Студије и студијски програми

КОРИФЕЈИ СТУДИЈА НАЦИОНАЛНЕ ФИЛОЛОГИЈЕ XV

Коментари
1809 речи, ~9 минута читања

0%

О аутору

Доц. др Александра Јанић и проф. др Кристина Митић Департман за србистику Филозофског факултета у Нишу
Сузана Петровић /

Славећи Благовести, разговарале смо са Сузаном Петровић, професором Српског језика у Основној школи  „Иван Горан Ковачић” у Нишкој Бањи и некадашњим студентом Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

 

Шта Вас мотивише да несебично преносите знање својим ученицима из предмета Српски језик?

Мотивацију за рад са ученицима налазим у љубави према послу који сам одабрала и уверењу да свако дете може да учи и научи. Настава Српског језика и књижевности је не само основа писмености и разумевања свих осталих наставних предмета него и развијања интересовања за правила стандардног језика, културу говора, те стицања знања и вештина битних за свакодневни живот. Мотивишу ме сами ученици и њихова жеља да напредују, а највише се радујем кад их подстакнем да примене научено, да размишљају, траже решења, међусобно сарађују, покрену машту и самостално пишу и стварају.

 

На које начине се припрема ученика за такмичење из области књижевности разликује од припрема за такмичење из области језика, а шта им је слично?

Нема велике разлике у припремама ученика за ова два такмичења, и једно и друго захтевају врло дуготрајан и напоран рад и за ученике и за наставнике менторе. Ученици се за једно од та два такмичења опредељују према својим интересовањима, а подразумева се да су настава језика и књижевности повезане и у редовној настави и у припреми за такмичења. Улога наставника је да подржи своје ученике у избору такмичења, да им буде, пре свега, пријатељ и сарадник који их мотивише да истражују и да се усавршавају у изабраној области. То је исто за оба такмичења. Разлика је у плановима припремне наставе за такмичења који морају да буду добро осмишљени и прилагођени програмима такмичења. Кад ученици осете да сте им посвећени и да се радујете њиховим успесима, али и да их охрабрујете у случају евентуалног неуспеха, мотивисанији су за учење и напредак.

 

Можете ли издвојити публикације које су Вам ослонац у припреми обеју врста такмичења?

Поред одобрених уџбеника и радних свезака за основну и средњу школу различитих издавача и „Правописа српског језика” Матице српске, веома су корисне збирке тестова које издаје Друштво за српски језик и књижевност Србије: „Српски језик кроз тестове 3”, „Тестови са Kњижевне олимпијаде”, „Колико познајеш књижевност” Зоне Мркаљ, „Књижевност кроз тестове” Зоне Мркаљ и Марије Запутил. За вежбање сви користимо и тестове са претходних такмичења, али и наставне листиће и тестове које сами правимо.

 

Да ли је стандардизација уџбеничких комплета пожељна и неопходна или Ви имате другачије решење за повремене неусаглашености у системима такмичења? Каква су Ваша искуства у писању уџбеника за основну школу?

Да би сви ученици, па и такмичари, били у истом положају, односно да би се постигла усаглашеност и објективност у раду и оцењивању, стандардизација уџбеничких комплета је пожељна и неопходна. Сви уџбеници писани су тако да задовоље постављене стандарде. Године 2010. Министарство просвете Републике Србије и Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања радили су на развијању образовних стандарда за крај обавезног образовања за наставни предмет Српски језик, а ја сам била међу првима који су завршили обуку за примену тих стандарда и реализацију завршног испита у основном образовању и васпитању. У току 2011. године била сам реализатор девет обука за наставнике из југоисточне Србије и са Косова. Од тада до данас, стандарди су унапређивани и они су водич и смерница за наставнике и ученике шта ученик треба да усвоји и зна, као и које вештине треба да стекне. Док смо колегинице и ја писале уџбеник, конкретније, граматику за 5. разред основне школе, било је веома важно да он буде усклађен са наставним планом и програмом за тај разред, стандардима на сва три нивоа постигнућа и исходима. Писање уџбеника је врло одговоран посао који не допушта грешке и зато смо удружиле велико знање и залагање др Маје Вукић и своје дугогодишње искуство у  раду са ученицима тог узраста. Рад на уџбенику трајао је две године.

 

Каква су Ваша искуства у припреми рецитатора?

Првих неколико година припремала сам ученике за  такмичење рецитатора, али их одавно не припремам јер сам, по тадашњим искуствима, сматрала да у оцењивању има много субјективности, да нема јасних критеријума и да резултати нису поуздано мерљиви. Пролазност је врло мала, а труд је велики. Кад пре тридесетак година председник комисије није могао да објасни ученици која се доселила из Лике зашто није „прошла”, престала сам да водим ученике на ово такмичење. Вероватно се нешто променило набоље откад сам последњи пут водила ученике на то такмичење, али чујем да ученике често не припремају само наставници, већ и глумци, ко се како снађе. Сада своје ученике припремам за друга два такмичења, из језика и књижевности, и то је сасвим довољно с обзиром на све обавезе и радне задатке које наставник треба да испуни у редовној, допунској, додатној, инклузивној настави и администрацији.

 

Да ли сматрате да би и републички нивои такмичења требало да мењају своје центре или пак да су Тршић, Сремски Карловци и Ваљево добро трајно решење?

Сматрам да места одржавања републичких такмичења не треба мењати. Пре свега, ученици су одушевљени што могу видети Тршић и/или Сремске Карловце и то им је додатна мотивација за неуморан рад. Сигурно је тако и када је о Ваљеву реч. Подружница Друштва за српски језик и књижевност из Ниша и Управа за образовање врло успешно организују заједничка путовања за све пласиране ученике до тих места, они имају једну лепу екскурзију на којој виде важну историјску и културну баштину. Друже се, упознају се, а оно што виде и доживе – остане им у трајном сећању. Могли би тако да путују и до других места, али Тршић, Сремски Карловци и Ваљево већ су постали синоним за такмичења из српског језика и књижевности.

