Šta se dešava kada se pojavi sukob među vršnjacima, kada učenik ima problem u ponašanju ili kada mu je potrebna dodatna podrška? Upravo u takvim situacijama važnu ulogu ima socijalni radnik, a sa tim sam se upoznala tokom stručne prakse u osnovnoj školi. Budući da je na master akademskim studijama obavezno obavljanje stručne prakse u školi, odlučila sam da praksu realizujem u OŠ ,,Vuk Karadžić” u Nišu. Ovu školu sam odabrala zato što je specifična po strukturi učenika i oko 98% učenika čine deca romske nacionalnosti, pa je, samim tim, i uloga socijalnog radnika specifična.
Kako izgleda uloga socijalnog radnika u školi?
U svakoj školi, rad socijalnog radnika planiran je na godišnjem nivou i sadržan u Godišnjem planu i programu rada socijalnog radnika, koji se sastoji iz devet oblasti. Te oblasti su:
- planiranje i programiranje obrazovno-vaspitnog rada;
- praćenje i vrednovanje obrazovno-vaspitnog rada;
- rad sa nastavnicima;
- rad sa učenicima;
- rad sa roditeljima/starateljima;
- rad sa direktorom, stručnim saradnicima, pedagoškim asistentom i ličnim pratiocem učenika;
- rad u stručnim organima i timovima;
- saradnja sa nadležnim ustanovama, organizacijama, udruženjima i jedinicom lokalne samouprave;
- vođenje dokumentacije, priprema za rad i stručno usavršavanje.
Sve ove oblasti sadrže veliki broj pojedinačnih zadataka socijalnog radnika koje on realizuje na godišnjem nivou. Osnovni zadaci odnose se na podršku u integraciji učenika u školsku sredinu, praćenje i pružanje pomoći u kriznim situacijama i prevenciju problema u funkcionisanju učenika i interpersonalnim odnosima. Važnu ulogu socijalni radnik ima i u stvaranju pozitivnih interpersonalnih odnosa među učenicima, ali i između učenika i nastavnika. Takođe, socijalni radnik organizuje radionice i preventivne programe i uspostavlja saradnju sa ostalim stručnim saradnicima, nastavnicima, roditeljima, stručnim organizacijama, lokalnom samoupravom i institucijama od značaja za školu.
U osnovnoj školi ,,Vuk Karadžić” značajan broj učenika potiče iz porodica koje su korisnici novčane socijalne pomoći, te deo posla socijalnog radnika čini i prikupljanje dokumentacije za ostvarivanje prava učenika na besplatnu užinu i besplatne udžbenike.
Moje iskustvo sa stručne prakse
Najpre sam se upoznala sa dokumentacijom koja je važna za rad socijalnog radnika. Sa mentorom sam razgovarala o osetljivim situacijama koje su se dešavale u praksi i načinu na koji su situacije rešavane. Tipične situacije bile su motivisanje učenika za nastavak školovanja nakon osmog razreda, rešavanje konflikata među učenicima, kao i odbacivanje pojedinca od strane vršnjačke grupe. Imala sam priliku da se upoznam i sa složenijim slučajevima, kao što je slučaj silovanja devojčice u školi, praćenje uključenosti trudne devojčice u obrazovni proces i slučaj dečaka sa problemima u ponašanju, koji je rešen donošenjem zajedničke odluke na organizovanoj konferenciji slučaja.
Pored toga, prisustvovala sam sastancima stručnih timova i razgovorima sa učenicima i roditeljima. Učestvovala sam u kreiranju preventivnog programa na temu prevencije zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Upoznala sam se sa sadržajem mnogih drugih radionica sprovedenih u ovoj školi, koje su se odnosile na suzbijanje asocijalnog ponašanja, organizaciju slobodnog vremena, podsticanje razvoja dobrih socijalnih odnosa u odeljenju, profesionalnu orijentaciju i sl.
Isto tako, upoznala sam se sa pritužbama upućenim školi, a koje se tiču segregacije učenika i načinom na koji je škola uputila odgovor pritužbama. Čitala sam individualne obrazovne planove određenih učenika. Na kraju, učestvovala sam u organizovanju uključivanja trojice dečaka migranata poreklom iz Jordana u obrazovni proces.
