Живот у време пандемије, у условима релативне изолованости, док опасни вирус хара светом и одузима људске животе, није једноставан. Подразумева између осталог и ношење са одсуством контроле над дешавањима и одсуством гаранције да ће све бити у реду. У тим околностима, страх и забринутост јављају се као нормалне и прикладне реакције код већине људи. Зато се анксиозност ових дана, недеља, месеци увлачи у наше животе и грубо изазива наше капацитете за ношење са стресним околностима…
Ситуација је још сложенија ако сте родитељ малог детета…
У вас су упрте очи којима није јасно шта се то одједном променило и зашто су сви постали тако забринути.
Са вашег лица неко треба да очита да ли је свет заиста постао застрашујуће место.
Ви некоме треба да улијете поверење да ће све бити у реду.
Многи родитељи се стога питају како разговарати са децом на тему вируса, како им објаснити зашто не могу у вртић или школу или зашто не могу да виђају баку и деку. Питају се треба ли према деци бити искрен и рећи им шта се заиста дешава или их невиним лажима и разуверавањем сачувати од бриге?
Деца, чак и она најмлађа, уочавају да ствари нису исте - мама и тата су стално код куће, бака и дека више не долазе, забрањена је игра напољу иако је сунчано и топло, не може се у парк, вртић, школу, шетње су се проредиле или их нема… Надаље, њихови су детектори за ваше емоције тако фино подешени да није могуће, ни уз сву вољу, да не примете вашу узнемиреност, забринутост, страх…. Зато, не покушавајте да од њих сакријете да се нешто озбиљно и потенцијално опасно догађа. Деца ће врло добро знати да сте неискрени према њима. У тој ситуацији, када увиђају да опасност постоји и да је, притом толико страшна да мама/тата о њој не смеју да говоре, а других извора нема, остављени су сами себи, да сами кују своја објашњења, да сами обликују свет који их окружује. Како ће то чинити, зависиће од узраста и ступња достигнутог когнитивног развоја и од парчића информација које добијају...
За одојче, свет је мамино лице. Све док је ту мамин топли загрљај и задовољства која она обезбеђује - храна, вода, комфор, адекватна стимулација-у спољашњем свету могу и ћускије да падају... Оно што одојче осећа јесу промене у квалитету односа, које могу да буду последица мамине забринутости због новонастале ситуације...
Но, како дете бива старије, активније и све више окружено другом децом и људима, промена коју ванредна ситуација доноси већа је... Веће је и интересовање деце за то шта се дешава у свету који их окружује, већи су и њихови капацитети за стварање потенцијалних хипотеза… Предшколац, у складу са досегнутим когнитивним развојем и специфичношћу мишљења може бити окупиран питањима као што су: “Да ли се све ово дешава мојом кривицом? Шта сам урадио па су мама и тата тужни? Да ли су се бака и дека наљутили на мене?” Деца овог узраста свет тумаче из своје перспективе, а узрок свим догађајима виде у својим мислима, осећањима и понашању, отуд осећај кривице због реченог или чак замишљеног може бити много већих размера него код одраслих. Будите опрезни ако уочите промене у понашању детета, попут губитка већ успостављене навике на ношу, престанка говора уколико је дете проговорило, промена у начину говора, у навикама које се тичу спавања и исхране. Вашу пажњу треба да привуку и изненадни испади агресивности, појава интензивних страхова, плачљивост и претерана забринутост... Ова понашања могу бити одраз дететове узнемирености, страха од неизвесности, губитка доживљаја контроле… Са друге стране, предшколци се брзо навикавају на промене, а чињеница да су мама и тата стално са њима представља, што се њихове перспективе тиче, јако лепу промену…
Школско дете одликује се зрелијим поимањем света, укључујући и зрелије поимање реалних опасности и смрти које се приближава разумевању одраслих особа. Отуд разумеју да болест може довести до смртног исхода. Та спознаја, да су баке и деке, али и мама и тата и дете само смртни, може интензивирати страх који дете осећа. Тако, уочени поремећај концентрације, изненадни проблеми у понашању, супротстављање родитељским захтевима, узнемиреност, анксиозност, навала плача или туге, поремећаји у исхрани и навикама – могу бити последица бриге за блиске драге људе и страха за њихово здравље и живот. Надаље, оно што је чинило уобичајену структуру дана једног основношколског детета - школа, другари, ваншколске активности - одједном је нестало. И само одсуство свакодневне структуре и уобичајене организације дана неку децу може да остави узнемиреном и уплашеном. Та деца ће се обрадовати настави на даљину, али је и ово новина коју треба прихватити и на коју се треба навићи… Нека деца ће ову промену тешко прихватати и биће тешко натерати их да виртуелну учитељицу и домаће задатке које она задаје доживе озбиљно. Друга ће своје обавезе доживљавати још значајнијим и биће у потпуности посвећена њима, не остављајући времена за забаву и игру, која ни на овом узрасту не губи свој значај.
