Педагогија

IZAZOVI ŠKOLSKOG PEDAGOGA U 21. VEKU: Područje rada i svest o promenama u vaspitno-obrazovnom sistemu

29. јул 2021. Педагогија
Коментари
3738 речи, ~17 минута читања

0%

ПОДРУЧЈА РАДА ШКОЛСКОГ ПЕДАГОГА / Jelena Maksimoivć

Izazovi školskog pedagoga u 21. veku su brojni, a područja njegovog rada počivaju na izrazitoj svesti o stalnim promenama u vaspitno-obrazovnom sistemu. Trnavac (2007) je u svom istraživanju utvrdio da se pedagozi najviše bave sledećom trijadom: rad s učenicima, rad s nastavnicima i rad s roditeljima. Specifičnost posla školskog pedagoga možemo ilustrovati prikazom oblasti rada školskog pedagoga koji se nalaze u Konačnom predlogu programa rada školskog pedagoga u osnovnoj i srednjoj školi (Zlatić, 2021):

  • Planiranje i programiranje obrazovno-vaspitnog rada: 2-4 sati nedeljno,
  • Realizacija nastavnog i obrazovnog procesa: 1-3 sata nedeljno,
  • Praćenje i vrednovanje rada škole: 1-3 sata nedeljno,
  • Unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada i saradnja sa nastavnicima: 5-7 sati nedeljno,
  • Rad i saradnja sa učenicima: 7-9 sati nedeljno,
  • Saradnja sa roditeljima: 1-3 sati nedeljno,
  • Istraživanje obrazovno-vaspitne prakse: 2-4 sati nedeljno,
  • Rad u stručnim organima: 1-3 sati nedeljno,
  • Saradnja sa stručnim institucijama, lokalnom zajednicom i stručno usavršavanje: 0,5-1,5 sati nedeljno,
  • Vođenje dokumentacije: 0,5- 1,5 sati nedeljno,
  • Priprema za rad: 10 sati nedeljno.

Pedagozi su obavezni da u svoj godišnji program rada uvrste poslove iz svih 11 oblasti. Koje će poslove iz svake od ovih oblasti favorizovati i koliko će vremena planirati za koju od ovih oblasti zavisi od samih pedagoga, uslova u kojima rade, sredine u kojoj rade, od učenika, od toga šta će im biti prioritet za tu školsku godinu. Pri tome moraju imati u vidu da vreme koje će planirati za pojedinu oblast mora biti u granicama vremena koje je za svaku od 11 oblasti navedeno. Tako će, npr. za prvu oblast Planiranje i programiranje obrazovno-vaspitnog rada pedagog moći u svom Godišnjem programu da odredi najmanje 2, a najviše 4 sata, i tako redom do poslednje oblasti Priprema za rad gde je predviđemo 10 sati nedeljno. Ovakvim rešenjem je obezbeđena potrebna autonomija školskim pedagozima i školama jer rade u različitim uslovima, a u isto vreme je obezbeđena i potrebna kompleksnost i sveobuhvatnost problematike na kojoj radi školski pedagog (Zlatić, 2021). Kroz sistem univerzitetskog obrazovanja budućih pedagoga, studenti se pripremaju za permanentno učešće u planiranju i programiranju rada škole, za organizaciju obrazovnih i drugih aktivnosti u njoj, za analitičko-istraživačku delatnost u funkciji unapređivanja vaspitno-obrazovne prakse, kao i za obavljanje svih prethodno predstavljenih područja rada koja obavlja pedagog koji je zaposlen u školi.

