Veliki srpski slikar, rođen je u Vršcu 1859. godine u porodici fotografa. Imao je lep i dug život. Talenat mu je rano priznat tako da je u ranoj mladosti bio materijalno obezbeđen. Sa 17 godina upisao se na prestižnu Akademiju likovne umetnosti u Beču, a već sa 23 obezbedio je carsku stipendiju. Slikao je za svoju dušu istorijske događaje i portrete krunisanih glava. Bio je omiljen kod žena. Umro je u 98. godini. Najpoznatiji je po kompozicijama: Seoba Srba, Kićenje neveste, Mačevanje… i portretima Mihaila Pupina, Franca Jozefa I, Kralja Aleksandra i kraljice Marije a prema navodima ondašnje štampe pozirao mu je, na vrhuncu slave, i Rudolf Valentino.
Oženio se u svojoj 58. godini sa 28 godina mlađom, prelepom Bečlijkom, Herminom Muni Dauber. Ona je bila devojčica kada se u zgradu u kojoj je njen otac bio nastojnik uselio ugledni slikar. Venčali su se 1917. godine u Budimpešti. Prelepa mlada žena bila je njegovo nadahnuće i muza koju je ovekovečio na mnogim portretima. Do kraja života bila mu je potpuno odana i posvećena.
Paja Jovanović dok nije upoznao Muni nije slikao aktove. Oni koji su ga poznavali kažu da je otpor prema njima stekao u toku studija na Akademiji, gde su studentima dovodili stare i ružne modele. Muni je bila nešto drugo. Pored brojnih slika na kojima je bilo njeno prelepo lice, zaljubljeni muž je uradio i nekoliko na kojima mu je pozirala naga. Te slike nigde nisu izlagane i posle njegove smrti ostale su u posedu udovice. Godine 1972. ona ih je sa još osam slika i više komada stilskog nameštaja, poklonila Beogradu. Uslov je bio da se javnosti prikažu posle njene smrti. Umrla je 1974. godine, u 82- oj godini života. Slike su danas izložene u Spomen muzeju Paje Jovanovića u Beogradu.
Jovanović i dalje važi za najskupljeg srpskog slikara. Njegova slika Dva bašibozluka ispred kapije na aukciji održanoj u Londonu 2018. godine prodata je za 527 000 evra. To je najviša cena koju je do tada postiglo delo nekog našeg slikara.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
