ЗНАЧАЈ ПРЕДМЕТА СТАТИСТИКА У ПЕДАГОШКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА ЗА АНАЛИТИЧКО-ИСТРАЖИВАЧКИ РАД И ПРОФЕСИЈУ ПЕДАГОГА
Стицање статистичке образованости предуслов је за бављење стручним и научним радом сваког педагога. Институционална подршка статистичком образовању студената, јавља се као темељно полазиште за развој истраживачких компетенција неопходних за обављање будућег позива педагога. Као студент, а касније предавач на курсевима статистике на универзитетском нивоу, ауторка је увидела и осетила како ставови и убеђења, посебно она негативна, могу имати директан утицај на атмосферу у учионицама и на могућност сваког индивидуалног студента да учи. С обзиром на то, циљеви учења статистике у педагошким истраживањима усмерени су на то да студенти научите основе статистике, како би се боље разумели и проценили информације у васпитно – образовној пракси. Jедно од најважнијих подручја рада педагога везано је управо за истраживање васпитно-образовне праксе и аналитичко-истраживачког рада.
Ово подручје обухвата: истраживање и сагледавање општих услова за одвијање образовно – васпитног рада, истраживање постојеће образовно – васпитне праксе и специфичних проблема и потреба васпитно – образовне праксе, истраживање ефеката и ефикасности нове образовне технологије, учествовање у испитивању нивоа и квалитета ученичких знања, истраживање практичне примене у наставничкој пракси знања и вештина стечених на многим семинарима и едукативним програмима, анализирање успеха ученика на квалификационим испитима за упис у средње школе, учешће у праћењу успеха ученика у средњој школи, истраживање оптерећености ученика школским обавезама, учествовање у програмирању и извођењу огледа, учествовање и/или координација у процесу самовредновања рада школе, учествовање у истраживањима научних и просветних институција, других школа, истраживача, анализирање планираних и реализованих часова (као и писаних припрема/сценарија ) свих видова васпитно-образовног рада, примену и повезивање методолошких и статистичких знања, израду пројекта истраживања, самостално конструисање мерних инструмента, израдау плана прикупљања и обраде података, процењивање утицаја добијених резултата у пракси, овладавање стручном терминологијом, способност критичког и етичког праћења научне и стручне литературе, разумевање логике статистичког закључивања и тестирања статистичких хипотеза, тумачење дескриптивних и инференцијалних статистичких поступка (https://starisajt.pedagog.rs/javna%20rasprava%20predlog%20rada.php)
Данашња статистика у педагошким истраживањима базира се на савременим и мултиваријантним статистичким поступцима. Максимум је доживела управо у ери када постоје заводи за статистику, статистички часописи, статистички билтени и годишњаци. Употреба статистичке методе осавременила је педагошка истраживања и допринела да се некадашње теоријске претпоставке, хипотезе и сазнања потврде и на емпиријски начин. Важан циљ статистике је усвајање статистичког начина закључивања као специјалне технике мишљења. Опште прихваћена, као једина поуздана основа за доношење судова о ефикасности различитих процедура, статистика је очигледно научна дисциплина чији је утицај на јавни и приватни живот огроман. Статистика као целовита научна дисциплина, примењује се и у природним и у друштвеним наукама, што указује на њену мултидисциплинарност. Широка примена статистичког метода у изучавању образовања и друштвених појава и процеса није случајна. Она се примењује пре свега због тежње друштва да се одлуке заснивају на научним, објективним и прецизним основама и информацијама.
Статистика у педагошким истраживањима има веома велики значај и могућности. Статистички поступци обезбеђују прегледност, систематичност и прецизност у проучавању педагошких појава и њихових међусобних веза, као и да се добијени подаци и резултати истраживања среде и повежу у смислену целину. Правилном применом статистичких метода и поступака обезбеђује се већи степен научности педагошких истраживања и поузданија основа за планирање (пројектовање) различитих сегмената развоја система васпитања и образовања.
Педагозима су потребна одређена теоријска знања, као и практична оспособљеност за њихову примену. Учење статистике се не своди на памћење статистичких правила и образаца и израчунавање статистичких параметара, већ за пружање могућности учења које подразумева да статистичке појмове и законе усвајају с разумевањем и да развијају статистички начин мишљења. Предмет Статистика у педагошким истраживањима развија компетенције будућих педагога за планирање, програмирање и истраживање у области васпитања и образовања, за примену методолошких знања, оспособљавање за критичко сагледавање различитих становишта о начину и могућностима сазнавања и истраживања, о стицању знања о логичко-епистемолошким основама, карактеристикама, врстама и могућностима истраживања, за за праћење стручне и научне литературе, за критички однос према литератури и спроведеним истраживањима. Све ово има за циљ да образује будуће педагоге да интелектуално реагују на квантитативне информације у свету око њих. Информатичка писменост, статистичка логика, статистичко мишљење и вештина савладаности статистичких поступака представљају предуслов истраживачких активности које су услов за стручно усавршавање, иновирање наставног процеса и усавршавање васпитно-образовне праксе.
Када се студенти друштвених факултета (педагогија, социологија, психологија), изненаде што морају слушати и полагати статистику, они то често коментаришу речима да су поменуте студије уписали управо зато што не воле, и не знају – математику. Дакле, поистовећују статистику са математиком. До таквог става дошло је због несхватања суштине примене статистичке методе, неразумљивости статистичког језика, различитости статистичких симбола за исте мере, методички необликованих уџбеника и сл. Учење статистике се не своди на памћење правила и образаца већ је потребно да се статистички појмови и закони усвајају са разумевањем и да код студената развијају статистички начин мишљења. Настава из Статистике у педагошким истраживањима на Филозофском факултету Универзитета у Нишу управо на томе инсистира.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.