Planiranje i programiranje rada škole u celini ili pojedinačnih vaspitno-obrazovnih aktivnosti predstavlja osnovnu i početnu etapu u opštoj brizi pedagoga o školi u kojoj radi. Preko planova i programa, pre svega, on se brine o opštoj funkciji škole, kao i o njenom razvoju. Odgovor na pitanje šta se radi u školi nalazi se u planovima, programima i pripremama rada svih subjekata, za sve programe i sve vrste aktivnosti. O neposrednom radu školskog pedagoga na planiranju, Trnavac (1993) govori kao o direktnom angažovanju na izradi sopstvenog plana i programa rada i onih programa za čiju je realizaciju zadužen. Školski pedagog ima sledeće poslove u ovoj oblasti (Pravilnik o programu svih oblika rada stručnih saradnika, 2012): Učestvovanje u izradi vaspitnog plana samovrednovaja i razvojnog plana ustanove; Učestvovanje u izradi godišnjeg plana rada ustanove i njegovih pojedinih delova; Pripremanje godišnjih i mesečnih planova rada pedagoga; Učestvovanje u pripremi individualnog obrazovnog plana za učenike; Učestvovanje u inovativnim vidovima planiranja nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada; Učešće u izboru i predlozima odeljenskih starešinstava; Učestvovanje u izboru i koncipiranju raznih vannastavnih i vanškolskih aktivnosti; Pružanje pomoći nastavnicima u izradi planova dopunskog, dodatnog rada, praktične nastave i sekcija i slično. Trnavac (1993) naglašava da postoje četiri grupe poslova školskog pedagoga u ovoj oblasti: Osnove planiranja i programiranja (da prikupi zakone, normative, pravilnke, uputstva, nastavne planove i programe); Godišnji planovi i programi rada škole (u celini i po segmentima); Planiranje, programiranje i pripremanje neposrednog vaspitno-obrazovnog rada; Izrada sopstvenog plana i programa rada. Učešće u planiranju i programiranju vaspitno-obrazovnog rada jedan je od najznačajnijih zadataka školskog pedagoga, jer doprinosi osmišljenom i organizovanom ostvarivanju plana i programa vaspitno-obrazovnog rada škole, a ujedno i mogućnost za osavremenjavanje i racionalizaciju vaspitno-obratovne prakse.

Praćenje, merenje i vrednovanje su tri temeljne kategorije jedinstenog procesa koji čini bitnu osnovu savremene organizacije rada u školi. Većina autora vrednovanje definišu kao način za dobijanje povratne informacije o ostvarenju cilja vaspitnog i obrazovnog rada (Hebib, 1997: 165-179; Jurić, 2004; Trnavac, 1993). Trnavac (199) tvrdi da ako je sistem za dobijanje povratne informacije dobar (praćenje, merenje, vrednovanje), on će izazvati pozitivne promene u ponašanju svih učesnika vaspitno-obrazovnog rada. Dalje ističe da je osnovni smisao vrednovanja u povratnoj informaciji, a funkcija u unapređivanju vaspitno-obrazovnog rada škole. Može se reći da je evaluacija imanentna procesu vaspitanja i da je preduslov kontinuiranosti vaspitno-obrazovnog rada (Hebib, 1997). Kao i njegovi najbliži saradnici u poslu (učitelji i nastavnici), školski pedagog mora da potvrđuje svoju sposobnost da pedagošku teoriju smisleno koristi u praksi, da je proverava, potvrđuje i dopunjuje, jer time stvara uslove za njeno konstantno menjanje i unapređivanje (Kopas-Vukašinović i Maksimović, 2011). U primeni vrednovanja nema granica jer se može vrednovati svaki postupak, tok, proces ili rezultat.

Praćenje i vrednovanje rada nastavnika podrazumeva (Trnavac, 1993): Praćenje i vrednovanje pripremanja nastavnika za vaspitno-obrazovni rad; Praćenje i vrednovanje organizacije vaspitno-obrazovnog procesa; praćenje i vrednovanje stručnog usavršavanja nastavnika u radu; praćenje i vrednovanje kvaliteta ostvarene saradnje nastavnika sa roditeljima učenika; Javne-stručne nastupe i postupke, tehnike i instrumente za samoevaluaciju nastavnika u vaspitno-obrazovnom procesu. Pod praćenjem i vrednovanjem rezultata koje su postigli učenici Trnavac (1993) podrazumeva: Praćenje učenika u nastavnom radu (testovi znanja, ček-liste, grafikoni postignuća učenika i sl); Praćenje i vrednovanje sadržaja aktivnosti učenika u slobodnom vremenu; Praćenje i vrednovanje odnosa učenika prema dužnostima (dežurnog redara, povremenim obavezama u odeljenskoj zajednici i sl); Vrednovanje učenika u realizaciji zadataka društveno-korisnog rada; Praćenje i vrednovanje interesovanja, moralnih stavova i vrednosti; Vrednovanje socijalnog ponašanja i prilagođavanja učenika i postupke i instrumente samoevaluacije učenika.

