Језици и лингвистика

ФРАНЦУСКЕ И ФРАНКОФОНЕ ВАРИЈАЦИЈЕ: МЕСЕЦ ФРАНКОФОНИЈЕ НА ФИЛОЗОФСКОМ У НИШУ

Фото галерија Преузимање Коментари
587 речи, ~3 минута читања

0%

О аутору

Владимир Ђурић доцент на Департману за француски језик и књижевност
Месец франкофоније 2021, плакат / Француски институт

Март месец проглашен је за Месец франкофоније када се у целом свету, на свих пет континената, на најразноврсније начине промовишу и славе француски језик, књижевност и култура. Франкофони говорници са свих меридијана света, било изворни било они којима француски није матерњи језик, писањем или читањем, игром или песмом, вербално или невербално, показују како је то говорити, писати, мислити и делати, најзад осећати и сневати на француском. Франкофонија на најсликовитији начин одражава стари романтичарски мото јединства у многострукости, јер се кроз француски језик преламају све етничке, националне, социолошке, културне, географске, историјске и све друге разлике.

Актуелна пандемија коронавируса није спречила да и ове године Департман за француски језик и књижевност при Филозофском факултету у Нишу достојно обележи овај важан Месец. Напротив, богато замишљен, интердисциплинарни програм привукао је велики број учесника на онлајн сесијама, што студената и ђака, што професора универзитета и наставника средњих и основних школа, што љубитеља франкофоније из различитих струковних области. Тако нас је професор Жан-Марк Веркрис са Универзитета Артоа у Арасу „прошетао“ кроз кратку историју француског календара, то јест мерења времена још од Старог века па до нашег доба, са акцентом на лингвистичку димензију календара у француском језику, подсетивши нас на порекло разлике између јулијанског и грегоријанског календара. Млади преводилац Живко Влаховић увео нас је у историју и теорију превођења са примерима из романа и поезије савремених српских писаца и песника новије генерације. Два интригантна историјска предавања одржале су нам др Биљана Стојић са Историјског института у Београду (о француској политици на Балкану на почетку ХХ века кроз личности Анрија Поенкареа и Жоржа Клемансоа) и др Александра Колаковић са Института за политичке студије у Београду (о културној дипломатији и сарадњи француских и српских интелектуалаца у истом периоду), тако да смо добили једну целовиту слику о друштвено-политичким и културно-уметничким разменама на релацији традиционалног пријатељства између Француза и Срба. Исто тако, чули смо и два изузетно надахнута разговора о књижевности, књижевним везама и културном наслеђу: Нермин Вучељ је, у разговору са Николом Бјелићем, кроз оптику своје књиге Француска култура: језик, друштво и духовност кроз епохе покушао да нам предочи чему заправо служи културно наслеђе и како се ми односимо и како би требало да се односимо према њему, са акцентом на опасне манипулативне технике нашег века; Владимир Ђурић је у разговору о својој књизи Француска веза са Николом Бјелићем, Жељком Јанковић и Вањом Цветковић, покушао да сумира резултате свог вишегодишњег рада на књижевном стваралаштву Српкиња у контексту француске књижевности и културе, нагласивши да ниједна култура на свету нема права да се одрекне нити једног дела своје културне историје. У књижевном контексту, одржана је и радионица креативног писања на француском за ученике 4. разреда средње школе, а предложак за инспирацију ученицима био је чувени Камијев Странац. Посебно дирљив био је сусрет проф. Душанке Точанац Миливојев са својим некадашњим студентима који су сад успешни наставници и предавачи у Србији и иностранству, као и сусрет професорке Слободанке Стевановић са својим бившим ученицима који су сад такође успешни студенти, асистенти, професори... На крају, одржани су и традиционални франкофони диктат и такмичење за најбоље изведену франкофону песму, где је прво место освојила наша студенткиња четврте године Анђелка Бобић.

Овај кратак преглед Месеца франкофоније на Филозофском у Нишу не може да пренесе ону присну атмосферу и топлину која је избијала из сваког од нас док смо на француском и о француском говорили, писали, учили, мислили, упознавали се, осећали, волели... Франкофони сусрети су увек више од обичне промоције једног језика и културе: то су интелектуални, али надасве емотивни и људски сусрети који плене познатим француским шармом и одишу вером у смисао достојанственог људског бића.

Месец франкофоније , франкофонија , француски језик , француска књижевност , књиге , промоције , ПРЕДАВАЊА , радионице , франкофона песма ,

Фото галерија

Преузимање

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600