Borba za demokratiju u našim učionicama: film The war on democracy iz ugla naših studenata
Globalne nejednakosti predstavljaju jednu od veoma važnih i aktuelnih tema. U okviru predmeta Savremeni socijalni problemi, studenti prve godine socijalne politike i socijalnog rada imaju prilike da se upoznaju sa ovim konceptom, te da na konkretnim primerima prepoznaju mehanizme koji vrlo često stoje iza nastanka i održanja ovih nejednakosti, posebno na relaciji „globalni sever“ – „globalni jug“. Jedan od njihovih zadataka je bio da pogledaju i napišu kraći osvrt na dokumentarni film The war on democracy (2007), u režiji Kristofera Martina i Džona Pildžera (Christopher Martin & John Pilger). Zbog značaja globalnih geopolitičkih dešavanja, ali i činjenice da se neki mehanizmi ovih nejednakosti mogu primetiti i na nacionalnom nivou, ovom prilikom prenosimo ono što su naši studenti vrlo uspešno prepoznali i opisali kao suštinu ovog filma i borbe za demokratiju, ili kako je jedna od studentkinja, Anđela Cvejić, lepo opisala „borbe za pravo naroda da sam gradi svoju budućnost.”
“Prvi deo filma The war on democracy nam govori o tome kako je Ugo Čavez (Hugo Chávez) dolaskom na vlast postao vođa i predsednik Venecuele. Zanimljivo je to da je sprovodio određene politike koje su imale za cilj da podignu standard života u najugroženijim i najnižim klasama venecuelanskog društva. Posebno upečatljiv deo filma jeste deo kada su na određenim, možda gotovo svim proizvodima bili ispisani delovi Ustava koje je on doneo, a za cilj da ljudi budu svesniji svojih prava – jer ukoliko nisu, kako bi mogli da prepozanju njihovo kršenje? Po prvi put ljudi ostvaruju osnovna prava, otvaraju se prve zdravstvene klinike i škole. Odrasli pohađaju večernju školu, dok neki ljudi u svojim poznijim godinama nauče da prvi put čitaju i pišu. Međutim, venecuelanskoj eliti se to nije dopalo. Zašto im se nije dopalo? Zato što su novi zakoni i pravila ograničavali njihove mogućnosti da već postojeće bogatstvo dodatno uveličaju. Zbog toga je “opozicija” organizovala proteste, a kasnije i otmicu predsednika Čaveza, koja je bila mesecima unazad planirana i finansirana od strane SAD–a. U američkim medijima je on predstavljen kao diktator i nasilnik. E sada, dolazimo do pitanja: Zašto je Ugo Čavez toliko smetao SAD? Zato što je zatvorio trižište (znamo da Venecuela nije samo poznata po seriji Kasandra koja je krajem devedesestih dominirala našim prostorom, već i po ogromnim količinama nafte). Dolazimo do toga da bogati više nisu mogli da budu bogati, a Amerika je ostala bez ekonomskog i političkog uticaja u Venecueli – eto povoda za intervenisanje!
Geografski gledano, čitava zemaljska kugla je podeljena na dva dela – „bogati“ Sever i „siromašni“ Jug. Sve najveće svetske sile zapravo su smeštene na severnoj hemisferi Zemlje, kao i najveći gradovi, megalopolisi, centri moći i ekonomskog kapitala. „Siromašni“ Jug možda i ne bi bio toliko siromašan (kada kažem siromašan, mislim na to da svoje potencijale i resurse nije iskoristio u sopstvene svrhe i da sam uspostavi stabilnost i mir) da veliki deo „bogatog“ Severa nije u prošlosti (a neretko i u sadašnjosti) bezobzirno “intervenisao”.”