Osnova saradnje školskog pedagoga i nastavnika je međusobni uticaj zbog ostvarivanja zajedničkih ciljeva. Trebalo bi zajedički da pripremaju, realizuju, analiziraju i vrednuju rad, ali i zajednički da nalaze rešenja za postizanje boljih rezultata. U svakodnevnom radu školskog pedagoga, pedagoško-instruktivni rad nije ništa izdvojeno i posebno, a odvija se uporedo i u sastavu svih drugih aktivnosti. Kada govorimo o pedagoško-instruktivnom radu mislimo na područje rada pedagoga čija je osnovna svrha pedagoško, tj. stručno poučavanje nastavnika kako bi oni kvalitetnije obavljali svoj posao (Hebib, 1997). Ovaj pojam Trnavac (1993) definiše kao pomaganje i instrukcija u rešavanju različitih teškoća i problema u vaspitno-obrazovnom radu i zajedničko iznalaženje rešenja za unapređivanje tog odnosa.

Posao školskog pedagoga u oblasti unapređivanja vaspitno-obrazovnog rada i saradnji sa nastavnicima obuhvata sledeće (Pravilnik o programu svih oblika rada stručnih saradnika, 2012; Zlatić, 2021): Konkretizovanje i operacionalizovanje ciljeva i zadataka obrazovno-vaspitnog rada i u skladu sa njima odabiranje odgovarajućih sadržaja, oblika, metoda i sredstava obrazovno-vaspitnog rada; Pomoć u osmišljavanju časova sa što većom zastupljenosti aktivne nastave, kooperativnih oblika nastave, individualizovane i diferencirane nastave; Iniciranje unapređivanja nastavnog rada od procesa prenošenja znanja ka procesu učenja; Pružanje pomoći u stručnom usavršavanju nastavnika i njihovo učešće u seminarima, odnosno akreditovanim programima; Ispitivanje uzroka problema koji se javljaju u obrazovno-vaspitnom radu; Upućivanje nastavnika na korišćenje stručne literature radi osavremenjivanja nastavnog procesa; Saradnja sa nastavnicima za izradu didaktičkog materijala, prikupljanju i korišćenju materijala; Praćenje načina vođenja pedagoške dokumentacije nastavnika; Saradnja i pomoć odeljenjskim starešinama u kvalitetnom obavljanju ove uloge i sl. U samoj fazi planiranja nastave, pedagog može instruktivno usmeravati nastavnike na osnovne primere dobrog planiranja, na adekvatan izbor oblika rada i nastavnih metoda, kao i na usmerenost prema individualnim razlikama i uzrasnim karakteristikama učenika (Stamatović, 2005). Uspešna saradnja pedagoga i nastavnika rezultiraće donošenjem delotvornih zaključaka od strane nastavnika, uz nenametljivu pomoć pedagoga, u razrešavanju nekog pedagoškog problema.

