извините.

Пробијајући се кроз знамените познанике и лажне пријатеље, Ежен ишета из своје куће.

Ноћ је загрлила Париз. Посматрајући одсјај звезда у Сени, размишљао је како се његова гаси… Утвара је стајала тик до њега. Није ни морао да се осврће. Увек је ту, прати га попут сенке. Њено присуство му је дражило живце. Ствари су ретко онакве каквим се чине. Глатка површина воде била му је све ближе док се није разбила уз хук. Престрашени крици неколицине пролазника закратко распараше муклу тишину.

Аутори: 

Тим „Артемˮ чине ученице Ана Миливојевић, Кристина Михаиловић и Кристина Радосављевић. Менторке су професорке Српског језика и књижевности Александра Стојиљковић и  Иванка Крајишник из Дома ученика средњих школа у Крагујевцу. 

 Балзак , Фан фикција , Растињак , креативно писање ,

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.