Osvrtom na razvoj socijalnog rada, kao jedne po vremenu svog nastanka mlade discipline, nalazimo da se njegovo poreklo temelji na čistoj ljubavi prema čoveku. U periodu kada “socijalni radnik” nije samo po sebi činilo profesiju, bilo je pojedinaca ili čak udruženja, najčešće pri religijskim zajednicama, koji su nastojali da pomažu drugima iz čistih altruističkih motiva i empatije. Može se reći da ovakva praksa, koja obuhvata trošenje sopstvenih materijalnih i nematerijalnih resursa radi bezuslovnog pružanja drugima, predstavlja izraz plemenite ljudske prirode u najčistijem obliku, koja teži neprekidom razvoju i nesebičnom davanju. Upravo ovaj koncept jeste jedno od značenja ovogodišnje izabrane teme za Dan socijalnog rada, obeleženog 19. marta, odnosno vraćanje zajednici kroz saživljavanje sa prirodom –prirodom koja nas okružuje, sa jedne strane i prirodom koja živi u nama, sa druge.
Danas, decenijama kasnije, biti “socijalni radnik” znači proći nekoliko godina obrazovanja u smeru pružanja podrške, osnaživanja i razvoja pojedinaca, grupa i zajednica, kao i biti nosilac takvog ličnog i profesionalnog identiteta čija suština leži upravo u manifestaciji ljudske prirode. Međutim, osim strukturisanja ovakve prakse kao zanimanja, u savremenom društvu se zadržao i pretenduje da se dalje razvija i fenomen volonterstva. Volontirati znači vratiti se korenima naše profesije – dobrovoljno pružati pomoć i podršku drugima – te je opravdano tvrditi da studirati socijalnu politiku i socijali rad, odnosno sticati potrebna znanja, ali ujedno i biti volonter produkuje celovitu, integrisanu ličnost. Osim toga, već pri prvom susretu sa postojećim znanjima u oblasti ove profesije javlja se i radoznalost da se sve naučeno vidi, oseti i prepozna u praksi.
Sa porastom stečenog teorijskog znanja u ovoj i oblastima srodnih nauka, raste i želja da se ono dopunjuje i razvija, ali i primenjuje i testira u radu sa korisnicima ili donosiocima važnih odluka u oblasti socijalne zaštite. Zato, već na početku studija, budući socijalni radnici nastoje da diplomiraju kao motivisani, osnaženi i spremni da dovedu do pozitivnih promena u društvu u kome žive. Važno pitanje koje mladi ljudi sebi postavljaju u ovom kontekstu jeste: Kako da tokom studija pronađem priliku da, osim teorijskog znanja, steknem i praktično iskustvo ili dopunim postojeće? Odgovor na ovo pitanje nalazi se u takvom pristupu profesionalnom osposobljavanju koje će obuhvatati posvećenost studijama, učenje i čitanje teorijskih koncepata i novih naučnoistraživačkih dostignuća iz oblasti sopstvene delatnosti, zainteresovanost za volontiranje i učešće u projektima i programima koji će unaprediti sistem znanja i veština, te, u skladu sa time, usmeriti svoj profesionalni razvoj.
Već tokom samih studija socijalne politike i socijalnog rada, brojne su mogućnosti za sticanje iskustva i veština koje će, zajedno sa stručnom praksom i naučenim teorijskim okvirima, sačiniti integrisan sistem znanja kojim će se budući socijalni radnici služiti u svom profesionalnom radu, ali i svakodnevnom životu. Sa jedne strane, pristup radnim mestima će posredstvom vannastavnog angažovanja biti olakšan, dok će se sa druge strane student osećati zadovoljstvo znajući daje ostao veran korenima svoje profesije, doprineo sopstvenom i razvoju svoje okoline.
