Славећи Видовдан, у Нишу смо разговарале са Јасмином Рочкомановић, професорком Српског језика и књижевности у Гимназији и Економско-техничкој школи у Куршумлији и некадашњом студенткињом Филозофског факултета Универзитета у Нишу.
Шта Вас мотивише да несебично преносите знање својим ученицима из предмета Српски језик и књижевност?
Пре свега, то је огромна љубав према послу и према деци. Сâм осећај да ће они сутрадан бити образовани, успешни и васпитани људи и да у томе и сами имате заслуге – једноставно испуњава човека и тера га да се још више труди и ангажује.
На које начине се припрема ученика за такмичење из области књижевности разликује од припрема за такмичење из области језика, а шта им је слично?
Моје искуство показује да је ученицима теже да се припреме за такмичење из области језика јер припрема захтева континуиран рад током целе школске године. Са друге стране, чини ми се да је ученицима такмичење из области књижевности лакше – ако ученик редовно прати наставу и чита текстове који су предвиђени планом и програмом, без проблема може остварити успех.
Можете ли издвојити публикације које су Вам ослонац у припреми обеју врста такмичења?
Од великог значаја су издања Друштва за српски језик и књижевност, попут збирки тестова. Издвојила бих три књиге „Српски језик кроз тестове”, које је приредила професорка Босиљка Милић, и књигу „Колико познајеш књижевност?, коју је приредила професорка Зона Мркаљ.
Да ли је стандардизација уџбеничких комплета пожељна и неопходна или Ви имате другачије решење за повремене неусаглашености у системима такмичења?
Сматрам да је стандардизација пожељна и потребна јер се ученици врло често жале да треба да прочитају више различитих текстова једног аутора из различитих уџбеника.
Каква су Ваша искуства у припреми рецитатора?
Немам искуства у припреми рецитатора. Ваннаставне активности којима руководим у двема школама су новинарска и литерарна секција. Као ментор литерарне секције посебно издвајам следеће успехе: треће место на Светосавском литерарном конкурсу у организацији Филозофског факултета у Нишу освојила је ученица Гимназије Дијана Новаковић (школска 2019/2020), ученица Економско-техничке школе Јована Лазаревић била је међу суперфиналистима на конкурсу који организују Српска књижевна задруга и Ваљевска гимназија под називом 31. Поетски конкурс „Десанка Максимовић” (школска 2022/2023).
Да ли сматрате да би и републички нивои такмичења требало да мењају своје центре или пак да су Тршић, Сремски Карловци и Ваљево добро трајно решење?
Сматрам да су ови центри одлични организатори такмичења и да их не треба мењати.
Који републички такмичари су Вам остали у сећању по запаженим резултатима, а данас су запослени у области културе или просвете?
Највећи успех на такмичењу Књижевна олимпијада остварила је моја ученица и тренутно студенткиња на Филозофском факултету у Нишу Душица Арсић, која је освојила прво место на овом такмичењу.
Имате ли савете за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама?
Волите свој посао, будите спремни да беспоштедно дајете себе у свакој ситуацији, гајите међусобно поштовање и разумевање, међусобно поверење и само тако ћете створити успешне, васпитане и образоване људе.
Шта се променило у приступу и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас?
Данас више примењујем савремене „алате” у настави, попут презентација и разних квизова знања. Добро осмишљен час је занимљив час, а данашњи ученици очекују да им сваки наредни час буде занимљивији од претходног.
Мотивишете ли своје ђаке да упишу студије националне филологије?
Својим приступом и залагањем успевам и даље да мотивишем ученике да читају и да воле књижевност и српски језик. Моје две ученице су ове године апсолвирале на студијском програму Србистика Филозофског факултета у Нишу. Надам се да ће их убудуће бити и више.
Кратка биографија
Јасмина Рочкомановић (1979: Прокупље) одрасла је у Куршумлији, где је завршила Основну школу „Дринка Павловић” и Гимназију (друштвено-језички смер). На Филозофском факултету у Нишу завршила је студије Српског језика и књижевности. Ради као наставник у Гимназији и Економско-техничкој школи у Куршумлији. Удата је и мајка је троје деце, живи у Нишу. Ментор је многих успешних ученика, садашњих студената Србистике. Активно учествује у ваннаставним активностима Департмана за србистику Филозофског факултета у Нишу, почев од интерактивних такмичења за средњошколце, преко књижевних пројеката, па све до научно-стручних скупова. У Гимназији уређује школски часопис Арго арт, а у Економско-техничкој школи уређује школски часопис Економац. Ментор је литерарне секције у Економско-техничкој школи и сваке године њени ученици остварују запажене резултате како у граду тако и у држави. Са поносом и задовољством издваја следеће успехе ученика којима је била ментор: прво место на републичком такмичењу Књижевна олимпијада, ученица Гимназије Душица Арсић (школска 2018/2019), треће место на републичком такмичењу Књижевна олимпијада, ученик Економско-техничке школе Мијат Савићевић (школска 2020/2021), треће место на републичком такмичењу Књижевна олимпијада, ученица Гимназије Сара Минић (школска 2023/2024). Учествовала је у следећим активностима које је за ученике и њихове менторе организовао Филозофски факултет у Нишу: учешће на научно-стручном скупу Учење у пандемији – summa утисака, учешће у пројекту Умрежавање књижевношћу, учешће у пројекту Фан фикција. На позив Филозофског факултета у Нишу, организатора Сајма запошљавања 2024. године, одржала је едукативну радионицу Лепота наставничког позива – како савладати изазове и уживати радећи најплеменитији посао на свету?.
Интервју су водиле доц. др Александра Јанић Митић и проф. др Кристина Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (336/1-6-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
