И поред великог броја сензација и дешавања које ме окружују од како учествујем на студентској мобилности у Словенији, издвојих овај часак да нешто о томе и напишем. Моје име је Кристина Анђелковић, студенткиња сам треће године Социјалне политике и социјалног рада на Филозофском факултету у Нишу, и тренутно се, као што већ рекох, налазим у Словенији, у Љубљани, на студентској мобилности у оквиру Еразмус+ програма. Будући да сам овде још од фебруара, биће да је сада прави моменат да се каже по која реч, када је прошло довољно времена да се добије потпуни утисак и добије нека јасна слика.
Прво, зашто Словенија? У моје је име ове године одлуку донела корона, будући да нисам желела да будем предалеко од куће уколико ствари поново ”загусте”. Ипак, Словенија, тако мала и ушушкана, у малом нуди све што је једном потребно – прегршт зеленила, пуно лепе архитектуре, чист ваздух, добру и разноврсну кухињу... Наравно, за мене најважније, квалитетан и добро организован Универзитет у оквиру ког постоји засебан Факултет посвећен социјалном раду – те је то, поред немиле короне запечатило моју одлуку. Да није овог вируса, верујем да би било другачије писати о мом искуству овде. Ипак, Љубљана као миран градић учинила је да се од фебруара осећам као да сам на продуженом одмору.
Онлине предавања нису најмилија ствар, поготово када сте имали прилику да видите како дивно и уређено изгледа Факултет, његова библиотека и читаоница (а све само за социјални рад), али су ипак била одлично уређена колико је то било изводљиво у овим условима. Сама предавања нису била класичног типа, као ни оцењивање и генерално ток курса. Више је интерактивног садржаја, више се пишу радови, воде дискусије, врше истраживања, користи различити медијски и мултимедијални садржај, а и сами студенти својим личним идејама и нахођењима могу да утичу на ток курса.
Оно на шта бих скренула пажњу и што је за мене током ових месеци имало највише важности јесте пракса. Праксу је овде могуће радити 60 или 120 сати, за 5 или 10 кредита. У мом случају, симултано радим две праксе у две различите институције. Ускоро приводим крају и искрено, волела бих да може да потраје још мало. Количина знања, искустава и експертиза које сам прикупила обављајући праксу у Словенији за мене су највеће богатство. Ниво припремљености људи из организација да ме на праксу приме, да ми посвете време, и да ја на крају од тога имам неки конкретан резултат, не може се поредити ни са чим што сам до сада искусила на овом пољу. Стручни сарадници су просто били одушевљени што им је неко дошао и били спремни да му пруже све што је потребно – па и више од тога – а што је мени најважније добила сам и питање: ”А шта Вама као студенту треба? Шта ми можемо да учинимо за Вас, које су ваше потребе и ваша очекивања од овога?” Нема оног старог ”доброг” што се код нас некада може срести ”А да ја Вама потпишем па се видимо у петак?”, мислећи да ми тиме чине услугу.
Сада, када се окренем уназад, гледајући до октобра, када сам се одлучина на овај корак и кренула да прокупљам документацију, припрема документације била је најтежи део свега. Журите, бојите се да нећете стићи, све вам делује магловито и неизводљиво, појави се феномен једног папира ког никуд нема... Једном кад седнете у аутобус (на воз, авион) и упутите се у руке уређеног система у коме се сада налазим, све постаје лакше – образовање, администрација, свакодневне обавезе, пријатност људи, ваше лично осећање задовољства и испуњености собом. Што се каже, увек је лакше навићи се на боље.
Можда да се вратимо на нешто веселије – једном када прегрмите стресно прикупљање папира и кликнете „пошаљи“, стрпљиво чекајте резултате конкурса и све ће бити у реду. Живети сам у иностранству доноси један другачији ниво спознаје самог себе – осим што има бенефиције за ваш образовни пут. Чак и да, као овде, често пада киша, и да вам је с времена на време жал за домом велика – имате моје обећање да се нећете покајати. Можда само боље негде јужније, за сваки случај.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
