Књиге и литература

„СРБИ НА КОСОВУ" ДУБРОВАЧКОГ ПЕСНИКА МЕДА ПУЦИЋА

21. септембар 2023. Књиге и литература
Коментари
568 речи, ~3 минута читања

0%

О аутору

Ирена Арсић Департман за србистику Филозофског факултета Универзитета у Нишу

Дубровачки песник и властелин Медо Пуцић (1821–1882) својим разноликим литерарним и публицистичким делом, као и својим активним политичким ангажовањем био је средишна личност дубровачкох круга Срба католика.

Песма Срби на Косову Меда Пуцића објављена је у првом броју дубровачког часописа „Словинац”, 1878, ћирилицом.

Песникова жеља је била да Стојан Новаковић, знаменита личност српске културе и историје, иначе један од, уз Меда Пуцића, наставника младог кнеза Милана Обреновића, објави у том истом броју свој текст латиницом. То, међутим, није остварено. Најзначајнији прилог Стојана Новаковића у дубровачкој периодици био је његов текст објављен у часопису „Срђ” 1908. године под називом Ујединимо се културом!

У прилогу је текст поменутог Пуцићевог писма Стојану Новаковићу, а затим и сама песма Срби на Косову.

 

 

Писмо Меда Пуцића Стојану Новаковићу

 

У Дубровнику 24.2.78.

Поштовани и мили Пријатељу,

Част ми је послати Вам проглас журнала што намјеравамо неколицина нас потписаних издавати у Дубровнику. Виђећете да Словинац жуди бити гласилом и књижевним и узгредно политичним правих интереса словенског југа а пошто на словинском југу свакдан се више и више Србија уздиже, Словинац мора да буде, по свом програму, гласилом српских интереса те баш зато га и хоћемо да издајемо. Ама то без помоћи Ваше и Ваших пријатеља не може да буде. Стога се Вама препоручамо. Ја ћу штампати моје ствари ћирилицом, лијепо би било да нам Ви штогод пошљете латиницом, да се тако барем ругамо будалаштини наших и Ваших једностранаца. Ја сам већ преправио лирични спјев Српска круна на Косову што ће у првом броју изаћи.

Знам да ћемо на сијасет противштина наићи и католичких и хрвацких, али знате колико нас је потписаних на прогласу сви смо јогунице, па хоћемо да покушамо, па било што било; да смо и слободнији купили смо и потребну штампарију. То је права Дарвинова борба за живот.

Пошљите нам доста предбројника да се барем не осрамотимо  а молим Вас за допис,

Ваш одани,

                                    Медо Пуцић.

Медо Пуцић

Срби на Косову 1878.

Тврдом стопом Србин стаде

На Косово кобно поље,

Стари крсташ разавио

Након пет сат црн'јех љета

Откад згази Туре гадно

Туре гадно

Поље јадно.

Ој давори! Косово је

Наше, наше, нав'јек наше!

Живљем зраком

Жар га грије,

Живљ'јем дахом

Ветар бије,

Живо дршћу од радости

Од радости

Свете кости!

Што су кости те ледином?

Моћи српск'јех мученика!

С Вучитрња, са Приштине,

С Неродимља, с Качаника

Са Ситнице

Питне воде

Питне воде

Рад слободе,

Гле устају!... древне с'јенке.

Та госпоцка ведра лица!...

Цар Лазаре, вођа Милош,

С Косанчићем друг Топлица,

Стари Богдан с девет тића

Девет тића

Југовића,

Те у сусрет српској војсци

„Ој Бог с нама” у глас кличу:

„Дивни наши заточници

Срећни млади нараштају

Већ дорасли нашој слави

Нашој слави

И држави!

С овог поља нашом крви

За небеско скупо царство,

Натопљена

Наплођена

Прослављена

Посвећена

Свако српско срце бије

Срце бије

Сузе лије.

Слава, слава, дични роде

Стару памет окрените

Земно царство већ сљубите

На Косову г' утврдите!

Српском краљу Косов-поље

Косов-поље

Дај престоље!

Дедер Србе с црн'јех гора

Дрвље снеси, ст'јење креши,

Храм уздижи

Дворе дижи!

Видно чудо град сагради

На Косову

Град столицу

Миланову

Престолницу.

Ој честити нада св'јема

Св'јетла главо, Милан-кнеже!

Српску с' срећу повратио,

Косово си осветио

Наше круне ти с' обновник

Ти обновник

Установник.”

Ове р'јечи што из срца лете

С славног негда Дубровника града,

У в'јенац ви на спомен уплете

Лазарових врсника потомак;

Те „одпусти роба свога, Боже,

Пошт' уочих спасатеља” сада

Ускликнути под сјединам може

Миланове младости наставник.

                                   

Дубровачка књижевност , Дубровник , Срби на Косову ,

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600