Jedan od prvih izazova bio je uspostavljanje odnosa poverenja sa učenicima. Na početku su deca bila povučena i oprezna, ali istovremeno i radoznala, pa im je bilo potrebno neko vreme da razviju osećaj poverenja. Takođe, prepoznala sam i ograničenu saradnju pojedinih roditelja sa školom. Razlozi su se najčešće ticali nepovoljne socijalno-ekonomske situacije i nepoverenja prema institucijama, što dodatno otežava rad sa roditeljima. Ponekad je bilo izazovno biti medijator u konfliktima između učenika, gde je potrebno uspostaviti balans i uvažiti obe strane priče, posebno kada nije lako utvrditi istinu.
Posebno dragoceno iskustvo jeste sama mogućnost obavljanja prakse u ovoj školi sa specifičnom socijalnom strukturom, čime sam mogla i bolje da razumem značaj inkluzivnog pristupa u obrazovanju. Značilo mi je i to što sam mogla da posmatram i učestvujem u radu socijalnog radnika koji aktivno sarađuje sa nastavnicima, stručnim saradnicima i roditeljima. Takođe, posebno mi je bilo drago kada su pojedini učenici dolazili do mene i započinjali razgovor sa mnom.
Pre početka prakse, očekivala sam da je rad socijalnog radnika u školi više administrativne prirode i da se u praksi ne posvećuje mnogo vremena razgovorima sa učenicima, ali sam tokom prakse shvatila da je svaki radni dan prožet iskustvima koja zahtevaju izgradnju odnosa poverenja, stalne komunikacije sa decom, roditeljima i nastavnicima. U svakom slučaju, administrativni zadaci i dalje čine veliki deo posla socijalnog radnika, posebno na početku i na kraju školske godine. Isto tako, nisam očekivala da ću se upoznati sa velikim brojem teških životnih situacija učenika, čije razumevanje zahteva ne samo empatiju, već i visoku emocionalnu zrelost.
Tokom prakse uspela sam da primenim teorijska znanja stečena na studijama, posebno iz predmeta Obrazovanje i socijalna selekcija, Socijalni rad sa pojedincem, Socijalni rad sa grupom, Socijalni rad u zajednici, Porodica i porodični odnosi, Neverbalna komunikacija, Medijacija u socijalnom radu. Znanja iz ovih predmeta pomogla su mi da lakše uspostavim odnos poverenja sa učenicima i roditeljima, razvijem veštine komunikacije i posredovanja, ali i da bolje razumem probleme obrazovanja dece romske populacije i kontekst u kome se problemi javljaju. Takođe, stečeno znanje mi je pomoglo i prilikom procene potreba dece i saradnje sa porodicom i stručnim radnicima.
Iskustvo sa prakse mi pruža osnovu za bolje razumevanje situacija sa kojima se mogu susresti u profesionalnom radu nakon studija. Kroz neposredni rad sa decom i mentorom, unapredila sam veštine komunikacije, timskog rada, aktivnog slušanja i procene situacije. Znanja o školskom sistemu, socijalnoj inkluziji i zaštiti prava deteta koja sam stekla tokom ove prakse, biće mi naročito korisna u daljem profesionalnom radu.
Zaključno, smatram da bi bilo korisno da praksa studenata socijalnog rada u školama traje duže, posebno u školama sa sličnim socijalnim okruženjima, jer takva okruženja omogućavaju sticanje uvida u specifične izazove sa kojima se susreću socijalni radnici. Potrebno je kontinuirano razvijati i češće sprovoditi preventivne programe usmerene na teme kao što su vršnjačko nasilje, rodna ravnopravnost, mentalno zdravlje i zloupotreba psihoaktivnih supstanci, jer upravo preventivni rad doprinosi stvaranju pozitivne atmosfere u školi. Potrebno je osnažiti saradnju između škola i lokalnih centara za socijalni rad, ostalih službi i vladinih i nevladinih organizacija kako bi se efikasnije rešavali problemi učenika u riziku. Takođe, kako bi socijalni radnici pratili savremene trendove u razvoju prakse i nauke socijalnog rada u školi, potrebno je stalno stručno usavršavanje socijalnih radnika.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