Naši studenti opisuju nekoliko opcija koje su tokom studija odabrali kako bi unapredili svoja znanja u oblastima socijalne politike i socijalnog rada za koje su posebno zainteresovani:
Na trećoj godini studija započela sam svoje prvo volontersko iskustvo društvenom centru Grupe za decu i mlade Indigo. Mi volonteri pomažemo deci romske nacionalnosti osnovnoškolskog uzrasta u izradi domaćih zadataka. Pored toga, svake nedelje organizujemo radionice edukativne prirode namenjene deci i druge aktivnosti koje doprinose razvijanju različitih veština. Volontersko iskustvo je meni lično bilo izuzetno zanimljivo, mnogo toga sam naučila o romskoj populaciji, predrasudama sa kojima se susreću, načinu života, njihovoj tradiciji, običajima, jeziku, radu sa decom. Aleksandra Stefanović, studentkinja četvrte godine (volonterka Indiga)
Volontiranje u organizaciji za decu i odrasle sa smetnjama u razvoju Best Buddies započela sam na četvrtoj godini studiranja. Svaki volonter ima svog druga/drugaricu (korisnici organizacije) sa kojim učestvuje u različitim radionicama, prilagođenim njihovim mogućnostima i potrebama .Neke od aktivnosti koje su se do sada realizovale su: pravljenje prirodnih sapuna, radionice plesa, radionice pravljenja čestitki, poseta bioskopu, druženje na otvorenom, igranje pikada i slično. Ovo je jedno jako lepo, pozitivno iskustvo. Veliko je zadovoljstvo videti sve te ljude kako su srećni, zadovoljni i ispunjeni nakon završetka svake radionice. Katarina Dimitrijević, studentkinja master studija (volonterka Best Buddies-a)
Aktivno sam uključena kao trener u programu Borbe protiv trgovine ljudima u Crvenom krstu. Moj rad kao volontera -trenera obuhvata informisanje i edukaciju mladih o ozbiljnom društvenom problemu trgovine ljudima, pružajući im znanja i veštine koje su neophodne za prepoznavanje i prevenciju ovog oblika zloupotrebe ljudskih bića. Znanja stečena na fakultetu i iskustvo koje sam stekla u Crvenom krstu međusobno se prepliću, dopunjuju i doprinose kako mom ličnom,tako i profesionalnom rastu i inspirišu me da i dalje doprinosim društvu na odgovoran način. Ksenija Milosavljević, studentkinja master studija (volonter i trener u program “Borba protiv trgovine ljudima”, Crveni krst)
Radim kao lični pratilac sa dečakom koji ide u drugi razred i ima hiperkinetički ADHD (sa njim sam na časovima, 4h dnevno). Što bi rekao otac deteta sa kojim radim: "O ovome možeš knjigu da napišeš". Stvarno, svaki dan je unikatan i vrlo dinamičan. Ljudi koji rade u školama su neretko nespremni a neki, kako to sami kažu, nestručni u radu sa decom sa smetnjama u razvoju. Veoma lepa stvar je to što ovo neke ne sprečava da svakako daju sve od sebe u radu. Meni je interesantno, potrebno je biti strpljiv ali nekada i direktan i odlučan. Iako moj drug iz klupe, dečak sa kojim radim, umečesto da bude "nestašan", na kraju dana je bitno da znamo da sve može da se popravi. Nemanja Živadinović, apsolvent (lični pratilac)
Trenutno sam na drugoj godini edukacije iz psihodinamske psihoterapije. Pored standardnih seminara koji se održavajujednom mesečno, povremeno slušam edukakacije kolega drugih modaliteta. Naravno, tamo srećem i naše kolege socijalne radnike, naročito one koji rade u savetovalištima ili u oblasti mentalnog zdravlja. Smatram da mi je program koji sam završila na našem fakultetu bio veoma koristan i da je dobra osnova za socijalne radnike koji se interesuju za savetodavni rad zbog velikog broja redovnih i izbornih predmeta iz oblasti psihologije. Sara Voštinić, studentkinja master studija (edukant škole za psihodinamsku psihoterapiju)
Radim na uvođenja usluge pomoć u kući u okviru projekta Pokret Polet pod podrškom Trag fondacije, na poziciji istraživača i pružam pomoć lokalnoj nevladinoj organizaciji u Preševu da uvede uslugu u svoj sistem socijalne zaštite, uz podršku mentora iz Centra za socijalnu politiku. Usluga ima za cilj da pomogne svim ljudima koji su u Opštini Preševu, pa tako i manjinskom stanovništvu koje tamo živi. Takođe, volontiram i za ESN-u (Erasmus Student Network). To je organizacija koja pruža podršku studentima koji dođu na razmenu kod nas. Odlična je prilika da se izgradeinternacionalna prijateljstva i da se upoznaju druge kulture, a ima i dosta događaja na kojima možeš da se zabaviš. Viktor Nikolić, student master studija (istaživač Trag fondacije i volonter ESN-a)
Kao sada već diplomiranoj socijalnoj radnici, ali i tokm mog ličnog procesa studiranja na Filozofskom fakultetu u Nišu, i samoj su mi se otvorile mnoge opcije za dalji profesionalni i lični razvoj: nastavak edukacije na master studijama, volontiranje pri fakultetu i van njega, prisustvovanje tribinama i učešće u istim, prakse u različitim državnim ustanovama, učešće u projektima, usavršavanje u području savetodavnog, naučnoistraživačkog i obrazovanog rada i druge. Studijesocijalne politike i socijalnog rada su za mene bile ključ koji otvara vrata ka beskrajnim mogućnostima za rast i razvoj.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
