Социологија

ПОЗИВ СОЦИОЛОГА И СОЦИОЛОШКА ИМАГИНАЦИЈА

16. јун 2020. Социологија
Коментари
970 речи, ~5 минута читања

0%

О аутору

Дијана Милошевић Студенткиња 4. године социологије Филозофског факултета у Нишу
Sociološka imaginacija / https://socioloskaimaginacija.com/

Данас на планети живи више од 7 милијарди људи, што је 9 пута више него, рецимо, 1750. када је живело 800 милиона. Број становника и светска привреда убрзано расту, али расподела дохотка унутар земаља и међу њима је неравномерна. Живимо у свету огромног богатства и крајњег сиромаштва у коме бар 1 милијарда људи живи у крајњем сиромаштву. С једне стране су супербогати, који се боре да би заузели своје место на списку најбогатијих људи на свету, а с друге стране сиромашни, који се боре да би дошли до хране, исправне воде за пиће, здравствене заштите и крова над главом. [1]   Уместо да владају мир и једнакост, људи преживљавају рат, сусрећу се са све већим економским и социјалним неједнакостима, корупцијом, одсуством здравствених и социјалних услуга. Ови глобални изазови и проблеми су уједно индивидуални и друштвени, јер утичу на наш начин живота и на све аспекте савременог друштва, које проучава социологија.

Зашто се ратује? Како функционише друштво прожето неједнакостима у богатству и моћи? Зашто су у порасту једнородитељске породице? Шта је стигма? Зашто је у Кини пожељно подригнути након јела, а код нас непристојно? Зашто се девојчице играју луткама, а мушкарци аутомобилима? Зашто људи верују у Бога? Шта је културни укус? Како друштвене мреже утичу на децу и младе? Шта су узроци девијантног понашања? Зашто је север богатији, а југ сиромашнији? Шта се дешава са друштвом када уследе кризни периоди, попут пандемије која нас је задесила? Како ће друштво функцонисати након овог кризног периода? То су само нека, комплексна питања на која нам социологија може дати одговоре. Социологија је поглед на свет и подразумева проучавање свих области друштвеног живота (политика, право, економија, рад, образовање, морал, религија, култура, породица, село, град, уметност, екологија, медицина, спорт). Помаже нам да критички сагледамо све оно што у свакодневном животу узимамо здраво за готово, све друштвене појаве. Бити социолог значи поседовати креативност, радозналост, способност за анализирање проблема и налажење решења, ширење демократских вредности, подстицање друштвене партиципације и толеранције. Социологија је и практична наука, јер истраживачки рад пружа могућност да пронађемо одговоре на ова и друга важна питања. Занимљиво је што као социолог можете демаскирати изјаве политичара, многе илузије и предрасуде. Недавно ме је једна социолошкиња изненадила реченицом: ,,Ми социолози патимо од свеобухватности”. У ствари, то је наша највећа предност. Можемо да проучавамо различите типове друштава и да њихове особине критички анализирамо. Социологе би интересовало: како друштвене норме утичу на понашање чланова једне заједнице, различите друштвене улоге и положаји које појединци заузимају, друштвени односи у/међу различитим друштвеним групама, облици друштвене свести, карактеристике васпитања и образовања, начин на који људи управљају својим слободним временом, друштвено уређење, рад институција и организација, поделе друштва, проблеми (отуђеност, неједнакост, бескућништво, незапосленост, алкохолизам, наркоманија, самоубиство, зависност од интернета, родна неравноправност, криминалитет, тероризам, дискриминација) и развијање конкретних програма и стратегија које треба да омогуће позитивне промене и унапређење квалитета живота људи.

Често чујемо да је социологија исто што и филозофија или социјална политика и социјални рад, али овакво поистовећивање морамо заобићи. Неопходна је сарадња између друштвено-хуманистичких наука како би се постигла свеобухватна анализа многих проблема и изазова, која није могућа без корпуса знања којим располажу социолози. Иако је социологија конституисана још у 19. веку, њена улога је и даље маргинализована. Не само што људи не увиђају њену важност, већ и многе институције. Из тог разлога је неопходно учинити разумљивим све оно чиме се социологија бави, како би се људи суочили на одговарајући начин са проблемима и изазовима савременог друштва, чиме би се указало на важност разумевања свих друштвених појава. Ову мисију је прихватила неформална група социолога и студената социологије из: Вршца, Новог Сада, Београда и Ниша, чији сам члан, а коју је основала социолог Снежана Ђенић. Наша идеја је популаризовање социологије путем блога Социолошка имагинација.

Ентони Гиденс је рекао: „Научити мислити на социолошки начин, односно имати шире погледе на свет, значи неговати сопствену машту“. Захваљујући социологији, можете бити креатори и аналитичари друштва. Да бисмо разумели све оно што се дешава у свету, неопходно је да све аспекте друштвеног живота критички сагледамо. Тек када се ослободимо нашег личног искуства које нам ствара погрешне слике ствари можемо сагледати шири друштвени и исторјиски контекст. Овај приступ Рајт Милс назива социолошка имагинација, посматрајући је и као способност која појединцу пружа разумевање онога што се дешава, како на личном тако и на глобалном нивоу. На тај начин постајемо свесни нашег друштвеног положаја и положаја других који се налазе у сличним друственим и историјским приликама, а то свесно стање пружа могућност разумевања нас самих, времена у којем живимо, друштва у целини и могућност промене. Наша мисија подразумева и подстицање оваквог начина размисљања код младих, што ће омогућити и разумевање важности социологије у свакодневном животу људи. Наш први корак у томе је пружање помоћи средњошколцима у разумевању различитих социолошких тема, односно реализовање бесплатних онлајн часова, како би се што боље припремили за полагање пријемног испита. Вредно радимо на развијању нових идеја и успостављању сарадње са различитим актерима како бисмо остварили мисију у целости, јер успешни социолози су они који активно делају у мењању и развоју друштва.

Драге колеге, уколико сте заинтересовани да нам се придружите, пишите нам на мејл: . Средњошколци, јавите нам се на фејсбук страници: www.facebook.com/socioloskaimaginacija уколико вам је потребна помоћ у припремању пријемног испита. Не заборавите да посетите наш сајт: https://socioloskaimaginacija.com где можете прочитати занимљиве социолошке радове.

[1] Saks, Dž. (2014). Doba održivog razvoja. Beograd: Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj – CIRSD, JP Službeni glasnik.

Социологија , студирати социологију , социолошка имагинација ,

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600