У времену када имате осећај као да сваког тренутка тло под вашим ногама може нестати, када се осећате беспомоћно и препуштено рукама судбине, чини се да једино што преостаје јесте нада да ће све бити у реду. Изгледа да је ово сценарио према коме све већи број људи широм наше планете актуелно живи. Корона нас је подсетила да људска врста није свемоћна, да живимо у привидној омнипотентности која се из тренутка у тренутак све више урушава. Али остаје нада...
Подсетимо се да Шнајдер и сарадници (Snyder et al., 1991) наду дефинишу као концепт који садржи две когнитивне компонетне – уверење да жељени циљ можемо да остваримо (извор мотивације) и перцепција сопствене способности да можемо пронаћи начине који ће нас довести до жељеног циља. Где постоји воља (жеља) постоји и начин! Примењено на тренутак у коме се сви налазимо, шта то конкретно значи? С обзиром на то да у нама преовладава инстинкт за преживљавањем који нам у најтежим и наизглед безнадежним тренуцима живота даје нову снагу, и овог пута храни наше уверење да можемо избећи страховит вирус, оснажујући нашу мотивацију да и поред информација које добијамо (о броју заражених и умрлих у свету) останемо на путу борбе. Пут борбе представља другу компоненту наде – препознавање начина којима можемо избећи вирус, попут прања руку, проветравања просторија у којима боравимо, избегавања контаката са особама које имају неке од симптома, остајања код куће. То и није тако тешко спровести у дело, зар не? Откуд онда страх, паника, осећај беспомоћности?
Бар део одговора налазимо у изјави клиничког психолога Стивен Тајлера (према Аndrew, 2020) који сматра да је настала паника резултат ситуације у којој са свих страна добијамо информацију да „смртоносни непријатељ“ полако стиже до нас и наших најмилијих, а једина акција коју треба да предузмемо јесте да чешће перемо руке (!). Корен панике лежи управо у непропорционалости која постоји између озбиљности претње, односно „непријатеља“ који је сасвим реалан (Корона вирус COVID-19) и минорног деловања које се од нас очекује (попут прања руку, останка у својим кућама, избегавања окупљања). Ипак, не смемо да заборавимо на наше искуство које говори у прилог томе да се у небројано животних ситуација показало да су управо најједноставнија могућа решења, и она најбоља. Да ли је то случај и овог пута? Да ли ће нас прање руку и повећана свест о личној хигијени заштити од Короне? Тешко је тврдити да је реч о стопроцентној заштити, али јесте велики корак на том путу. Посебан значај одгледа и се у важној психолошкој поруци која се крије иза ових упутстава која добијамо из медија и од врховних институција, а то је да постоји нешто што ми можемо учинити, да је моћ и у нашим рукама! Можда делује мало и безначајно, али једно од главних “оружја” сваке индивидуе су управо ови наизглед мали здравствено-хигијенски поступци (попут прања руку, социјалне изолације). Наиме, подаци истраживања са терена у свету говоре у прилог томе да управо ови постуци, наша “мала оружја", значајно доприносе успоравању и смањењу ширења епидемије. Важно је да знамо да можемо да учинимо нешто за себе, своје вољене и друштво, и сада је време да преузмемо одговорност за своје поступке. Психолошка сигурност и успостављени осећај контроле које добијамо из тако једноставних поступака носи велики значај у очувању нашег менталног здравља, представљајући и први корак у очувању нашег физичког здравља. Анксиозност, стрес и наступајући страх урушавају наш имуни систем реметећи његову нормалну одбрамбену функцију, која сада мора бити на оптималном нивоу.
Наиме, то је тренутак када емоције престају да буду само нешто што нас преплављује, већ постају ентитет који има своје име (страх, туга, бол...) и свој узрок, чијом спознајом откривамо због чега се осећамо на одређени начин. Препознавање разлога нашег емотивног стања пружа могућност да реалније и рационалније сагледамо његову основу, а самим тим и промишљеније поступимо. На тај начин наше емоције постају важан ресурс и мотивациони фактор у покретању наших одбрамбених снага.
Колико год била тешка ова ситуација, период изолације можемо искористити да проведемо време са укућанима, да најзад прочитамо тако дуго одлагану књигу, да погледамо филм или серију коју смо жељно ишчекивали, да учинимо наш животни простор чистијим и пријатнијим, или завршимо оне обавезе које нас дуго чекају. Поред тога, поштовање ритуала и придржавање активности које уобичајено чинимо – попут спремања куће, шетње пса, рада од куће, даје нам осећај “да држимо ствари у својим рукама”, јер радимо нешто што смо добро научили и у чему се осећамо сигурно, што се позитивно одражава на наше емоционално стање. У конфузном стању које ових дана доминира свакодневно, наизглед једноставне уобичајене активности стварају доживљај реда и утехе.
Тиха патња коју осећамо је сасвим разумљива. Да не постоји запитали бисмо се где је нестала наша хуманост јер, као што је и Болби (према Стефановић-Станојевић, 2005) истицао, ми смо социјална бића, а емпатија коју „носимо у себи“ омогућава нам да саосећамо са свим људима који су претрпели страшне губитке, да покажемо солидарност и одговорно бринемо о себи и другима. Сасвим су разумљиви и доживљај анксиозности и беспомоћности. Све су то нормалне реакције на ненормалну ситуацији у којој се тренутно налазимо. Међутим, њихово пролонгирано дејство може исцрпети драгоцене ресурсе којима располажемо. Зато је важно да се, колико је у нашој могућности, бавимо на социјално одговоран начин како физичком хигијеном (прање руку, останак код куће и сл.), тако и менталном, на пример, одржавањем безбедних социјалних односа са драгим особама или практиковањем активности које нам причињавају задовољство и “хране нашу душу”.
Живот ће постојати и након Корона вируса, а када се овај тужан и непријатан период у историји човечанства заврши, од нас ће се очекивати да останемо психолошки стабилни како бисмо помогли једни другима да се вратимо уобичајеном току живота. То је тренутак коме се вреди надати и чинити све што је у нашој моћи да до њега дође, па било то и само „прање руку“.
ЛИТЕРАТУРА
Andrew, S. (2020). The psychology behind why toilet paper, of all things, is the latest coronavirus panic buy, dostupno na https://edition.cnn.com/2020/03/09/health/toilet-paper-shortages-novel-coronavirus-trnd/index.html (посећено 16.3.2020.).
Snyder, C. R., Harris, C., Anderson, J. R., Holleran, S. A., Irving, L. M., Sigmon, S. T., ... & Harney, P. (1991). The will and the ways: development and validation of an individual-differences measure of hope. Journal of personality and social psychology, 60(4), 570.
Stefanović-Stanojević, T. (2005). Emocionalni razvoj ličnosti. Niš, Filozofski fakultet: Prosveta.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
