Правопис у основној школи: баук или игра? (интервју са др Сашом Чорболоковићем)

На основним студијама Србистике Правопис је обавезни предмет на првој години. Међутим, основи правописа српског језика почињу да се савладавају још у основној школи. Тим поводом разговарали смо са колегом др Сашом Чорболоковићем, који има седамнаестогодишње искуство наставничког рада у основној школи.

У којој мери се ученици од петог до осмог разреда основне школе интересују за правописна питања?

У основној школи интересовање за правописна правила, њихово усвајање и примену у уској су вези са предметним наставником, његовом мотивацијом и начином предавања. Само за наставника који је успео да оспособи ученике да примењују правила при писању и куцању, критички сагледавају све оно написано и проналазе одговоре за оно што не знају може се рећи да је остварио своју правописну мисију.

Које правописне недоумице постоје код ученика основне школе и шта их изазива?

Правописне недоумице ученика донекле су и оне наше. На пример: Дa ли се тачка у управном говору пише испред знака навода или после њих?; Зашто су скраћенице за именице госпођа, госпођица без тачке, а за господин са тачком?; Да ли називе друштвених мрежа написати великим или малим почетним словом?; Да ли је правилно журки или журци?. Дакле, ништа што се у неком тренутку нисмо и сами запитали, па чак и тражили одговор.

На који начин се разликује обрада правописних јединица од петог до осмог разреда?

Обрада правописних јединица умногоме зависи од узраста. Сигурно да ће у петом и шестом разреду бити више илустрација, активности у виду игре, док је у седмом и осмом разреду ученицима могуће дати озбиљније и сложеније пројектне истраживачке задатке попут правописне шетње, прављења тематских изложби, мултимедијалних презентација и сарадничких видеа на бројне теме.

За које правописне наставне јединице сматрате да наставницима дају највише слободе и да допуштају висок степен креативности у настави? Са друге стране, које правописне наставне јединице су најнезахвалније за обраду и због чега?

Креативност је више условљена особом која предаје него правописним областима. Уколико је та особа креативна, биће и ученици, па и сами часови. Можда је велико слово најзахвалније или, боље речено, најинспиративније, а најтеже је писање полусложеница, па понекад и сложених скраћеница (које су вербализоване, које су променљиве и сл.).

Које правописне приручнике бисте препоручили наставницима приликом спремања правописних наставних јединица?

Волим да купим сваки нови правописни приручник јер у сваком од њих можете понешто пронаћи, а ни у једном све. Од новијих бих издвојио Језикофил, Српски на српском, који су, осим што прате актуелне недоумице, занимљиво структурирани кроз дијалошке сегменте.

Када ученицима дате задатак да пронађу примере огрешења о правописну норму, које примере обично наводе?

Ученици обавезно наведу примере незнам, самном, бијо... Препоручио бих да уз њихове примере наставник инсистира и на примерима који су настали под утицајем енглеског језика, а које ученици врло често и не перципирају као грешке.

Да ли бисте могли да нам укратко опишете свој омиљени пројекат са ученицима за савладавање правописних правила кроз игру?

Мој омиљени пројекат је „Правопис у слици и речи”, који се налази у бази радова „Сазнали на семинару, применили у пракси” за 2019. годину: https://zuov.gov.rs/saznali-na-seminaru-i-primenili-u-praksi/. Ученици су све време били мотивисани, дали су свој максимум и заиста смо сви уживали радећи га.

Према Вашем искуству, на који начин се обрада правописних и других језичких јединица разликовала у онлајн-окружењу у односу на наставу у учионици?

Правопис у онлајн-окружењу отворио је могућност савладавања технике правилног куцања и слања мејлова (https://zelenaucionica.com/pisanje-imejl-poruka-kratko-uputstvo-sasa-corbolokovoc/), донекле осавременио саму наставу правописа стављајући је у актуелни контекст јер се данас неупоредиво више куца него пише. Обухватио је претраживање бројних сајтова који се правописом баве, е-приручника, видео-лекција, снимања сарадничких видеа. То је био један од одличних начина да ученике научимо како је немогуће све знати, да је много важније умети доћи до одговора претраживањем бројних е-извора, применом аналогије са познатим примерима.

Били сте предавач на семинарима за наставнике Српског језика (и књижевности). Шта је Ваша конкретна препорука садашњим и будућим наставницима у вези са обрадом правописних тема?

Правопис не сме бити само део српског језика, него и свих предмета на свим студијским програмима. Друго, правила без примене не значе ништа. Нико не може бити писмен по потреби и на одређено време. Поштовање правописне норме мора бити одлика сваког од нас, у сваком тренутку. Важно је да часови буду добро осмишљени, примери типични и актуелни, да све има употребну вредност. Ученицима је потребно функционално знање, а не механичко усвајање правила без повезивања са стварним ситуацијама и искуством.

Кратка биографија

Др Саша Чорболоковић, који је основне студије националне филологије завршио на Филозофском факултету у Нишу, а докторирао на Филолошком факултету у Београду на тему „Хумористички дискурс у настави српског језика и књижевности”, написао је бројне методичке радове из правописа, учествовао на научним конференцијама и одржао неколико радионица на Зимском републичком семинару за наставнике у Београду: „О неким могућностима употребе дигиталних фотографија са грешком у настави правописа” (2016), „Креативна настава правописа у основној школи” (2020). Ради у Основној школи „3. октобар” у Бору и предавач је Српског језика англистима на Универзитету Сингидунум.

Интервју водила доц. др Александра Јанић

*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр.  300/1-14-9-01).

 правопис , основна школа , правописна норма , правописне недоумице , српски језик , српски језик и књижевност ,

Фото галерија

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.

Од истог аутора