Чланак Вука Динића, недавно објављен на блогу Филозофског факултета, привлачи пажњу јако интересантним насловом – шта је социјална дистанца и зашто нам није потребна? У овом тексту, Динић пише о томе те о томе зашто сматра да нам, упркос томе што нам стручњаци препоручују „држање социјалне дистанце“, оно што се у социологији дефинише као социјална дистанца заправо није потребно.
Међутим, ради се о забуни. Наиме, у питању су два слична термина – социјална дистанца (social distance) који се користи у социологији и социјално дистанцирање (social distancing) које се користи у епидемиологији. Ова два термина имају различито значење, тј. означавају различите појмове.
Најпре, објаснимо укратко разлику између појма и термина. Сваки појам се односи на нешто, било да је то нешто конкретно или апстрактно, свакодневна ствар или теоријски ентитет. Тако имамо, на пример, појам човека, слободе, атома, столице и тако даље. Ако погледамо неки једноставан случај, рецимо појам столице, лако ћемо се сложити да под њим мислимо на намештај који служи за седење. Сама реч столица, са друге стране, јесте термин. У том смислу, термини столица и chair се наравно разликују, јер су у језику дати као различити низови симбола. Али појам који ови термини означавају остаје исти, с обзиром на то да један означава столицу на српском језику, а други на енглеском.
У различитим дисциплинама, исти или слични термини могу означавати различите појмове. Рецимо, када причамо о радикалима у хемији, јасно је да не мислимо на припаднике радикалних политичких покрета, како их означавају у политичкој теорији. Исто тако, затворска ћелија није основна јединица грађе и функције свих живих бића, већ је то она ћелија о којој смо причали у оквиру биологије.
Дакле, када епидемиолози говоре о социјалном дистанцирању, не мисле на појам социјалне дистанце који постоји у социологији. Са једне стране, термин социјалне дистанце користимо како бисмо описали дистанцу између различитих група у друштву (група попут класе, расе, етничке припадности, пола или сексуалности), а са друге, термин социјалног дистанцирања користимо како бисмо описали начине за спречавање ширења болести кроз увођење физичког растојања између људи. Социјално дистанцирање нам је и те како потребно да бисмо спречили нагли скок броја оболелих од вируса COVID-19, јер би такав скок претио да уруши наш здравствени систем, док појам социјалне дистанце у социологији, напросто нема никакве везе са пандемијом. Сматрали смо да је важно да се ова збрка разјасни, јер у тренутној ситуацији може бити опасно тврдити да нам социјално дистанцирање није потребно упркос значењу које носи у оквиру епидемиологије.
С друге стране, тачно је да је Светска здравствена организација недавно предложила да се термин социјално дистанцирање замени термином физичко дистанцирање. Овај предлог мотивисан је идејом да дистанца која се препоручује није друштвене природе (ми свакако можемо и треба да останемо у контакту са нашим пријатељима и породицом, на различите начине – од телефона до скајпа и Zoom-а), већ пре свега физичке. У том смислу, Динић је у праву када када каже да би боље име за предложене мере било „физичко дистанцирање“. Промена термина којим означавамо ове праксе, међутим, не мења чињеницу да се још увек ради о истом појму, оном који се данас означава термином социјално дистанцирање. Баш као што би ружа под било којим другим именом мирисала једнако слатко, тако нам је и социјално дистанцирање једнако неопходно у ситуацији пандемије којим год га термином означавали.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
