„Највећи страх неискусног новинара је страх од празног папира“ - тако разговор на тему креативности у писању новинарских садржаја започиње наша саговорница Драгана Цветковић, ТВ новинарка са, како она каже,„километражом дужом од две деценије на малим екранима“. Све промене на медијској и политичкој сцени у новијој историји Србије Драгана је пратила уживо, интервијуисала најутицајније људе Србије и Југославије, али и путовала са мигрантима од кампа до кампа, покушавајући да доживи њихов очај, била са српским народом на барикадама Албанских екстремиста.
„Када говорим о креативности у писању за медије, без обзира на то да ли су електронски, штампани или интернет медији, односно, портали и мреже, на првом месту истичем важност знања. Да би човек могао да пише, мора прво да научи слова - то је метафора коју користим када говорим о новинарству. Да би на празном папиру или екрану написао вест, новинар мора да зна, не само занатски да укомпонује лид и тело вести, већ и да зна шта је видео и шта је чуо. Мора да зна шта је било пре и шта би могло бити после, у чијем интересу се нешто дешава и зашто, ко би могао имати користи, читав је низ питања и загонетки које новинар треба да решава идући ка празном папиру који мора да испуни. Да би их решио мора да зна“, објашњава нам Драгана.
„Страх од празног папира је опасан, јер тера новинара да се хвата за сламку, а сламка је најчешће сервирано решење у виду саопштења службе за информисање. Таква саопштења, по правилу, нису написана да превасходно информишу, већ да сервирају информације корисне за онога ко их саопштава“, објашњава наша саговорница.
„У време НАТО бомбардовања, често смо говорили да су информације моћне и важне. Сматрали смо да информације могу да спашавају животе - и било је тако. У суштини то се није променило, само је у време ратова то било очигледно, а данас то виде само медијски писмени људи и читачи понуђених садржаја“, каже Драгана.
„Страх од празног папира је узрокован страхом од немоћи да се информација артикулише и претвори у вест на папиру. Често очи не виде оно што уши чују, новинар не зна оно што зна, речи не долазе, а и када дођу, треба склопити мисао. Не реченицу, већ мисао“, објашњава новинарка. „Страх постоји зато што“, каже она, "нема довољно знања - знања новинарства, знања о теми о којој се пише, знања о нормама и правилима професије у условима у којима се ради. Одсуство знања, односно незнање је кључ новинарског страха. Он постоји од првог уласка у новинску редакцију, настаје под притиском, прво уредника и жеље за доказивањем, а касније прелази у ситуације када се борби са временом, са техничким могућностима, условима на терену. Владање новинарским вештинама, познавање теме о којој се пише и креативна слобода писања, најмоћније су оружје против новинарског страха“, закључује Драгана Цветковић.
Разговор завршавамо Драганиним речима: “Треба писати тако да речима буде тесно, а мислима широко“.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