Pedagog u školi u saradnji sa učenicima pomaže da bolje shvate i upoznaju sebe, da procene svoje mogućnosti, da usklađuju svoje želje i prohteve sa drugima, razrešavaju svoje probleme, menjaju svoje ponašanje. Rad školskog pedagoga sa učenicima ogleda se pre svega u pružanju podrške i pomoći u različitim oblicima rada učenika u školi. Osim problema, pedagog je važna podrška učenicima u usponima njihovog rada. Vaspitni proces nastavnika i učenika, kao i pedagoga prolazi kroz određene faze: prva se odnosi na proučavanje, zatim pedagoško vođenje i pedagoško savetovanje. Pedagog se usredređuje na dete koje je u ulozi učenika, prati njegovo ponašanje, odnos sa drugom decom, promene koje se dešavaju u školi, porodici. Na osnovu tih rezultata koje je pedagog prikupio u radu sa učenicima, direktor i uprava škole mogu relevantnije da sagledaju opšte stanje u školi i da se pripreme za bolje sisteme rukovođenja i upravljanja vaspitno-obrazovnim procesom i školom (Simić, 2012). Osnovna polja rada pedagoga sa učenicima obuhvataju: upoznavanje položaja dece u uslovima njihovog razvoja, ispitivanje pripremljenosti i zrelosti za uključenje u pojedine programe školovanja, praćenje njihovog ukupnog razvoja, a posebno napredovanja i školskom radu i učenju i pedagoško-instruktivni, odnosno savetodavni vaspitni rad sa učenicima (Trnavac, 1993).

Oblasti rada školskog pedagoga u ovom području predstavljeni u Pravilniku o programu svih oblika rada stručnih saradnika (2012) su: Ispitivanje deteta upisanog u osnovnu školu; Praćenje dečjeg razvoja i napredovanja; Praćenje opterećenosti učenika (sadržaj, vreme, obim i vrsta i način angažovanosti deteta odnosno učenika); Stvaranje optimalnih uslova za individualni razvoj deteta odnosno učenika i pružanje pomoći i podrške; Identifikovanje i rad na otklanjanju pedagoških uzroka problema u učenju i ponašanju; Analiziranje predloga i sugestija učenika za unapređivanje rada škole i pomoć u njihovoj realizaciji; Učestvovanje u pojačanom vaspitnom radu za učenika koji vrše povredu pravila ponašanja u školi ili se ne pridržava odluka direktora i organa škole, neopravdano izostane sa nastave pet časova, odnosno koji svojim ponašanjem ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava. Učenicima pedagog škole može pomoći posredno i neposredno, posredno tako što će uticati stavaranjem povoljnih uslova za normalan razvoj dece u školi, a neposredno tako što će im pomagati savetima.

Savetodavni vaspitni rad, na određeni način, ostvaruju svi koji vaspitavaju decu i omladinu–roditelji, vaspitači, učitelji, nastavnici, direktor škole, mas mediji i dr. Međutim, savetodavni vaspitni rad koji obavlja pedagog škole ima institucionalizovanu formu, planski i programski je predviđen i metodički promišljen. Savetovanje nije predavanje već oblik neposredne komunikacije. Za školu je najvažnije savetovanje u svrhu vaspitnog delovanja, kojim se bavi školski pedagog (Simić, 2012). Savetovanje učenika se ne odnosi samo na učenike koji imaju problema u učenju i ponašanju, već i na učenike koji su daroviti, koji imaju posebne sklonosti i interesovanja i koji žele da ispolje svoju kreativnost.

