Растињак, оставши сам, пође неколико корака ка узвишици на гробљу и спази Париз који се искривудано прoтеже обалама Сене. Његове се очи зауставише готово пожудно на простору између Вандомског ступа и инвалидског дома, тамо где живи онај отмени свет у који је хтео да уђе. И он баци на ту шумну кошницу поглед који је, како изгледа, унапред сисао мед из ње, и изусти ове знамените речи : ,,А сад је на нас двоје ред!”' Растињак, спуштајући се ка урбаној кошници, улази у сивило модерног света. Тумарајући тим мрачним улицама, опажа да се светло овог великог града гаси, оставивши људе да безнадежно лутају док у рукама носе уређаје који им ускраћују видике. Шетајући Роземберговом улицом, угледао je излог у коме се налазио сат који је показивао 11.45. Растињак се досети да му је последњи трамвај у поноћ и да мора да пожури.
Када је стигао на станицу, упутио се према перону бр. 5 и тамо угледа силуету човека високог два метра, са црним цилиндром, који се једини издвајао у мору хипнотисаних људи. Растињак сакупи довољно храбрости да приђе том чудноватом господину, али он је ушао у трамвај бр 37. Растињак потрча за њим, али је нестао брзином светлости. Он се збуњено освртао око себе када је уочио девојку која унезверено гледа у свој уређај и одлучи да јој приђе. Упитао је да ли можда зна када долази следећи трамвај бр. 37. Она га је само незаинтересовано погледала и потом наставила да гледа у свој уређај. Када се окренуо иза себе, угледао је ред вожње и уочио је да трамвај бр. 37 заправо не постоји. Он је целе ноћи размишљао о том догађају.
Сутрадан, Растињак одлучи да оде до перона и сачека мистериозни трамвај бр 37. Он га је чекао све до поноћи. И, баш у поноћ, поново је угледао мистериозног господина. Када је трамвај стигао, он потрча за господином, ухвати га за његов дуги капут и тако уђе у трамвај. У трамвају су се дешавале неуобичајене ствари које до сада није видео. Мачке у свечаним оделима које причају, пси који играју шах, људи са две главе... После одређеног времена трамвај је стигао на одредиште. То је Растињаку до сада било непознато место. То је била друга страна Париза, она светла, шарена и пуна топлине, где људи живе у слози. Док се Растињак окретао око себе, зачуђен где је дошао, приметио је да му мистериозни господин одмиче. Он потрча за њим, стигавши га након неког времена, пронашли су се испред мрачне шуме. Након неколико минута непријатне тишине, док су се шетали шумом, Растињак упита мистериозног господина: ,,Куда смо се запутили?” Господин му одговори ћутањем. Он је узалудно постављао питања целим путем, али на њих није добио одговор. На крају шуме угледали су водопад, на чијој обали су се налазили сто и столице. Господин је сео за сто и напокон проговорио: ,,Изволи, седи”. Понудио га је чајем, на шта је Растињак одговорио: ,,Не разумем шта је све ово и где се ми то налазимо. Ову страну Париза никада нисам видео, све је тако безбрижно, чак се може видети и Ајфелов торањ”. Господин му се насмеши и проговори: ,,Дечаче, ваш свет је веома тешко променити, али ти имаш потенцијала. Уз помоћ твог доброг срца и мало воље можеш да пробудиш овај народ, али пази на једну ствар...”
Растињак се у том трену пробуди из свог дубоког сна и сав збуњен крену у поход да промени свет.
Аутори: тим Литера
Средњу школу „Прокоповић” представља тим Литера. Њега чине један диван дечак и три феноменалне девојчице.
Јована Милетић рођена је 1. 10. 2005. године у Нишу. Ученица је трећег разреда Средње школе „Прокоповић”. У слободно време слуша музику, гледа филмове и иде у теретану. Од хобија издваја дружење с пријатељима, путовања и изласке. Говори два страна језика енглески и италијански.
Филип Марковић рођен jе 6. 5. 2004. године. Ученик je четвртог разреда Средње школе „Прокоповић”, смер економски техничар. У слободно време jе волонтер, активиста, координатор активистичког тима „Екзито” у Нишу и члан европске организације за младе ,,AEGEE”. Љубитељ је добре музике и књига. Слободно време проводи са пријатељима. Професионално се бави моделингом и веб-дизајном.
Лена Милошевић рођена је 3. 4. 2006. године, ученица је другог разреда Средње школе ,,Прокоповић”, смер медицинска сестра – техничар. Доследна је, упорна, заинтересована за разне области, воли изазове, поготово такмичења.
Марија Ђорђевић је најмлађи члан ове секције. Ученица је првог разреда, смер медицинска сестра – техничар. Ведра је, насмејана и мудра. Воли да пише и чита. Дели са својим другарима изражену емпатију и хуманост.
Миљана Петрић, наставник српског језика и књижевности, ментор је тима „Литера”. Ради са средњошколцима од 2014. године. Неизмерно је поносна што у школама налази ученике који су заљубљеници у писану реч и ове активности посматра као један од начина да испливају праве вредности у друштву.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
