Да ли сте икада чули за data science? Не баш најбољи превод на српски би био да је то наука о подацима. Међутим, иако се свака наука бави неким подацима не значи да је свака наука data science. У овом тексту покушаћемо да приближимо читаоцима шта је data science и зашто би то могао бити добар каријерни избор, чак и за социологе.
За почетак можемо рећи да је data science једна јако широка област састављена од статистике, програмирања, бизниса и једног мистериозног четвртог елемента. Управо тај четврти елемент је оно што омогућава људима који нису програмери и статистичари да уђу у data science свет. Ако сте социолог или психолог, у старту имате одређену основу за будућу каријеру у data science области. Пошто су аутори овог текста социолози, фокус ће бити на улози социолога у пословима будућности.
Љубав према методологији је критеријум на основу кога се студенти социолoгије деле у две групе. Док је једни обожавају, други се труде да је што више заобиђу. Свакако, ако желите да се бавите истраживањима у социологији, без методологије то нећете моћи. То је једна од најважнијих предности коју стичете на студијама социологије и управо методолошка знања о томе како спровести једно истраживање од почетка до краја јесте нешто што вас препоручује за послове у data science области. У оквиру методологије на социологији, посебно је значајна статистика, која је управо градивни елемент data science. Ипак, то није довољно и са стеченом дипломом социолога и искуством истраживача не постајете одмах неко ко је квалификован за data science послове. Социологија може бити одлична стартна основа, али неоходна је професионална надградња. Као што смо споменули на почетку, ради се о области која има неколико елемената. Не можете бити експерт у свакој од њих, али вам је поред експертског знања из једне области потребно бар основно знање из осталих. Наш је предлог да почнете са стицањем знања и вештина у програмирању, с обзиром на то да одређених знања из статистике и методологије већ имате, а бизнис је елемент који се стиче искуством.
На основу онога што се могло чути на webinar-у „Data science – šta je to?“[1], два неопходна алата су R и Python. Пошто овом приликом програмирање није фoкус наше приче, рећи ћемо, само, да је R одличан програм који може бити од користи чак и уколико немате вештине у области методологије у социологији. Такође, на истом webinaru чули смо да постоји више врста професија у data science сфери. У које од њих се уклапају социолози? По нашем мишљењу пре свега у аналитичаре. Како је Валентина Ђорђевић[2] објаснила, аналитичари су фокусирани на експлорацију, утврђивање образаца и објашњавање одређеног понашања и узрочно-последичних веза. Други профил где социолози могу пронаћи свој посао је такозвани story-teller, који омогућава да резултате пројеката и онога што се добије од мноштва података може да се представи другима. У томе помаже добра визуелизација података, а једну од њих можете видети овде.
По Дејвиду Робинсону, data science има за циљ стицање увида и разумевање неке појаве, зависно од тога на чему радите.[3] С обзиром на то да сте социолози, у data science области имате могућност да своја истраживања подигнете на виши ниво, јер ћете се упознавати са новим програмима и техникама и користити их. На пример, можете радити на пројектима о анализи јавних политика, или, ако сте више наклоњени маркетингу, можете проучавати понашање и навике купаца приликом куповине. Такође, уколико желите да истражујете улогу медија у друштву, data science је нешто што вам итекако може користити. Генерално, било који decision-making процес ће бити успешнији уз социолога који је и data sciencist, јер подаци сами по себи не значе ништа уколико се не ставе у друштвени контекст и добију социолошко тумачење. Социолошки приступ овде је важан јер даје неопходну ширину разумевању појава, а статистичке вештине само су део методолошких компетенција које се стичу на студијама социологије.[4]
У сваком случају, јасно је да се друштво мења, а са њим се мора мењати и социологија. Чињеница да живимо уинформатичком и дигиталном друштву обавезује нас да се као наука таквом друштву прилагодимо. По свему судећи, знање из програмирања ће убрзо постати (ако већ и није) основни услов за напредовање у било ком послу или било којој области. Прошла су времена када сте знања која сте стекли на факултету моглида користите до краја каријере, јер савремено друштво захтева стално усавршавање у свим професијама. Data science је област којој социолози могу допринети једнако колико и data science може допринети социологији. Ово може бити нарочито значајно у развијању вештачке интелигенције, која ће нам можда једног дана омогућити да спроводимо праве експерименте у социологији.
[1]https://www.youtube.com/watch?v=pRIJ_7sfCGU
[2] Валнтинина Ђоређвић је стручњак у компанији “Things Solver“
[3]http://varianceexplained.org/r/ds-ml-ai/
[4] Поред тога, стичу се знања и вештине за примену квалитативне методологије, као и комбиновање ова два приступа. Било да је реч о квантитативном или квалитативном истраживању, оно свакако мора бити теоријски утемељено и спроведено на начин који осигурава ваљаност података. Студије социологије пружају одличну основу за даљи развој истраживачких вештина, а даљи правац тог развоја зависи од ваших жеља и интересовања.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