Porodica i škola su dva osnovna faktora vaspitanja. To su dve institucije koje su zajednički zainteresovane za učenikov razvoj i napredak, zato je bitno naglasiti da je neophodna njihova stalna saradnja. Ostvaruje se kroz različite oblike, od individualnih konsultacija, preko roditeljskih sastanaka, organizovanog rada roditelja preko Saveta roditelja škole, uključivanjem roditelja u vannastavne aktivnosti škole (akcije, tribine, sekcije...) i sl. U radu sa roditeljima pedagog škole programira, organizuje, preduzima, prati i vrednuje sve one aktivnosti koje će povoljno uticati na ukupni razvoj deteta (učenika) i rad škole (Trnavac, 1993). U neposrednom radu sa roditeljima, dominira savetodavni rad, a u posrednom radu, sve one aktivnosti u kojima učestvuju drugi, odnosno, nastavnici, uprava škole, odeljenske starešine, a utiču na ponašanje i angažovanje roditelja i porodice u vaspitavanju dece. Pedagog ostvaruje saradnju sa roditeljima kroz pedagoško organizovan rad. Oblici rada su najčešće individualni i grupni. Individualna saradnja sa roditeljima podrazumeva informisanje roditelja o razvoju učenika, pedagoške instrukcije i savete za prevazilaženje nastalih problema. Pedagog može da organizuje tematske roditeljske sastanke za grupe roditelja, roditelje jednog odeljenja ili jednog razreda. Ti roditeljski sastanci imaju za cilj i obrazovanje roditelja, a realizuju se u vidu tribina, kurseva, seminara i radionica. Još jedan od oblika saradnje pedagoga sa roditeljima jeste i formiranje savetovališta za roditelje (Stamatović, 2005). Za razvijanje interpersonalne komunikacije između pedagoga i roditelja veoma je bitan prvi kontakt, jer se već tada javlja uzajamno delovanje. I jedna i druga strana treba da vode računa o utisku koji će ostaviti, ako on bude pozitivan ulivaće volju za daljom saradnjom, tj. interakcijom.

U sistemu savremenog vaspitanja i obrazovanja, naglašena je uloga i značaj analitičko-istraživačkog rada pedagoga. Pritom se pod analitičkim radom podrazumeva analiza opštih uslova za realizaciju vaspitno–obrazovnog rada i analiza rezultata realizovanog vaspitno–obrazovnog procesa, a pod istraživačkim radom realizacija tzv. malih istraživanja školske prakse i učestvovanje u realizaciji istraživanja koje organizuju i sprovode naučne i istraživačke institucije (Hebib i Matović, 2011). Dakle, analitičko-istraživački rad pedagoga, u uslovima školskog rada, ne treba identifikovati sa naučno-istraživačkim radom, u pogledu normi, nivoa i stroge kontrole uslova. Radi se o analizama i istraživanjima u relativno skromnim, školskim uslovima, ali koja moraju biti stručno i naučno zasnovana (Trnavac, 1993).

Kao stručni saradnik u školi, pedagog je nosilac projekata koji se realizuju u školama. Ovi projekti tematsko pokrivaju široko područje delovanja, u odnosu na nastavnike, učenike, roditelje i širu društvenu zajednicu. Može se zaključiti da profesionalizam pedagoga u savremenom školskom sistemu podrazumeva istraživanje vaspitno-obrazovne prakse, u funkciji njenog unapređivanja (Kopas-Vukašinović i Maksimović, 2011). Prilikom određenja problema istraživanja, školski pedagog, pored uzimanja u obzir postojećeg stanja u praksi, neminovno mora da koristi i relevantna teorijska znanja. Pedagog kroz rad najčešće otkriva potencijalne probleme istraživanja. Drugi učesnici u vaspitno–obrazovnom procesu (učenici, nastavnici, roditelji, direktori i dr.) takođe, mogu da podstaknu i ukažu na pitanja koja treba da budu predmet istraživanja. U ovim istraživanjima ispitanici mogu da budu učesnici u vaspitno–obrazovnom procesu, npr. učenici, nastavnici, učitelji, roditelji, direktori, predstavnici lokalne zajednice itd. Međutim, ispitanici u ovim istraživanjima mogu da budu i udžbenici, nastavni sadržaji, vaspitno–obrazovne aktivnosti i sl. Istraživanja koja pedagog sprovodi u školi ne preduzimaju se sa namerom da se vrši generalizacija dobijenih rezultata sa uzorka na populaciju. Osnovni razlog za to sadržan je u činjenici da je svrha ovih istraživanja da pomognu pedagogu u rešavanju konkretnih problema sa kojima se on susreće u radu u školi (Hebib i Matović, 2011). U ovoj oblasti pedagog obavlja sledeće vrste poslova (Zlatić, 2021): Istraživanje i sagledavanje opštih uslova za odvijanje vaspitno-obrazovnog rada u školi; Istraživanje postojeće obrazovno-vaspitne prakse i specifičnih problema i potreba škole; Učestvovanje u ispitivanju nivoa i kvaliteta učeničkih znanja; Istraživanje opterećenosti učenika školskim obavezama; Istraživanje prektične primene u nastavničkoj praksi znanja i veština stečenih na mnogim seminarima i edukativnim programima i sl. Moglo bi se zaključiti da školski pedagog ne može uspešno ostvarivati svoju ulogu u školi bez sistematskog i kontinuiranog analitičko–istraživačkog rada. Stoga bi se analitičko-istraživački rad mogao razumevati ne samo kao jedno područje rada školskog pedagoga, već kao pristup i polazna osnova u obavljanju uloge stručnog saradnika u školi. Jedan kompletan pedagog mora imati želju, volju i sposobnost za stalno unapređivanje i menjanje svoje vaspitne prakse kroz istraživački rad. Takođe, potrebno je da ume da prepozna probleme u školi koje može istraživati.