Nemanja Zlatković
„Dokumentarni film The war on democracy nije samo istorijska priča. To je oštra optužnica na račun spoljnih politika, odnosno tajnih operacija koje su pod izgovorom „borbe protiv komunizma“ sistematski uništavale demokratski izabrane vlade širom Latinske Amerike, a koje su ugrožavale njihove ekonomske i geopolitičke interese, pri čemu je svaka socijalistička i nacionalistička tendencija automatski etiketirana kao pretnja. Film pokazuje kako iza velikih političkih poteza često stoje vrlo sebični interesi, te ostavlja gledaocu i jedno neprijatno pitanje: da li se ovakav obrazac mešanja u suverenitet zemalja nastavlja i danas pod sličnim izgovorima?“
Janja Trandafilović
„Glavna tema ovog filma jeste ta da su mnoge demokratski izabrane vlade u Latinskoj Americi bile svrgnute ili oslabljene zato što su nastojale da zaštite suverenitet svojih država i kontrolu nad prirodnim resursima. Prirodni resursi poput nafte, gasa, bakra i vode predstavljaju centralni motiv intervencija. Kada lokalne vlade pokušaju da povrate kontrolu nad ovim resursima, suočavaju se sa ekonomskim pritiscima, sankcijama ili direktnim političkim destabilizacijama. Lideri koji se suprotstavljaju neoliberalnim politikama predstavljaju se kao autoritarni ili opasni, dok se intervencije stranih sila opravdavaju kao zaštita demokratije. Pouka koju sam izvukla iz ovog filma jeste da demokratija nije data jednom za sva vremena, već da se za nju mora stalno boriti, naročito u svetu u kojem interesi moćnih često imaju prednost nad voljom naroda.“
Anđelija Milosavljević
„Iz ovog filma se može primetiti da je cilj multinacionalnih korporacija gotovo uvek što veća eksploatacija. Tako, u slučaju ovog filma, nekolicina država Latinske Amerike iskorišćena je kao podloga za vršenje „ekonomskih eksperimenata“. Od istih su profitirale samo američke multinacionalne kompanije, dok su države koje su služile kao „zamorčići“, ostavljene u još goroj poziciji nego pre intervenisanja. Naravno, mediji su pomenute eksperimente predstavljali kao do sada neviđen uspeh u ekonomskoj sferi... Kuba je bila jedna od država koja je platila visoku cenu za otpor. Iako je imala prepoznate uspehe u edukaciji i medicini, to što se nije „prodala“ najčešće pomenutim kompanijama gigantima, dovelo ju je do ekonomskog rata... nejednakosti znače da dok jedan bogataš leži u udobnom krevetu hotela, čitave porodice noće na ulicama i takve nejednakosti će nastaviti da postoje, sve dok se ne smene oni na samom vrhu, koji od korupcije profitiraju i „vuku sve konce“ i koje najmanje interesuje život drugih ispod njih.“
Aleksandar Baj
“U ovom filmu se vidi uticaj medija na oblikovanje javnog mnjenja. Mediji često ne deluju kao neutralni prenosioci informacija, već vrlo aktivno učestvuju u stvaranju narativa šta je demokratija, a šta nije. O ovoj temi se najviše vidi u primeru puča iz Venecuele, gde se vodila medijska hajka protiv predsednika Čaveza. Arhivski snimci pokazuju da su mediji emitovali isečene kadrove, čime su novinari predstavili Čaveza kao glavnog odgovornog za krvoproliće, a što je poslužilo kao opravdanje za njegovo privremeno svrgavanje. Ovakvo izveštavanje je kod javnosti stvorilo utisak da je rušenje demokratski izabrane vlasti opravdano. Ovaj primer pokazuje da mediji ne utiču samo na to šta ćemo da mislimo, već i o čemu uopšte imamo priliku da mislimo.”
Jovana Jevtić
„U filmu vidimo dosta o tome kako zapravo iako kod naroda postoji želja za promenom i boljom budućnošću, ipak postoje veće sile koje “diriguju” sve i koje će uvek gledati da urade ono što je u njihovoj moći kako bi zaštitili svoje interese. Demokratija u našem svetu postoji na dva načina, demokratija koja se bori za prava svih ljudi i veštačka demokratija, u smislu da demokratija postoji samo na papiru dok život pojedinih ljudi u nekim državama ne zadovoljava čak ni osnovne potrebe. Uzroci globalnih nejednakosti su uvek bili materijalna moć ili nemoć pojedinih građana koji su želeli drugačije stvari, bogati više moći i novca, siromašni slobodu i svoja prava. Čak i kada se pokušaj ili početak demokratije dogodio, to bi se često završavalo uplitanjem velikih sila i neretko ubijanjem pobunjenog stanvništva.“
Marija Miladinović
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
