УМЕТНИЧКИ МОЗАИК СОЦИОЛОГА, ПСИХОЛОГА, СРБИСТА, КОМУНИКОЛОГА И БУДУЋИХ СТУДЕНАТА (I)
Бирајући различите професије, опредељујемо се за различите путеве; док нас они раздвајају, уметност (за)увек остаје пут спајања и укрштаја. У овом прилогу упознаћете другу страну наших студената и оних који ће то убрзо постати. Ван амфитеатара и слушаоница, они се неретко препуштају стиховима, причама, бојама...
У првом у низу оваквих прилога направили смо мозаик песама, прича и фотографија колега са више студијских програма Филозофског факултета у Нишу.
И ЋУТКЕ ПИЈЕМО КАФУ
писци су убијени преводом
ми седимо и ћутке пијемо кафу
људима су књиге ствар декорације
ми седимо и ћутке пијемо кафу
онда устанем напишем песму
сакријем је испод јастука
опет седимо и ћутке пијемо кафу
(Божана Раденковић, дипломирани филолог)
МЕЂУПРОСТОР
пронаћи свој међупростор
на већ
пренасељеној
земаљској
кугли
значи пронаћи пар квадрата
са погледом на море
са погледом на шуму
са погледом на град
са погледом на људе
са погледом
на себе
пронаћи свој међупростор значи
имати мачку која
се мота око ногу
значи имати пса који је умилно гледа
док му фркће иако је
бар десет пута потенцијалногубитничкија
од њега
(значи имати свет где та реч постоји
у речницима)
значи поседовати пар хиљада
добрих нетакнутих наслова
међупросторске библиотеке
између осталог и речник који
подробно објашњава
значење сваког твог
измишљеног придева -
потенцијалногубитнички на пример
значи поседовати
пун шанк националних
пића
за госте
значи поседовати
довољно велики простор
за рођенданске забаве
или бесповодна
састанчења
али и поседовати довољно мали
простор који не захтева устајање
из кревет
због гашења светла
или мењања песме
на плејлисти
створити свој међупростор значи
осећати се као
на недељној самачкој,
тросед + телевизија
сесили
чак и када сте са незнанцима
на броду који
се запутио
у свемир
(Јована Шотић, студент Социологије, уредник Дезинтеграције)
ЦРТИЦА: Умеш да победиш досаду, умор, рутину свакодневице, стрес и бригу коју она са собом носи, али шта ћеш са оном седом длаком која се појавила на потиљку?
За тебе се не може рећи да имаш кратак фитиљ, не смета ти аутобус који касни, ортак који не одговара на поруку, ред у пошти за плаћање рачуна, деца која скачу по кревету, комшија с трећег спрата који реновира купатило, али шта ћеш с пертлом која је пукла баш када си је везао?
Ти си прави филантроп, увек пун разумевања, увек ту кад се треба рећи топла реч, пружити подршка, разговарати о било чему, али шта ћеш са познаником који пљује по теби на сваком ћошку?
Ти си снажан човек, можеш се борити с лавовима и другим зверима, хладноћом, ватром, оним типом што пребија свакога на улазним вратима кафане, али шта ћеш са ветрењачама?
У стању си победити емоције, грижу савести, самоћу, бол, рак, смрт, али шта ћеш са самим собом?
Како победити самога себе?
(Јована Денчић, студент Психологије)
ПОСЛЕДЊИ ТАНГО ДОКТОРА И ЦРНЕ ГОСПЕ
„Да ли сте довољно храбри да заиграте танго са тајанственом Црном Госпом? Ако је одговор потврдан, ово ће бити плес вашег живота...
Када је девојка изашла, погледао сам унаоколо. Изгледа да смо Смрт и ја данас ходали уједначено. Полако сам на темену откопчао дугмад маске коју сам носио и скинуо је. Подигавши стилет, дубоко сам удахнуо. Издахнувши, урезао сам по ко зна који пут овај мирис у свој ум. Иронично, ови бандити су, а да то ни сами нису знали, јурили у наручје Црне Госпе, која је кобно завела хиљаде људи, али нису упали у њен загрљај, јер им се данас Црвена Госпа осмехнула крвавим уснама. Иза мене се вуче траг испрскан крвљу, дугачак миљама и само је питање времена када ћу и ја осетити метални мирис осмеха Црвене Смрти.” (Шта се дешавало у међувремену, прочитајте на линку: http://kkfilfak.com/archives/278)
(Никола Ђорђевић, студент Србистике)
ДАР САМОЋЕ
„Четвртак, 9. 10. 2013. године.
