Вероватно да нема много људи који се нису сусрели са њом. Поред неког је само пројурила, неког је окрзнула, са неким се сударила а неког шчепала и не пушта га. Са некима се дружила кратко, са некима повремено, са некима одмалена, са некима од школског доба,а некима је она као одећа без које се осећају чудно, огољено, па чак и када је тесна и не допушта особи да дише. Неко, можда и није сигуран да ју је упознао, већ је пре свестан неких непријатних сензација у неким ситуацијама као што је недостатак ваздуха, појачано знојење, убрзан рад сцра, печење у желуцу. Она се прерушава и узима различите облике: некад је у нашем телу или нашим мислима или се појави као непријатно осећање. Некада, све то заједно.
Претпостављате, причам вам о Анксиозности, за многе од нас непожељном пратиоцу који се појавио и као да не жели да оде и појављује се у било које доба, непозван, да се дружи са нама и шапуће нам на уво „ не опуштај се, ко зна шта ће бити за који дан, можда ће се десити....можда ћеш.... можда...
Њене речи „можда и шта ће бити, како ћу...“ у последње време често чујемо у себи и то нас нагони да нисмо присутни у садашњости већ живимо замишљајући наш сценарио туробне будућности.
За разлику од страха који је наш еволуциони пратилац, присутан и код животиња и код људи у ситуацијама стварне опасности, страха који нас нагони да се заузмемо за себе, одбранимо себе на најбољи и најбезбеднији начин, анскиозност нас увлачи у зачарани круг беспомоћности, неактивности или појачане активности која сама по себи нема рационалну сврху, појачаних ирационалних веровања о себи, другим људима и околном свету. Самим тим, она обликује наш став и однос према животу.
Страх је везан за садашњост и реалну опасност.
У тренутној ситуацији већина људи осећа страх у мањој или већој мери, за своје здравље И здравље ближњих, за егзистенцију….Али страх нас учи како да се на одговоран начин суочимо са кризом, пандемијом, епидемијом, изостанком контаката, изолацијом. Он нас покреће на сврсисходну акцију у циљу адаптације на новонасталу ситуацију, учи нас новим навикама И облицима понашања И реаговања не би ли осмислили сваки дан. Корак по корак. Учи нас да будемо свесни, одговорни И присутни овде И сада.
Анксиозност је везана за будућност и замишљену опасност.
И обзиром да, када смо анксиозни стално живимо у неком тек долазећем времену, јасно је да нисмо присутни у „сада и овде“. И јасно је да нам чак и у тешким временима, стресним и кризним ситуацијама измиче лепота „свакодневног живљења“: дрвеће у цвату испод нашег прозора, чист и незагађен јутарњи ваздух, улице без буке, нежан поглед укућана са којима дуго нисмо стигли да попијемо кафу, музика која се чује, филм, књига.....пуно је тога у садашњем тренутку. Да ли чујете, осећате, миришете, додирујете, кушате...користите ли своја чула у садашњости или......?
Нико од нас не зна ште ће бити сутра, нико не зна шта ће бити за сат, минут..али да ли је то разлог да своју садашњост не искористимо за све оно што смо некада желели за себе а никада нисмо стигли да урадимо. Због бројних“ има времена, када ово завршим“......када...када. У свима нама, у неком углу наше личности, чучи оно дивно дете, то смо ми када смо били мали и имали око 5 година или мање, дете које жели радост, смех, игру. Или нешто друго. Застаните, послушајте га шта има да вам каже, шта му треба. Јер управо оно што треба том детету у вама, треба сада вашем одраслом Ја. Помоћ? Подршка? Разговор? Саосећање? Ослонац? Храброст?
ШТА ВАМА ТРЕБА?
ПОТРАЖИТЕ ТО
А онда крените малим корацима напред у испуњење жеља вашег унутрашњег Детета, баш малим корацима да се ни Ви ни оно не уплашите. Корак по корак, као када сте учили да ходате. Колико сте пута пали? Али нисте одустали. Да јесте, данас не би ходали.
За почетак, када осетите да сте анксиозни, удахните дубоко на нос и полако издахните на уста.
Полако се осврните око себе и именујте
5 ствари које можете да видите
4 ствари које можете да додирнете
3 ствари које может да чујете
2 ствари које осећате или 2 мириса која волите
1 емоцију коју осећате
Да ли сте још увек анксиозни?
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