Емотивно осетљивија деца ће нарочито бурно реаговати на промене у расположењу околине и родитеља и на одсуство других људи и пријатеља. Један број деце ће отворено испољавати свој протест непослушношћу и свађама, док ће се друга радије повлачити у себе, у свој мали свет. Мада њихова послушност и пасивност могу одавати утисак да су се прилагодили ситуацији, покушајте кроз разговор да видите да ли је то заиста тако. Док агресивно понашање деце често “упали лампицу” код родитеља да можда постоји неки проблем, мирно и повучено понашање процењује се као добро и адекватно, па се понекад занемари вртлог страхова и немира који у могу постојати иза маске послушности. Дакле и екстремни испади агресивности, али и претерана пасивност, забринутост, туга могу бити сигнал да је вашем детету потребна додатна помоћ да се носи са новонасталом ситуацијом. Покушајте да препознате осећања свог детета, да сазнате о чему размишља и ставите му до знања да сте ту за њега.
Пре самог разговора са дететом припремите информације и промислите о могућим питањима. То ће створити доживљај контроле над разговором. Зато, уколико дете постави питање, а ви у том тренутку нисте спремни да разговарате, одложите разговор за касније. Али - само одложите, немојте га заборавити или покушати да га избегнете. Вашем детету је јако важно да чује ваше мишљење о томе шта се догађа. Потребан му је ваш подстицај да обликује свој став о овој важној теми. Ваше дете ће сигурно имати много питања, дајте му прилику да их постави! И добро га слушајте док то ради - постављајући питања показаће вам колико већ зна и како то доживљава – тако ћете моћи да усмерите разговор. Важно је да му дате информације које су у складу са његовим дотадашњим знањем, искуством и когнитивним развојем. Објективно тачне информације које дете не разуме и није у стању да разуме за њега су подједнако лажне као „ништа се не дешава“ и подједнако ће резултовати губитком вере у ваше речи... Још важније је да током разговора уверите дете да сте и ви и оно сигурни и безбедни и да му објасните шта предузимате да бисте осигурали да то тако и остане... Да су маске, рукавице, дезинфекциона средства и одржавање физичке дистанце такође ту у служби одржавања сигурности...
Упамтите, ваше дете ће на опасност реаговати онако како то радите ви или друге одрасле особе које га окружују. Учење по моделу један је од најприступачнијих и најефикаснијих начина усвајања знања и стратегија понашања у детињству - искористите то и покажите детету како да се носи са страхом. Будите добар модел - вежбајте, спавајте редовно, храните се здраво, читајте књиге, гледајте филмове и цртане филмове и разговарајте о њима са дететом. Уколико сте узнемирени отворено то кажите детету, док му истовремено показујете да се добро носите са таквим својим стањем. Мирно и самоуверено бављење пандемијом је најбољи начин да покажете детету да владате ситуацијом, а то ће повратити и његов осећај контроле. Ово је период када деца могу усвојити и развити многе животне вештине које ће им користити у будућности у суочавању са изазовима који пред њима тек стоје. Искористите га добро.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
