Газела Пудар Драшко је председница Научног већа Института за филозофију и друштвену теорију Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду и чланица Групе за студије ангажованости при Институту. Дипломирала је, магистрирала и докторирала социологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду, бавећи се темама национализма и интелектуалног ангажмана. Активна је у области истраживања практичних политика и активностима цивилног сектора у Србији и југоисточној Европи. Примарно поље интересовања јој је политичка социологија, посебно истраживање друштвене ангажованости. Пише о интелектуалном ангажману, друштвеним покретима и роду.
***
Недавно се у Србији десила једна неочекивана ствар - уместо вести о спортским, музичким и филмским звездама, ступце домаћих медија попуњавале су вести о звездама друге врсте – филозофима и филозофкињама попут Јиргена Хабермаса и Џудит Батлер. Како је до тога дошло?
Ствар је неочекивана и потпуно у нескладу са општим контекстом. Дошло је тако што је једна компактна група људи коју чине готово сви запослени у Институту за филозофију и друштвену теорију јасно рекла да не прихвата наметање компромитованих чланова Управног одбора и устрајала у томе преко годину дана. Зашто смо то урадили и није таква непознаница. Уколико се бавите изучавањем друштва и заиста критички сагледавате шта се дешава, онда вам постане јасно да нисте имали другог избора да бисте сачували институцију. Институције се у Србији дезинтегришу и држава опстаје на личним напорима група људи који још пристају да остану у овом друштву. Да би се направила промена, потребно је градити контакте и склапати савезништва. Све смо то радили протеклих година, показујући да нам је заиста стало до тога да радимо квалитетну науку и то нам је помогло. На крају, верујем да се уложена енергија у квалитетан рад увек препозна.
Институт за филозофију и друштвену теорију је одувек био не само научна, већ и ангажована институција. То је традиција на коју сте се Ви и ваше колеге позивали и у својим петицијама и обраћањима јавности. Чиме се ИФДТ некада бавио, а чиме се бави данас и на који начин негује традиције ангажованог и критичког промишљања друштва?
ИФДТ је након свог оснивања био група снажних појединаца који су се по много чему, а најпре идеолошки и политички разликовали. Они су имали снажне контакте са иностранством и свакако су учинили много на формирању идентитета ИФДТ као места критичке мисли. Многи од њих су током деведесетих били ангажовани у цивилном друштву, а неки су ушли и у партијску политику. Последњих година, наш фокус је примарно на студијама ангажованости, на теоријском утемељењу и емпиријском увиду у облике, начине и мотиве за друштвену ангажованост. У том ширем оквиру, постављамо основе за систематско бављење партиципативном демократијом, друштвеним покретима, солидарношћу, конфликтима, идентитетима итд. Да парафразирам Тодора Куљића уз своју интерпретацију, ништа није тако ангажовано као ваљана теорија. Академска заједница у ИФДТ ради већ дуго на формулисању јединствених студија ангажованости као симболичког наслеђа Праксис филозофије. Наша је одговорност да своје налазе и увиде пренесемо јавности, јер без добре науке као основе нема ни добрих политика.
Некада су претње академској слободи, као и слободи истраживања, мишљења и говора, долазиле првенствено са једне стране – оне политичке. Данас се, међутим, критички усмерени истраживачи налазе под притиском не само политичких, већ и тржишних сила. Видимо да се широм света укидају департмани за филозофију, социологију и друге „бескорисне“ дисциплине, под изговором да се њихово одржавање једноставно не исплати. Парадоксално, ови процеси се нарочито убрзавају откако је почела пандемија корона вируса са којом се друштво не може суочити на адекватан начин без интердисциплинарног приступа, незамисливог без дисциплина попут социологије, медицинске етике и филозофије науке. Како одбранити друштвено-хуманистичке департмане и институције у тренуцима када се њихово укидање правда економским разлозима?
Одговор произлази из претходних реченица. Департмани и институције се морају бранити двојако. Прво, морате се организовати и јасно рећи не. Та организација подразумева да је потребно проширити напоре и наћи савезнике. Друго, морате ствар учинити јавном. Наука је генерално гледано на ниским гранама, а томе доприносе и речи и поступци њених представника и представница. Морамо се борити против тога. Тај процес је негде већ започет кроз Мрежу академске солидарности и ангажованости (МАСА). Надам се да ће се колеге и колегинице из науке и високог образовања укључити више у наредном периоду, јер је важно деловати пре него што ви и ваш случај постанете проблем. Грађење солидарне академске заједнице је нужан корак у одбрани науке не само од политике, већ и од „неумољивих“ тржишних закона.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
