Студентски дебатни клуб – од идеје са нишког Кеја до оснивања на Филозофском факултету
"Хеј, Александра, а ви овде у Нишу немате неки клуб за дебату, или турнире?"
"Па у суштини и немамо, бар не који је отворен за све студенте..." "А... Шта мислиш да га ми покренемо?"
Новак Челебић је диван пријатељ, али и опасан противник у дебатном рингу. Упознали смо се у Београду, када смо се заједно са колегама из Новог Сада и Крагујевца, крајем маја, припремали за финалну дебату Европске школе дебате. Из Ниша смо суботом за Београд путовали Душан Здравковић, студент Правног факултета, и ја, студенткиња Филозофског. Ни слутили нисмо да ћемо стећи толико пријатељстава, још мање да ће ти пријатељи касније постати - сарадници.
Финална дебата увелико је прошла и већ је стигао јул. Оставила сам неколико испита као проблем будућој, октобарској мени, и одлучила да се одморим. Те летње вечери упутила сам се ка култном месту окупљања младих у нашем граду - ка нишком кеју, да се видим са пријатељима. Као што то обично бива лети поред Нишаве, ред пријатеља био је толико дугачак, као да је свако у друштву повео сваког ког зна. И, наравно, мора да постоји неки начин да сваку од тих особа, знате и ви. Колико је свет мали, уверила сам се када сам на крају тог реда наишла управо на Новака, који је дошао из Београда у свој родни град. За све наше приче, једно вече било је мало...
"Како то мислиш, Новаче? Ми, да покренемо клуб?"
"Па да, ми их у Београду имамо."
Дотакли смо се дебате, наравно, причали о турнирима, разменили искуства о којима нисмо стигли да разговарамо у Београду. Посебно занимљива тема била је то колико смо контаката остварили, пријатеља стекли, и ствари научили, захваљујући дебати. И тада се јавила идеја...
"Али... Не знам, хоће ли студенти бити заинтересовани?“
Искрена да будем, пре те финалне дебате, нисам знала шта је "дарк веб". Ни које програме нуди Ерасмус плус. Нисам знала шта је "стејкхолдер", ни шта значи када ти Новосађани кажу "гари". Петоро нових пријатеља и једно дивно искуство касније, богатија сам за многа знања, за која нисам знала да ће ми бити потребна. А јесу.
Када поменем дебату, људи се често уплаше. Чини ми се да им делује као нешто што је тешко, напорно за слушање, озбиљно, и резервисано за политичаре. Такав став према дебати и не чуди што је она у Србији испрва била забрањена, 1997. године, када се појавила, да би наредне године била установљена као ваннаставна активност. Ако мене питате, ова активност би можда требало да буде „наставна“. Дебата вам омогућава да се упознате са актуелним проблемима у свету, да научите да градите аргументе, да речима нападате, али се и браните, да решавате проблеме, да размишљате логично и закључке доносите на основу чињеница. Откад се бавим дебатом, говорим како сам, захваљујући њој, побољшала свој јавни наступ. Ипак, важна ствар и за оне стидљиве, са страхом од јавног говорења, јесте то што у дебати – наступ није битан колико аргументи! Да, вероватно ћете се извештити у наступу пред публиком, али то овде од вас нико неће тражити.
Изазов у дебати, уједно и најузбудљивија ствар за вас као дебатера, јесте то што најчешће нећете заступати ставове са којима се лично слажете. Мене је ово правило ухватило неспремну када сам рекла „Како то мислите да нађем начин да одбраним ријалити програме у Србији?“. И то се десило само тада. Једном када научите да градите аргументе, имаћете их и за ствари за које нисте ни могли да верујете да постоји и друга страна са које се може посматрати. Када стекнете довољно искуства, тражићете да добијете страну коју у приватном животу не заступате, и са којом се већина људи не слаже, само да покажете како баш постоје легитмни аргументи! Да не говоримо о самоуверености коју ћете стећи. У првим дебатама на тренинзима, молили су нас да постављамо питања супротном тиму, само да постоји нека динамика – ако ништа друго. Након финалне дебате, пријатељи су ми рекли да су се уплашили када су чули како смо самоуверено устајали и прекидали говорнике противничког тима са „Извините, можете ли ми објаснити...“. Уплашили у добром смислу. Једина особа коју ћете плашити након што се извештите у дебати, бићете Ви – јер нисте веровали да Ви то можете.
"Ма да, биће заинтересовани сигурно, једном када науче шта је дебата, заправо. Замисли да их следеће године у ово време припремамо за неки турнир!
“Из тог осећаја сигурности, и из љубави према овој вештини, настала је и идеја Студентског дебатног клуба. То ће бити место где ће се окупљати студенти из целог Ниша, правници и економисти, електронци и филозофи, будући доктори, спортисти, инжењери, менаџери. И ту ће се, надамо се, још дуго година дебатовати о томе да ли војни рок треба да буде обавезан, да ли се алкохол треба забранити, да ли Грета доприноси или штети покрету за заштиту животне средине, и да ли би чланови краљевских породица морали да се држе својих породично наслеђених дужности. Можда ће се ускоро у Нишу зачути и дебате на енглеском језику, или ће настати нови турнир. Ми почињемо, а будуће генерације – ви наставите!
Да вам завршим причу са почетка. Новак, Душан и ја, поново смо се окупили у октобру. Уз кафу смо размишљали, још више причали, контактирали многе људе, тражили потпору и подршку за ову идеју. Погађате – наишли смо на пуно истомишљеника, на студенте који желе да раде са нама, и на професоре који су раширених руку дочекали наш предлог.
"И шта мислиш, Новаче, хоћемо ли успети?"
Успели смо. Добро дошли у #СДК!
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