 

Који републички такмичари су Вам остали у сећању по запаженим резултатима, а данас су запослени у области културе или просвете?

Радујем се што има много мојих ученика и ученица којима могу да се похвалим. Деветоро их је освојило републичке награде, а још троје је учествовало на републичком нивоу такмичења. Врло сам поносна на све њих и сви су ми подједнако драги, а наше пријатељство, трајаће, надам се, док сам жива. Поменула бих др Милену Коцић, која је студирала Историју на Филозофском факултету у Нишу. Она ми је донела прву радост – друго место на републичком такмичењу из језика 2001. године, а већ следеће године освојила је прво место, и то једина са свих 20 поена. Ту су још и Анђела Митић, проф. Француског језика, Милутин Живковић, професор Физике, Николија Тричковић, студенткиња глуме, Милица Гроздановић и Тара Поповић, које још иду у гимназију и такмиче се и даље. Сада се надам десетом, јубуларном успешном такмичару на предстојећим  републичким такмичењима, па ћу можда ту стати, али је више вероватно да ћу наставити јер имам генерацију дивних петака који воле српски језик.

 

Имате ли савете за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама?

Посао наставника у школи није нимало лак, али нема веће среће, поред породичне, кад од деце створите вредне, добре и одговорне људе. Времена и људи су се променили откад сам почињала да радим у школи, обавезе су много веће и захтевније. Међутим, то не треба да обесхрабри колеге. Треба поставити правила, границе, имати став, а кад деца осете да волите свој посао и њих, да их разумете, да сте им посвећени, да то што радите чини да напредују, већина узвраћа на најбоље начине.

 

Шта се променило у приступу и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас?

Много тога се променило. И кад сам почињала да радим, постојали су и стандарди и исходи, шта за коју оцену мора да се постигне и зна, постојала је и инклузивна настава, само се све то није тако звало. У последњих четрнаест година званично је уведена инклузија, одавно је неопходна информатичка писменост наставника и ученика, уведена су и дигитална наставна средства, која могу да олакшају и унапреде наставу Српског језика, има више доступних извора знања (наставни материјали на интернету), али је уведена и преобимна администрација.

 

Мотивишете ли своје ђаке да упишу студије националне филологије?

Увек мотивишем своје ученике да разумеју зашто имају Српски језик и књижевност као наставни предмет и због чега је он важан. Трудим се да у њима развијем љубав према свом матерњем језику и књижевности. Ако само једног ученика из генерације успем да мотивишем да упише студије српског језика, сматрам то успехом. Поносна сам на то што је данас у мојој школи и у Активу наставника српског језика моја колегиница и моја бивша ученица Верица Милановић, коју сам учила у првој генерацији и која је студирала националну филологију на Филозофском факултету у Нишу.

 

Кратка биографија

Сузана Петровић (1964: Сврљиг) дипломирала је на Филолошком факултету у Београду на групи Српскохрватски језик и југословенске књижевности 1990. године, а Мастер академске студије филологије – модул Српски језик завршила је на Филозофском факултету у Нишу 2014. године. Одбранила је мастер рад под називом Инклузивним тестовима до успешног завршног испита из српског језика на основношколском нивоу. Запослена је у ОШ ,,Иван Горан Ковачић” у Нишкој Бањи од 1990. године до данас. Коаутор је уџбеника српског језика за пети разред основне школе Похвала језику, издавачке куће ,,Герундијум”, који је написала заједно са професорком Филозофског факултета у Нишу др Mајом Вукић и наставницама Снежаном Савић и Јулијаном Ћоровић. Аутор је и коаутор више објављених стручних радова: „Императив”који је на конкурсу ЗУОВ-а Креативна школа 2005/2006. добио прву награду, а рад  „Грађење речи” објављен је у Бази знања 2007. године; „Житије Ајдук Вељка Петровића – портрет”, зборник радова Дигитални час 2012/2013; „Значења и употреба фразеологизама са лексемом ветар, зборник радова Наука и савремени универзитет 2, Универзитет у Нишу Филозофски факултет и других. Коаутор је и водитељ акредитованих програма стручног усавршавања за наставнике: Креативне радионице у настави српског језика и књижевности, Креативне радионице у настави српског језика и књижевности II – нови програм, Образовање за родну и етничку равноправност. Реализатор је акредитованих програма: Обука за примену образовних стандарда и реализацију завршног испита у основном образовању и васпитању, Креативан рад са децом на превенцији злоупотребе психоактивних супстанци (ПАС) и Савремени приступи у настави српског језика и књижевности Филозофског факултета у Нишу. Била је представник Нишавског округа и члан Радне групе Другог круга јавне расправе о нацрту стандарда знања, вештина и вредносних ставова (компетенција) за професију наставника у ЗУОВ-у 2010. године. Учествовала је у пројектима ЗУОВ-а, ЗВКОВ-а, Министарства просвете Републике Србије, ЦОП-а, Еразмус+. Сарађује са Филозофским факултетом у Нишу. Ментор је ученицима који су освојили девет републичких награда на такмичењима из српског језика и језичке културе и Књижевној олимпијади. Секретар је Подружнице Друштва за српски језик и књижевност из Ниша.

 

Интервју су водиле доц. др Александра Јанић и проф. др Кристина Митић

 

*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (336/1-6-01).

србистика , српски језик и књижевност , Нишавски округ , такмичења за основце ,

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600