Шта даље
Владимир: Дакле, хоћемо и да пођемо?
Естрагон: Хајдемо
Не мичу се с места
Утом, путем из даљине ка њима примицала се тамна, нејасна фигура. Корак по корак, све ближе, могли су се већ назрети обриси непознатог лица. Владимир и Естрагон нестрпљиво су чекали да им се појава довољно приближи да могу јасно да виде онога кога су чекали, да виде да ли је то онај коме су се надали. Лице незнанца није могло да се види под капуљачом, али већ од првих његових речи јасно се знало да је у питању незнанац.
- Он неће доћи. Данас, сутра, следеће године, никад. – рече незнанац
Владимир и Естрагон стајали су у месту скамењени, гледајући један у другог, док је фигура одлазила путем. Пробали су да потрче за њом, међутим већ је сувише одмакла, а око њих се од трчања дигао облак густе прашине.
- И шта сад? – Естрагон проговори кроз кашаљ
- Ништа, чекамо и даље. Он ће ипак доћи. Мора доћи – рече Владимир, као да ни сам не верује у своје речи.
- Рекао је да неће. Схвати, неће. Никада. Данима већ стојимо, чекамо, и тај твој Годо није се удостојио да се појави, већ нам оставља поруке и тајне сигнале. – прасну Естрагон
- Неће доћи, никад – тихо је шапутао Владимир безнадежно – Нема га, можда га никада није ни било. Само чекање, оно је било. Била је и врба. И ми смо били. Све остало је дошло и прошло, отишло и вероватно се више неће вратити. А он, он није дошао.
Тада Владимир седе на земљу, изгубљеног погледа, и тихо зајеца. Естрагон је сео поред њега без речи, не могавши да докучи из овог кратког говора да ли његов друг плаче због постојања или непостојања и је ли тужнији због Годоа или срећнији што у овом безнађу сад није сам. Пустио га је да плаче поред пута неко време, а онда је положио руку на његово раме.
- Хајдемо, Владо, предуго смо чекали. Време је да кренемо, јер можда и нас неко негде чека – мирно рече Естрагон
- У праву си. Пођимо.
И тако одоше. Њихови трагови остајали су у прашини. Владимира је још дуго после тога морио неки чудан страх и неприродно осећање, међутим знао је да сада поред себе има пријатеља уз ког више ништа неће морати да чека, а и ако буде морао, да ће Естрагон чекати са њим. Да ли је уопште вредело чекати? Није, јер није дочекао. Јесте, јер је чекајући упознао онога кога сад зове пријатељем. Можда у томе и јесте ствар, можда је оно чему се надао од Годоа била управо та животна испуњеност, иста она коју је добио са Естрагоном.
- Естрагоне, зашто си ти уопште дошао да чекаш са мном оног дана? – упита Владимир
- Како мислиш зашто? Па Годо ме је послао да то урадим. – мирно одговори Естрагон
- Чекај, Годо ти је рекао? Ти знаш ко је он? Знаш где је, и све ово време ниси ми рекао? – поче Владимир да виче у неверици
- Наравно да није, само проверавам да ли ти је још стало. – прасну Естрагон у смех
Владимир и Естрагон, нови пријатељи, ишли су даље, а Годо, стара врба, сунце и чекање остали су негде далеко иза њих.
Аутори: Тим „Вељко Петровић 2ˮ
Jана Голубовић рођена је 06.01.2005. године и живи у Сомбору од рођења. Ученица је трећег разреда друштвено-jезичког смера Гимназије ,,Вељко Петровић” у Сомбору. Слободно време проводи слушајући музику и дружећи се са породицом и пријатељима, као и читајући. Себе воли да опише као комуникативну, истрајну, врло дружељубиву, али и тврдоглаву особу.
Предраг Ђуришић рођен је 25.08.2004. године, а настањен је у Црвенки. Ученик је друштвено-језичког смера Гимназије „Вељко Петровић“ у Сомбору. Воли да чита, повремено пише и ужива у томе, а до сада је учествовао на неколико конкурса. Поред тога, воли да путује и учи стране језике.
Сташа Мајсторовић рођена је 29.11.2004. у Сомбору, где је такође ученица трећег разреда друштвено-језичи смера Гимназије „Вељко Петровић“. Воли да чита и пише и већ се опробала на неколико литерарних конкурса. Поред школе бави се и одбојком коју тренира већ осам година. Спорт и одбојка је чине срећном и испуњеном.
Мика Маријана Угрица рођена је 08.02.2005. године, живи у Црвенки. Ученица је трећег разреда друштвено-језичког смера Гимназије „Вељко Петровић“ у Сомбору. Воли да чита и учи нове језике, а за сада говори енглески, немачки и јапански. Ове активности је опуштају и увек ужива у њима.
Ментор: др Лидија Неранџић Чанда, професор Српског језика и књижевности
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
