Славећи почетак нове академске године, разговарале смо и са мср Емилијом Милосављевић, награђиваним студентом националне филологије, која тренутно борави у далекој Индији.
Шта Вас је инспирисало да упишете студије националне филологије?
Љубав према писаној и изговореној речи. Од ране младости волела сам мирис пожутелих листова књига позајмљених из градске библиотеке. Осећање необичне привлачности којом су ме фикционални светови удаљавали од „изванкоричне” реалности родило је у мени жељу да „прокљувим” тајне на којима почива књижевно ткање.
Да ли сте у основној и средњој школи учествовали на такмичењима из области српског језика и књижевности? Уколико јесте, какво је Ваше искуство?
У основној школи сам редовно учествовала на такмичењима из Српског језика, са којих носим лепа сећања. Интензивни рад с наставницима током припреме може, поред продубљивања знања, позитивно утицати на развитак здравог такмичарског духа и ослобађање од треме. Сматрам их значајним „пробним полигоном” за све оне који желе да упишу филолошке студије.
Чега се радо сећате из периода студирања на Филозофском факултету у Нишу?
Из амфитеатра носим сећања на предавања о интересантним темама; из ходника и дворишта факултетске зграде успомене на дружење и разговоре са колегама; из година студија осећање сврховитости и устрепталости духа.
Који наставник/професор Вам је током школовања био инспирација или модел? Због чега?
Моја љубав према књижевности добила је своје академско усмерење захваљујући изврсним наставницима који су ме подучавали матерњем језику у основној и средњој школи. Филозофски факултет у Нишу има изузетан професорски кадар, али бих овом приликом посебно истакла проф. др Јелену Јовановић, под чијим менторством сам радила своје завршне радове. Почевши од прве године основних студија, на којој ми је држала вежбе из Теорије књижевности и Тумачења књижевног дела, преко предавања о златном веку српске литературе (XX), па све до изборних предмета на мастер студијама – она је увек била сјајан предавач, као и саговорник отвореног духа. Њена ерудиција, професорски ауторитет, став, стрпљење и приступ позиву – квалитети су којима и сама стремим.
По чему су слични, а по чему се разликују различити нивои студија националне филологије?
И основни и мастер ниво студија националне филологије имају исти предмет и циљеве проучавања/подучавања. Међутим, за разлику од основних студија, које дају широко лингвистичко, књижевноисторијско, књижевнотеоријско и методолошко знање, мастер студије пружају могућност уже специјализације. Будући да је програм мастер студија богатији изборним предметима, студент је тај који, властитим преференцијама вођен, бира истраживачки пут којим ће се кретати. Оне су уједно и додатна припрема за наставнички позив и степеник више за оне који желе да остану на академском путу.
Били сте један од студената које је Матица српска наградила за рад написан за време студија на Филозофском факултету у Нишу. Да ли бисте могли да нам кажете нешто више о томе?
Добитница сам друге Бранкове награде Матице српске за рад о односу историјског и фикционалног дискурса у седмотомном роману Борислава Пекића „Златно руно”. Одабир теме – помало амбициозан будући да фантазмагорична сага о Његованима представља рецепцијски изазов и за знатно искуснија истраживачка пера – одраз је мог интересовања за прозно стваралаштво друге половине XX века, особито за постмодернистичку поетику. Пекић је уједно и мој омиљени српски писац, те су ми „улазак” у његову стваралачку радионицу и истраживање „алата” којим је обликовао један од беочуга Ромејског прстена представљали креативни изазов. Изузетно сам почаствована што је овај рад препознат и издвојен као награде вредан од стране наше најстарије културне институције.
Да ли бисте издвојили још неке награде које сте добили током школовања?
Награђена сам признањима Филозофског факултета у Нишу као најбољи студент на основним и мастер студијама.
Чиме се тренутно бавите?
Помажем супругу у руковођењу фирмом, те сам лепу књижевност – надам се не за свагда ‒ заменила администрацијом, бројевима и кодовима.
Које бисте савете дали млађим колегама које су тек уписале основне студије националне филологије?
Колегама које су на самом почетку студија пожелела бих да их граматика старословенског језика и обимни књижевнотеоријски појмовник који ваља савладати не обесхрабре. Након што свом знању поставе темеље, отвориће им се врата чаробног књижевно-лингвистичког врта, у којем ће, без сумње, наћи свој омиљени кутак. Читајте ред(-по-ред)овно, откључавајте тајне библиотеке, будите радознали, креативни и упорни!
Које стручне књиге бисте препоручили младим филолозима као неизоставни део кућне библиотеке?
У припреми бројних испита и изради семинарских радова од велике помоћи биће им „Правопис српскога језика” и „Нормативна граматика српског језика” Матице српске. Неизоставни су и историјски прегледи развоја националне литературе попут Скерлићеве „Историје нове српске књижевности” и Деретићеве „Историје српске књижевности”, као и општетеоријски и методолошки приручници, међу којима бих издвојила „Речник књижевних термина”, „Теорију књижевности” Зденка Лешића и „Књижевне теорије XX века” А. Буржињске и М. П. Марковског.
Кратка биографија
Емилија Милосављевић (1994: Лесковац) завршила је мастер академске студије Филологије (модул Српска и компаративна књижевност) на Филозофском факултету у Нишу 2024. године. Током студија радила је као волонтер у Библиотеци „Свети Владика Николај” у оквиру Центра за црквене студије. Као онлајн-предавач била је учесник пројекта организованог од стране Академске српске асоцијације и Министарства просвете Републике Србије, који је за циљ имао ширење знања о матерњем језику и култури у српској дијаспори. Опробала се и у књижевној критици. Њен приказ Чудне књиге Енеса Халиловића објављен је у реномираном часопису Градина.
Интервју су водиле проф. др Кристина Митић и доц. др Александра Јанић Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (336/1-6-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