Rad pedagoga u stručnim organima obuhvata oblasti rada školskog pedagoga u ovom području koje su predstavljene u Pravilniku o programu svih oblika rada stručnih saradnika (2012). Radi se o sledećem: Učestvovanju u radu vaspitno-obrazovnog, nastavničkog veća, odnosno pedagoškog veća (davanjem saopštenja, informisanjem o rezultatima obavljenih analiza, pregleda, istraživanja i drugih aktivnosti od značaja za obrazovno-vaspitni rad i jačanje nastavničkih kompetencija); Učestvovanju u radu timova, veća, aktiva i komisija na nivou ustanove koji se obrazuju radi ostvarivanja određenog zadatka, programa ili projekta; Učestvovanju u radu pedagoškog kolegijuma, pedagoških veća i stručnih aktiva za razvojno planiranje i razvoj predškolskog, školskog programa, odnosno programa vaspitnog rada; Predlaganju mera za unapređivanje rada stručnih organa ustanove.

Saradnja sa stručnim institucijama, lokalnom zajednicom i stručno usavršavanje pedagoga usmerena je na obezbeđivanje kontinuiteta u praćenju i usmeravanju razvoja učenika. Školski pedagog pri tome ostvaruje saradnju sa stručnim saradnicima predškolskih ustanova, srednjih i drugih osnovnih škola. Ova saradnja namenjena je razmeni iskustava, rešavanju problema vezanih za prelazak učenika iz jedne u drugu školu, obezbeđivanju kontinuiteta prilikom uključivanja učenika u različite oblike individualizovanog rada, slobodnih i društvenih aktivnosti itd. Takođe, učešće pedagoga je značajno i u izradi stručnog usavršavanja nastavnika i ostalih stručnih saradnika škole. Njegovo učešće se ogleda, pre svega, u predlaganju tema koje su u funkciji unapređivanja i osavremenjivanja vaspitno-obrazovne prakse. Posao školskog pedagoga u ovom području rada je sledeći (Pravilnik o programu svih oblika rada stručnih saradnika, 2012; Zlatić, 2021): Saradnja sa obrazovnim, zdravstvenim, socijalnim, naučnim, kulturnim i drugim ustanovama koje doprinose ostvarivanju ciljeva i zadataka vaspitno-obrazovnog rada; Saradnja sa srednjim školama; Izrađivanje koncepcije plana i programa stručnog usavršavanja nastavnika i stručnih saradnika u školi; Rad na sopstvenom stručnom usavršavanju; Učešće u mentorskom radu sa pripravnicima i njihovim uvođenjem u posao; Uspostavljanje saradnje sa lokalnom zajednicom i realizacija zajedničkih poslova i akcija; Aktivno učestvovanje u radu stručnih društava, organa i organizacija. Pedagog se stručno usavršava na sledeći način: praćenjem stručne literature i periodike, praćenjem informacija od značaja za obrazovanje i vaspitanje na internetu; učestvovanjem u aktivnostima strukovnog udruženja (Pedagoško društvo Srbije) i na Republičkoj sekciji pedagoga i psihologa Srbije, pohađanjem akreditovanih seminara, učešćem na kongresima, konferencijama, tribinama, osmišljavanjem i realizacijom akreditovanih seminara, pohađanjem stručnih skupova, razmenom iskustva i saradnjom sa drugim pedagozima i stručnim saradnicima u obrazovanju (Pravilnik o programu svih oblika rada stručnih saradnika, 2012).