Данас је први дан откако сам опет сам овде, али се овог пута не осећам напуштеним. Волео бих да имам неког са ким бих поделио своја размишљања, али дружећи се са Уметником, научио сам да и самоћа може бити драгоцена. Размишљајући о томе, сетио сам се да сам негде прочитао да је већина генија, научника, уметника који су оставили траг у времену, стварала у самоћи. Човек тек у самоћи упознаје себе, схватио сам тада. Када нема много ствари које му одвлаче пажњу, он може да се посвети дубљем размишљању, да ослушне, да се препусти и јасније доживи свет око себе. У том моменту помислих на Уметника. Можда је и мени, као и њему суђено да постигнем нешто велико. Уз ту мисао се завршава данашња терапија.”
(Јована Ковачевић, студент Комуникологије)
АФОРИЗМИ И ДРУГИ ИЗМИ
Живот је леп, живот је лет: скакати, плакати, мирисати, мислити – деловати. Залепршати крилима живота, има ли ичег лепшег?
САВЕТ ПРОТИВ ГОРДОСТИ: Чим кренете да у великој мери размишљате о томе да ли сте и колико сте деловали паметно или глупо, одмах своје нарцисоидне мисли збаците у бунар сујете, потопите их препотентношћу и заувек затворите поклопцем на коме пише: СВИ ЉУДИ СУ НЕСАВРШЕНА БИЋА!
Патиш? Жали (се). Желиш? Тражи (се). Не знаш? Питај (се). Волиш? Подучавај (се).
Ко се игра непрекидно расте и никад не одрасте. А ко престане да сазрева и учи, тај више не живи. Дакле, живимо у игри!
(Огњен Станковић, Мастер комуниколог)
У ДАНТЕОВОЈ ШУМИ
Сретох је у Дантеовој шуми
„Она је поседовала непресушну драж,
била мој благослов, уништитељ свега злог у мени,
краљица врлине, спаситељка.“
*
Носила је дуге рукаве, мада је још била дете
Лице јој је било препуно мира
Њене усне су биле вруће као мед а
Коса танка као ноћ
Која се сакрила иза баршунастог перја
Понекад чујем како јој закуца срце,
Оно превише велико за те ситне груди
Не знам да ли да га желим
Осмех искрен и незамерљив
Који сипаш на моје образе
Сипаш и сипаш, као да су твоји
Препознаћу само свој крик задовољства и
Црвени прамен косе
Који је заспао
Као лан у пољу на рубу
Дантеове шуме.
(Страхиња Трандафиловић, студент Србистике)
ПУТНИК
Од оних сам нигде рођених
син племена црног кофера.
Од оних сам страхом вођених
вазда тражим стрелицу смера.
Од страшне ме глади гони страх,
али још од лепог губим дах.
Путем тешка бауља магла
те не видим даље од хвата.
Путем срце ми чежња стегла
тамница му ремење сата.
Путем ври крв предака врућа,
на тој стази правац беспућа.
Ка шумама ме воде пете
гордим, тамним, Теутобуршким.
Ка дрвећу што шибљем прете
гризу месо гвожђем дамаским.
Ка плоду што му није мана
бити дете проклетих грана.
Не остајем у месту дуго,
не вежу ме судбине нити.
Не прихватам сем пута друго,
једно ћемо заувек бити.
Не постоји за ме лепши дан
него кад ме прати свод звездан.
(Вељко Милановић, матурант Гимназије у Јагодини, будући бруцош)
Дела наших уметника и мислилаца објављена су у часописима „Без лимита” и „Недогледи”.
Ово је само један од низа колажа које можете направити са свега неколико клика.
До новог колажирања,
Душан Петровић, студент Србистике и коуредник електронског часописа „Без лимита” Филозофског факултета (www.kkfilfak.com)
Аутор фотографије: Јована Костов, студент Србистике
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
