Педагогија

БУДУЋИ ПЕДАГОЗИ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ

9. мај 2021. Педагогија
Коментари
1176 речи, ~6 минута читања

0%

БУДУЋИ ПЕДАГОЗИ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ /

Полазећи од захтева савремене педагошке теорије и актуелних потреба унапређивања педагошке праксе, улога педагога, као стручних сарадника, данас подразумева широк спектар деловања. Осим кључног захтева, који се нормативно и прагматично поставља пред педагоге, да унапређује васпитно-образовну праксу, од њих се, у систему актуелних друштвених промена, очекује континуирано сопствено усавршавање. Подразумева се да, пред захтевима своје струке и изазовима новог времена, осим стручних знања и вештина педагог поседује лични потенцијал и интринзичну мотивацију за истраживање. За очекивати је да су педагози, као стручни сарадници, обучени и спремни да примењују нове технологије у сопственом раду, да делују у складу са савременим тенденцијама у систему институционалног предшколског и школског образовања и васпитања, да су обучени за тимски рад, да повезују савремена научна сазнања и искуства из праксе, да планирају и реализују акциона истраживања, на основу којих ће моћи да препознају потребе и могуће правце деловања на дете (ученика), чије потенцијале је потребно развити до максимума. Педагози у предшколским установама и школама морају бити припремљени да делују као квалитетни планери, организатори и евалуатори, према потребама установе, те да повезују активности свих субјеката у јединствен систем. Подразумева се да током свог универзитетског образовања сваки будући педагог стиче квалитетна педагошка, психолошка и методичка знања, поткрепљена сазнањима из области филозофије и социологије васпитања и образовања. Осим тога, кроз организовану педагошку праксу, током студија, будући педагози се упознају са основним елементима организације рада у установи и могућностима деловања на дете. Стога је значајно питање опредељења младих људи за ово занимање. Има много претпоставки о којима је потребно водити рачуна када се студенти кроз систем универзитетског образовања припремају да раде као педагози у предшколским установама и школама.

У овом тексту постављамо два кључна питања. Једно се односи на разлоге због којих они уписују ове студије, а друго на чињеницу колико су свршени средњошколци обавештени о захтевима ове струке, пре него што упишу студије педагогије? Рад педагога, као стручних сарадника у васпитно-образовним установама, подразумева широко поље деловања, у односу на ученике, родитеље, наставнике и ширу друштвену заједницу. Од учешћа у планирању и програмирању рада школе, реализације образовно-васпитног процеса, праћења и вредновања активности, преко сарадње и рада са ученицима, родитељима и наставницима, појединачно и на нивоу стручних органа и институција у школи и ван ње, до истраживања образовно васпитне праксе и њеног унапређивања, саветодавни рад педагога се прожима у свим поменутим областима.

Корак даље у активностима педагога представљају истраживања у поменутим областима, у функцији праћења ефеката образовно-васпитног рада у школи, као и његовог унапређивање. Овакав рад подразумева квалитетну стручну оспособљеност педагога, дидактичко-методичку обученост и добро познавање психофизичких особености деце (ученика). Стога је комплексност његовог деловања одређена његовим интересовањима за поменуте активности, пред изазовима струке. Аналитичари педагошке праксе у активностима стручних сарадника напросто налазе још један доказ да образовна делатност еволуира, развојно-узлазном линијом, што доказује и боља структуираност школских програма, за који су директно одговорни стручни сарадници (педагози). Развој хуманистичких наука, као исходишта васпитнообразовног рада, али и унапређивање садржаја и структуре школских дисциплина (предмета), условили су квантитативни и квалитативни развој педагошког кадровског потенцијала, од учитеља за целокупни наставни програм, преко експанзије предметних учитеља, до појаве стручних сарадника (педагога), специјализованих за унапређивање педагошког рада школе. У школским системима многих земаља задаци и активности педагога нису широко одређени као код нас. У образовно-васпитним установама раде специјалисти са профилом сличним нашим педагозима, који су специјализовани за ужу област, као нпр. педагог организатор (планирање, реализација и вредновање, увођење у посао приправника), педагог који се бави развојем у односу на курикулум, специјалиста за позивни и професионални развој, за организацију слободног времена и сарадњу с родитељима, социјални педагог и други профили. Често се специјализовани стручњак назива школски саветник (school counsellor), чији су задаци идентични задацима педагога, да истражује и унапређује васпитнообразовну праксу, побољша квалитет наставног и школскога рада. У америчким и канадским школама саветници пружају помоћ ученицима у учењу, превентивно и саветодавно делују како би их подстакли на активност, усмеравају њихов интелектуални, социо-емоционални и професионални развој (планирање каријере).