Kao što se iz prethodno rečenog može zaključiti, veoma je značajna saradnja školskog pedagoga, osim sa drugim obrazovnim institucijama, i sa zdravstvenim institucijama, socijalnim i kulturnim ustanovama, institutima i ustanovama koje se bave proučavanjem pitanja iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, a to sve u cilju unapređivanja i osavremenjivanja obrazovno-vaspitnog rada. Pored toga, pedagog u školi je dužan da permanentno radi i na svom individualnom stručnom usavršavanju.

Pedagog, kao i ostali stručni saradnici škole vode pedagošku dokumentaciju o svom radu. Pored dokumentacije o svom radu, školski pedagog mora da ima uvid i u pedagošku dokumentaciju koja se vodi u školi i da doprinosi njenom unapređivanju. Posao školskog pedagoga u oblasti vođenja dokumentacije obuhvata sledeće (Zlatić, 2021): Vođenje dokumentacije o svom radu: planova i programa rada (godišnji-globalni i mesečni-operativni), dnevnik rada, dosijea o radu sa učenicima koji zahtevaju poseban rad, dokumentacija o izvršenom istraživačkom radu, obavljenim pregledima, izveštajima itd; Učestvovanje u unapređivanju školske pedagoške dokumentacije, posebno one koja se odnosi na planiranje i praćenje realizacije programa rada škole, kao i dokumentacije o stručnom usavršavanju zaposlenih u školi; Vođenje evidencije i dokumentacije o saranji sa učenicima, nastavnicima i roditeljima; Vođenje evidencije i dokumentacije o projektima koji se realizuju u školi, ili su vezani za školu.

Jurić (2004) dokumentaciju koja se čuva u školi deli na dokumentaciju nastalu u školi (interna dokumentacija) i dokumentaciju čiji su saržaji vezani za školu ali potiču od vanjskih institucija i osoba koje sarađuju sa školom (eksterna dokumentacija). Prva grupa dokumenata obuhvata sva područja rada škole, a posebno: planove i izveštaje o radu škole, nastavu, razredna veća, dežurstva, satnice i raspored časova, saradnju sa roditeljima učenika, slobodne aktivnosti, profesionalno informisanje i savetovanje, učeničke radove i drugo. Drugu grupu dokumenata čine: zakoni, propisi tela vlasti, izveštaji o nadzoru i pregledu škole, beleške o učenicima sa posebnim informativnim pogledom o zdravlju učenika i ostali dokumenti koji su nastali van škole. Dobra pedagoška dokumentacija omogućuje pedagogu da ispoštuje neke elementarne principe svog rada. Ti principi su: ekonomičnost, racionalnost, efikasnost u radu, objektivnost, istinitost, preglednost, individualni pristup učeniku u nastavniku itd. (Trnavac, 1993). Pedagoška dokumentacija je značajna u radu školskog pedagoga, iz razloga što on kroz nju može lako da sagledava nastanak, prošlost i razvoj neke pojave. Takođe, on može da upoređuje određene podatke, pojave ili učenike. Ova dokumentacija omogućava pedagogu da pravovremeno otkriva probleme i da preduzima korektivne pedagoške mere. Zato je veoma bitno da pedagog svakodnevno vodi dokumentaciju kako o svom radu, tako i o radu škole.