Све ове активности захтевају мобилност педагога и његову спремност да организује посао тако да се активности прожимају и надовезују једна на другу. Полазиште за планирање предстојећих активности јесте евалуација претходних. Све до сада речено потврђује да педагози у образовно-васпитним инситуцијама морају бити не само добро обучени, него и благовремено обавештени о захтевима који се пред њих постављају. Наравно, уколико су ти захтеви усклађени са нивоом њихове аспирације, заинтересованост за активности и постигнућа стручних сарадника у школама ће бити већа. Стручни сарадници морају поседовати знања из области дечјег развоја и учења, мотивације и понашања. Такође, морају поседовати и вештине за консултативан и саветодавни рад, групни рад са децом и одраслима (родитељима, наставницима и другим стручним лицима у школи), за рад са децом са развојним сметњама, као и вештине за имплементацију образовно-васпитних програма и координацију са свима који учествују у реализацији ових програма. Такође је значајно да поседују знања и вештине за решавање етичких и правних питања везаних за школу.

Наравно да ће сваки педагог имати већа или мања интересовања за одређено подручје рада, у зависности од стечаних педагошких и других знања, искустава у педагошкој пракси, личних афинитета и амбиција. Стога је значајно да се у систему универзитетског образовања приступи врло одговорно припреми будућих педагога за занимање, благовременом увођењу у захтеве струке и континуираном подстицању интересовања за педагошко деловање. У педагошкој пракси је запажено да нам је најчешће ситуација у школама које имају стручне сараднике далеко боља, него у онима које их немају. У таквим школама се квалитетније планира и програмира рад (коришћењем стручних анализа остварених резултата). Континуирано се прати наставни рад и проналазе савременија дидактичка решења. Педагози успешно, стручно и педагошки осмишљено, уводе у посао младе наставнике и брину о стручном усавршавању целокупног наставног особља. У сарадњи са наставницима, благовремено идентификују даровиту децу и подстичу њихов развој. Такође раде на идентификацији и опсервацији деце која имају тешкоће у учењу и напредовању, пружају им одговарајућу помоћ и учествују у изради индивидуалних образовних програма. Раде саветодавни рад са децом и младима, наставнике упућују како да поступају у одређеним педагошким ситуацијама, а родитељима помажу у бољем разумевању своје деце. Педагози такође прате и подстичу напредовање ученика и помажу им у избору школе и будућег занимања, проучавају и прате одређени педагошки феномен у школи и проналазе одговарајућа решења, стварају повољнију климу за наставни рад, професионално учествују у реализацији педагошких иновација, стручно анализирају њихову примену и компетентно оцењују ефекте. Ово су само нека од кључних питања која је потребно нагласити у систему универзитетског образовања будућих педагога и оспособити их за квалитетно педагошко деловање. Уз благовремено информисање о захтевима струке и подстицање интересовања за истраживање педагошке праксе, могуће је подстаћи и динамичан развој професионалних компетенција младих педагога.

Онолико колико савремени свет буде имао поверења у визије, делатност и добре намере педагогије, толико ће хуманистичка свест друштва бити изразитија, а цивилизацијска постигнућа већа и драгоценија.

 

Литература

Kopas-Vukašinović, E. M., & Maksimović, J. [2011]. Diplomski radovi studenata pedagogije i njihove profesionalne kompetencije. Nastava i vaspitanje, 60(4), 688-702.

Kopas-Vukašinović, E., & Maksimović, J. [2010]. Interesovanja studenata pedagogije za profesionalno angažovanje i istraživački rad. Nastava i vaspitanje, 59(4), 587-602.

Maksimovć, J., Petrović, J., & Osmanović, J. [2015]. Profesionalne kompetencije budućih pedagoga. Istraživanja u pedagogiji, 5(1), 50-63.

 

pedagogija , pedagozi , savremeno društvo , studijski program ,

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600