Priprema za rad odnosi se na radno vreme pedagoga u školi koje iznosi iznosi četrdeset sati nedeljno, s tim što trideset sati posvećuje realizaciji planiranih programskih zadataka, a deset sati za pripreme. Poslovi školskog peagoga u ovoj blasti su (Trnavac, 1993; Zlatić, 2007): Pripremanje i planiranje rada sa učenicima, nastavnicima i roditeljima; Pripremanje i planiranje analiza i saopštenja; Pripremanje i planiranje predavanja za učenike, nastavnke i roditelje; Pripremanje i planiranje materijala za pojedina israživanja i izradu instrumenata; Pripremanje i planiranje poseta časovima; Pripremanje i planiranje uvođenja inovacija u vaspitno-obrazovni proces; Praćenje i proučavanje potrebne stručne literature; Pripremanje i dogovor sa ostalim stručnim saradnicima, timovima, i stručnim institucijama o zajedničkim zadacima i aktivnostima u školi i izvan nje.  Ovo područje nije ništa manje značajno od ostalih. Upravo je zato za obavljanje poslova iz ovog područja rada prediviđeno najviše vremena, što ujedno može biti i pokazatelj važnosti ove oblasti rada pedagoga koji radi u školi.

Na kraju našeg izlaganja možemo zaključiti da su svi navedeni aspekti delovanja i kompleksno područje rada školskog pedagoga upravo utemeljeni na dubokoj svesti o neophodnosti stalnih promena u vaspitno-obrazovnom sistemu kako bi nove generacije učenika bile uključene u savremene društvene tokove i doživljavale neophodne inovacije kao autentični izraz svoga vremena. 

 

Obrazovanje je najmoćnije oružje koje  možete upotrebiti da promenite svet.

Nelson Mendela

 

Lepa stvar u vezi sa učenjem je da niko ne može da ti ga oduzme.

B.B. King

 

DOBRO DOŠLI NA DEPARTMAN ZA PEDAGOGIJU DA ZAJEDNO STVARAMO BOLJU BUDUĆNOST

Tekst pripremile

Prof. dr Jelena Maksimović

Dr Jelena Osmanović Zajić

       

LITERATURA

1. Hebib, E. i N. Matović (2012). Istraživački rad školskog pedagoga. Nastava i vaspitanje, 61(1), 67-82.

2. Hebib, E. (1997). Pedagog kao saradnik u vrednovanju rada nastavnika; u M. Pešić i sar. (prir.): Pedagogija u akciji – metodološki priručnik (165-179). Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju.

3. Jurić, V. (2004). Metodika rada školskog pedagoga. Zagreb: Školska knjiga.

4. Kopas-Vukašinović, E. i J. Maksimović (2011). Diplomski radovi studenata pedagogije i njihove profesionalne kompetencije. Nastava i vaspitanje, 60(4), 688-702.  

5. Simić, M. (2012). Uloga pedagoga i nastavnika u školskom vaspitno-obrazovnom sistemu. Baština, 32, 197-207.

6. Stamatović, J. (2005): Uloga školskog pedagoga u unapređivanju vaspitnog rada škole. Nastava i vaspitanje, 54(2), 288-294.

7. Trnavac, N. (2007). Šta i kako rade školski pedagozi u Srbiji? Nastava i vaspitanje, 56(1), 88-103.

8. Trnavac, N. (2006a). Uslovi rada školskih pedagoga u Srbiji. Nastava i vaspitanje, 55(3), 330-336.

9. Trnavac, N. (2006b). Ko su školski pedagozi u Srbiji. Nastava i vaspitanje, 55(2), 88-103.

10. Trnavac, N. (1993): Pedagog u školi. Beograd: Učiteljski fakultet.

11. Zlatić, Lj. (2021). Konačan predlog programa rada školskog pedagoga u osnovnoj i srednjoj školi

Online: 29. 7. 2021. https://starisajt.pedagog.rs/javna%20rasprava%20predlog%20rada.php

1. *** (2012). Pravilnik o programu svih oblika rada stručnih saradnika. Beograd: Službeni glasnik. Online: 29.‎ 7.‎ 2021. https://zuov.gov.rs/download/pravilnik-o-programu-svih-oblika-rada-strucnih-saradnika/

pedagogija , pedagozi , metodika rada školskog pedagoga , područja rada školskog pedagoga ,

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600